Nakon preduzetih mera za spasavanje privrede od posledica korona krize, novi izazovi su zaustavljanje rasta javnog duga i ispravljanje velikih neravnoteža u budžetu, saopštio je u ponedeljak Fiskalni savet u analizi u kojoj iznosi trenutnu procenu da bi pad proizvodnje u 2020. mogao da bude oko tri odsto, u kojoj predlaže zamrzavanje plata i penzija i procenjuje da će bez posla u Srbiji ostati 30-50.000 ljudi, kao posledica epidemije koronavirusa. Biljana Stepanović kaže da je procena Fiskalnog saveta realna.
Zdravstvena kriza se nastavlja, privreda je i dalje u problemima, a država više nema toliko raspoloživih resursa za snažnu intervenciju – tim pre jer se već neracionalno zadužila i potrošila preko 600 miliona evra za isplatu 100 evra punoletnim građanima, kaže se u analizi Fisklanog saveta.
U takvim okolnostima, nastavlja se, Fiskalni savet očekuje da bi bi pad proizvodnje u 2020. mogao da bude oko tri odsto.
"Ekonomske posledice zdravstvene krize, međutim, nisu ograniene samo na privrednu aktivnost, već su i svi najvažniji fiskalni indikatori potpuno izbačeni iz ravnoteže. Deficit budžeta u 2020. biće rekordnih sedam odsto BDP (oko tri milijarde evra), i to ako ne bude novog programa pomoći privredi, dok će javni dug na kraju godine preći nivo od 60 odsto BDP", navodi Savet naglašavajući da je ovo poslednje "posledica pre svega neumereno velikog povećanja plata u javnom sektoru od kosor 10 odsto, s kojim se ušlo u 2020.".
Ne propustite: Sumorne prognoze ekonomskog oporavka u EvropiSavet upozorava da bi fiskalna politika morala da se prilagodi novim okolnostima, što podrazumeva smanjenje deficita u 2021. na oko dva odsto BDP da bi se zaustavio rast javnog duga i vratila fiskalna stabilnost, povećanje državnih izdvajanja za infrastrukturu i kontrola rasta penzija i plata u javnom sektoru u 2021.
Štaviše, Savet smatra da bi opravdano bilo i potpuno zamrzavanje zarada.
Savet ističe da ukoliko u drugoj polovini godine ponovo dođe do rigoroznog ograničenja kretanja stanovništva i zabrane rada u određenom broju privrednih delatnosti, privredna aktivnost će se dodatno umanjiti u odnosu na prethodne prognoze – pa bi pad BDP u 2020. u tom slučaju bio veći od 3 odsto i mogao bi iznositi oko 5 procenata.
Ne propustite: U Srbiji pad industrijske proizvodnje za 9,3 odstoPad BDP Srbije biće manji od većine evropskih zemalja pre svega zbog strukture domaće privrede, a ne boljih ekonomskih politika, jer, u Srbiji veliki deo domaće privrede proizvodi osnovna, egzistencijalna dobra za kojima u ovoj krizi tražnja nije znatno pala (hrana, kućna hemija).
Tako učešće poljoprivrede u ekonomiji Srbije iznosi oko 7,5 odsto, što je više nego dvostruko veće učešće nego u zemljama regiona članicama EU.
Ne propustite: "Antipandemijski" krediti EBRD za mala i srednja preduzeća u SrbijiZa razliku od Srbije, privrede razvijenih evropskih zemalja više se oslanjaju na proizvodnju proizvoda i usluga veće dodate vrednosti (autoindustrija, mašine i oprema, kućni aparati, turizam) za kojima je u krizi snažno pala tražnja.
Zbog toga se u razvijenijim zemljama očekuje osetno veći pad proizvodnje u 2020. nego u Srbiji. Fiskalni savet procenjuje da će privredni pad u 2020. da dovede do smanjenja broja zaposlenih za 30.000-50.000.
Savet takođe smatra da učestala predviđanja državnih zvaničnika da će prosečna plata na kraju 2025. dostići 900 evra nisu bila kredibilna ni pre ove krize. Eventualni novi paket pomoći privredi morao bi da bude daleko manji od prvog, selektivan i privremen, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.
Stepanović: Realne procene Fiskalnog saveta
Biljana Stepanović, urednica portala Nova ekonomija, ocenjuje za Glas Amerike da je Fiskalni savet dao "poštenu, korektnu i racionalnu analizu budućih kretanja" i da je dao "dobronamerne preporuke Vladi Srbije".
Uz ocenu da je reč o jedinoj preostaloj nezavisnoj instituciji u zemlji, Stepanović podseća da su se ocene FS i do sada pokazivale kao tačne.
Famoznih 100 evra
"Ono što je činjenica je da vlast Aleksandra Vučića zapravo sve poteze koje povlači - povlači iz političkih razloga ostajanja na vlasti, a ne iz ekonomskih razloga", ocenjuje Biljana Stepanović.
"FS je ovde pomenuo najdrastičniju meru, i to više puta, a to je famozna isplata 100 evra svim punoletnim građanima bez ikakvih kriterijuma uprkos prptivlenju celokupne stručne javnosti, i to baš pred izbore, i upravo je FS više puta skrenuo pažnju da je na ovaj način neopravdano potrošen novac koji je prethodno pozajmljen po visokim kamatam i skupi i kada bismo taj novac sad imali, mogli bismo ga pametnije iskoristiti u mesecima koji dolaze", kazala je ona.
"U ovom slučaju se procena Fiskalnog saveta o padu srpske privrede od tri odsto slaže sa procenom MMF-a uz napomenu koju ekonomisti stalno ponavljaju - da to nije ni zasluga ni rezltat Vlade Srbije što ćemo mi pasti za 3 odsto, dok će razvijene privrede da padnu sedam ili osam odsto, već je reč o tome da smo mi već mala i slaba privreda i da proizvodimo mahom poljoprivredne proizvode i prozivode koji su bazični za život ljudi i onda tu nema prostora za veći pad jer to ljudi moraju da kupaju. Veće privrede padaće više, ali će prema proceni Fiskalnog saveta, koja je takođe procena i ekonomista, brže i da se oporavljaju", kaže Stepanović.
Ocenila je da je izvesno da će vlasti u Srbiji, pre svega Aleksandar Vučić, "to besomučno da koristi kao dokaz da je Srbija fantastično ekonomski jaka, da je njegova politika odlična".
Stepanović pozdravlja i predlog Fiskaslnog saveta o zamrzavanju plata i penzija.
"Fiskalni savet je i do sada skretao pažnju da ne treba povećavati plate u janvom sektoru i penzije, zato što su plate u javnom sektoru već 25 odsto u proseku veće od plata u privatnom sektoru koji zapravo obezbeđuje te isplate i punjenje budžeta. Pri tome, Fiskalni savet je i ranije govorio da se nesrazmerno mnogo ulaže u vojsku i policiju, umesto u zdravtvo, školstvo, zaštitu životne sredine i infrastrukturu - to je FS i ovoga puta ponovio apelujući da se pre svega ulaže u zdravstvo u koje je godinama i decenijama premalo ulagano, pa se sad vide posledice", ocenila je ona.