Kada u nekom velikom gradu kraj vode, kao što je Hamburg, cene kuća i stanova "probiju plafon", vodena površina može da bude dobro mesto za stanovanje. U obnovljenom, starom industrijskom delu Hamburga sve češće se mogu videti luksuzne kuće na splavovima i šlepovima.
Ploveće kuće u Hamburgu predstavljaju kombinaciju savremene arhitekture i udobnog mesta za stanovanje u gradu. Pre četiri godine, opštinske vlasti dozvolile su gradnju takvih kuća na lokalnim rekama i kanalima. Arhitekte su dobile odrešene ruke u pogledu ideja i materijala. Jedno od prvih naselja na vodi je Eibekanal, a svaku kuću je dizajnirao drugi arhitekta. Vlasnik jedne od kuća, veterinar Hening Bosou, kaže da se kuća na vodi i kuća na zemlji znatno razlikuju.
"Razliku primetite tek kada pređete iz ploveće u stabilnu kuću. U plovećoj kući imate osećaj da je kuća živa. Stalno sa po malo pomera, pogled kroz prozor se malo pomeri, sunce se odbija od vode i baca senke po zidovima. Kada se vratite u kuću na zemlji čini vam se da je mrtva", kaže Bosou.
Hamburški arhitekta Martin Ferster, koji se specijalizovao za ploveće kuće, kaže da su one, uprkos visokoj ceni, veoma tražene.
"Potražnja je ogromna. Mnogi žele da žive na vodi jer im to daje utisak da su neprestano na odmoru. Trenutno nudimo više od 12 modela, od 100 do 5 hiljada kvadrata. Imamo i ploveće bisokope, čak i stambene zgrade sa apartmanima", kaže Ferster.
Grad Hamburg je pionir u pokretu vraćanja na vodu u Nemačkoj. Glavni urbanista, Hans Peter Boltres, kaže da njegovi stanovnici žele da koriste prirodne resurse kako bi preobrazili svoj grad.
"Cilj nam je da povećamo kvalitet života i privlačnost Hamburga. Kanali, na kojima su sada ploveće kuće, nekada su služili za industrijski transport. Ali te industrije nema više. Pošto su sada slobodni i blizu centra, stavili smo ih na raspolaganje za nove projekte", kaže Boltres.
U Hamburgu je trenutno u toku Međunarodna izložba zgrada, čiji organizatori žele da podstaknu razvitak novih ideja o stambenom prostoru. Glavni prostor i kancelarije izložbe smešteni su u plovećoj zgradi veličine 50 puta 26 metara, u kvartu Vilhelmsburg. Njen arhitekta, Han Slavik, kaže da je podignuta na pontonu od betona.
"Bio nam je potreban veliki ponton. Težak je 1700 tona, dok je sama zgrada znatno lakša - samo 560 tona. To je trik koji čitavu konstrukciju čini stabilnom", kaže Slavik.
Slavik kaže kako veruje da će se urbana arhitektura u 21. veku sve više baviti zgradama na vodi. Posledice klimatskih promena sve češće se uočavaju, kaže on. Nivo mora raste, nivo reka raste ali plovećim zgradama to ne smeta jer uvek ostaju na površini.