Predsedavajući makedonske skupštine Trajko Veljanovski zakazao je konstitutivnu sednicu Sobranja za 30. decembar, preneli su lokalni mediji. Parlament može da bude konstituisan ako sednici prisustvuje većina izabranih poslanika.
Državna izborna komisija (DIR) dostavila je ranije Skupštini izveštaj o konačnim zvaničnim rezultatima vanrednih parlamentarnih izbora.
Prema podacima DIR na vanrednim parlamentarnim izborima u Makedoniji, vladajuća koalicija VMRO-DPMNE bivšeg premijera Nikole Gruevskog osvojila je 51 poslanički mandat, a opoziciona koalicija SDSM Zorana Zaeva 49 mandata. Obe stranke su proglasile pobedu i najavile formiranje vlade.
Albanske partije, DUI Ali Ahmetija osvojila je 10 mandata, Pokret BESA pet, Savez Albanaca tri, DPA dva.
Analitičari u regionu se nadaju da će opoziciona SDSM uspeti da formira vladu sa albanskim partijama ne bi li zemlja napokon izašla iz krize koja traje skoro dve godine i izbegla pogoršavanje situacije kao i dodatne vanredne izbore.
Odluka je, cene analitičari, na albanskoj DUI partiji kojoj će strani da se prikloni.
"Histerične antialbanske i antizapadne reakcije VMRO-DPMNE-a u nedeljama nakon objavljivanja izbornih rezultata govore i o njihovoj svesti da je njihov koalicioni kapacitet za sastav nove vlade u ovom trenutku najmanji. Makedonija će krajem januara ili pocetkom februara 2017. godine dobiti novu vladu kojoj će VMRO-DPMNE biti parlamentarna opozicija," kaže Saso Ordanoski sa Univerziteta za Jugoistočnu Evropu.
Ako se to ne desi, kaže Ordanoski, druga mogućnost je da se raspišu novi vanredni izbori, ali politički trendovi u državi idu najmanje na ruku dosadašnje vladajuće koalicije između VMRO-DPMNE-a i albanske DUI. Upravo DUI je najveći gubitnik na ovim izborima i izlazak na nove vanredne izbore, ako odbiju formiranje koalicije sa SDSM-om, bi bilo ravno politickom "samoubistvu", navodi Ordanoski.
" Ne zaboravite, SDSM je na ovim izborima dobio izmedju 30-50.000 etnicki albanskih glasova i u svojim redovima ima nekoliko albanskih poslanika, pa bi na skorim, novim izborima svakako povecao svoju podrsku medju Albancima," objašnjava Ordanoski u izjavi za Glas Amerike.
Da će formiranje nove vlade zavisiti uveliko od albanskih stranaka, potvrđuje i analiza dnevnika Danas. Njihov opisnik Mitko Arnaudov navodi da je najveća dinamika je zabeležena u albanskom bloku stranaka.
"Iako su sve albanske stranke gubitnici u ovom izbornom ciklusu, imajući u vidu činjenicu da je skoro 70 hiljada makedonskih Albanaca glasalo za opozicioni SDSM, one pokušavaju dobro poznatom metodom ujedinjenja da sebe pozicioniraju kao ključan faktor na makedonskoj političkoj sceni," navodi Arnaudov.
Deset dana od dana konstituisanja parlamenta treba da bude formirana nova vlada, koja u roku od 20 dana parlamentu dostavlja program i predlaže sastav. Evidentno je i da međunarodna zajednica nije reagovala i da se čeka razvoj situacije i formiranje vlade.
"Činjenica je da niko iz međunarodne zajednice nije čestitao pobedu VMRO-DPMNE pokazuje da međunarodna zajednica očekuje da Vladu Makedonije formira onaj koji obezbedi parlamentarnu većinu. To uostalom piše i u članu 90.makedonskog ustava, koji kaže da se mandat dodeljuje stranci odnosno koaliciji koja obezbedi većinu u ovom slučaju glasove 61 poslanika," navodi dr. Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane.
Albanski premijer Edi Rama pozvao sve albanske lidere iz Makedonije na konsultacije u Tiranu. Ovaj sastanak ostao je daleko od očiju javnosti, ali analitičari ne vide ništa čudno u tome, navodeći da Rama, legitimno, pokušava da se nametne i predstavi kao svealbanski lider na Balkanu. U tom naporu, njegova uloga oko Makedonije je prodemokratska i konstruktivna, a odražava i sadašnje stavove Berlina i Vašingtona, navodi Ordanoski.
"Tačno je da je bio sastanak sa albanskim premijerom Edijem Ramom. On je tražio da albanske stranke sarađuju i da svi zajedno budu deo buduće Vlade. Cilj je stabilizirati Makedoniju u pravcu članstva u NATO i EU, " navodi Bećirović.