Pariz: Produžen rok za postizanje sporazuma

Američki državni sekretar Džon Keri i francuski šef diplomatije Loran Fabijis na marginama konferencije o klimatskim promenama u Parizu

Rok za potpisivanje sporazuma i zaključivanje razgovora na klimatskom samitu UN u Parizu produžen je za jedan dan – odnosno za subotu, saopštio je francuski šef diplomatije

U Parizu – poslednji dan dvonedeljenog klimatskog samita Ujedinjenih nacija ne prolazi kako je planirano. Američki državni sekretar Džon Keri kaže da je postignut značajan napredak u razgovorima, ali da još nisu razrešena sva pitanja potrebna za postizanje sveobuhvatnog klimatskog sporazuma.

Američki šef diplomatije Keri razgovarao je danas sa francuskim kolegom Loranom Fabijisom posle teške noći pregovora delegata iz 195 zemlje koje učestvuju na klimatskom samitu u Parizu. Fabijis je rekao da će se razgovori nastaviti i u subotu. Keri je za to vreme u obraćanju novinarima izrazio nadu da će sporazum biti postignut.

“Održali smo vrlo konstruktivan sastanak. Postoji dosta napretka, koji je postignut prošle noći, dugačke noći. Ipak, i dalje postoje neka teška pitanja na kojma radimo, i tokom dana ćemo se sastati sa raznim grupama kako bismo to razrešili. Optimista sam. Mislim da postoji način da krenemo napred ukoliko postoji razuman stav. U narednih nekoliko sati, ovo bi trebalo da poprimi krajnji oblik i moguće je da će doći do zaključivanja sporazuma tokom sutrašnjeg dana”.

Delegati imaju najvećih problema da se slože oko toga koliko bi siromašnije zemlje trebalo da preuzmu finansijske odgovornosti u vezi sa smanjenjem štetnih emisija, i oko dugoročnih ciljeva sporazuma.

Keri kaže da su neki pregovarači u neformalnim kontaktima nastojali da postignu kompromise o tim pitanjima i dodaje da očekuje da će svi sporazumi koji budu objavljeni u subotu biti odraz tih kompromisa. Američki šef diplomatije takođe ističa da kada 186 ljudi pregovara, određeni “konsenzus je najbolje što je moguće postići”.

Delegati pokušavaju da postignu sporazum kojim bi se porast globalnih temperatura ovog stoleća održao na 2 stepena Celzijusa iznad nivoa iz doba pre industrijske revolucije. Međutim, neka nova istraživanja ukazuju da bi manji cilj, kao npr. limitiranje rasta temperature na 1,5 stepen, bilo povoljnije rešenje