Francuska razmatra uvođenje vanrednog stanja kako bi sprečila nemire

Spaljeni automobili na ulicama Pariza, 2. decembra 2018, dan nakon sukoba tokom protesta žutih prsluka protiv podizanja cena goriva i živelja. Antivladini demonstranti spalili su na desetine automobila i postavili barikade tokom sukoba s policijom.

Francuska će razmotriti uvođenje vanrednog stanja kako bi se sprečilo ponavljanje jednog od najgorih građanskih nemira u više decenija, a od učesnika mirnih protesta je zatraženo da dođu za pregovarački sto, rekao je portparol vlade Benžamim Grivo u nedelju.

Grupe mladih ljudi koji su nosili maske na licu, neki naoružani metalnim šipkama i sekirama, izazvale su nemire na ulicama centralnog Pariza u subotu, ostavivši na desetine vozila u plamenu i podmećući požare u zgradama. Policija je saopštila da je 133 ljudi povređeno, a da je 412 uhapšeno tokom nemira.

"Moramo da mislimo o merama koje mogu biti preduzete kako se ovi incidenti ne bi ponovili", rekao je Grivo za radio Evropa 1.

Radnici čiste oko Trijumfalne kapije dan nakon demonstracija žutih prsluka zbog podizanja cena goriva i životnih troškova, 2. decembra 2018. u Parizu. Grafit na spomeniku znači "žuti prsluci će trijumfovati"

Zatečeni spuštenog garda

Vlasti je eskalacija sukoba zatekla spuštenog garda nakon dve nedelje protesta širom zemlje protiv visokih poreza na gorivo i visokih cena življenja, poznatog kao "protest žutih prsluka" koji je ime dobio po fluorescentnim prslucima koji su obavezni deo opreme za vozače u svakom automobilu u Francuskoj.

Predednik Emanuel Maktron održaće hitan sastanak sa premijerom i ministrom unutrašnjih poslova kasnije u nedelju, kako bi raspravljao o nemirima i o tome kako započeti dijalog sa pokretom koji protestuje, a koji nema jasnu strukturu ili vođstvo.

Upitan o uvođenju vanrednog stanja, Grivo je rekao da će to biti jedna od opcija koje će biti razmatrane u nedelju.

"Ne dolazi u obzir da svaki vikend imamo mitinge i ritual nasilja", dodao je.

Protesti započeli sredinom novembra

Protesti su započeli 17. novembra i brzo narasli zahvaljujući društvenim mrežama. Demonstranti su blokirali puteve širom Francuske i blokirali prilaze tržnim centrima, fabrikama i nekim skladištima goriva.

Vlasti su saopštile da su se nasilne grupe ekstremnih desničara i ekstremnih levičara, kao i "batinaša" iz predgrađa, infiltrirale u pokret žutih prsluka u Parizu u subotu, mada je ministar unutrašnjih poslova Krisofer Kastner rekao da je većina uhapšenih iz redova regularnih demonstranata, koje su podsticali pripadnici ekstremnih grupa.

On je rekao da je vlada pogrešila zbog načina na koji je predstavila svoje planove za okončavanje zavisnosti od nafte, što je politika koja je dovela do podizanja taksi na gorivo.

On i Grivo zatražili su od pokreta žutih prsluka da se organizuje i sedne za pregovarački sto sa vladom.

"Spremni smo da razgovramo sa njima bilo gde i vrata su im otvorena", rekao je Grivo.

Pol Mara, aktivista žutih prsluka u Marselju, rekao je sa BFM TV da je vlada kriva za nasilje širom zemlje.

"Osuđujemo šta se dogodilo, ali to je bilo neizbežno. Nasilje je započelo od vrha. Najveći 'batinaš' je država zbog svoje neaktivnosti".