U najnovijem izveštaju "Fridom hausa" navodi se da situacija u Centralnoj i Istočnoj Evropi i dalje ostaje postojano zabrinjavajuća. Sve više zemalja u tom regionu naginje ka autoritarnim režimima umesto ka demokratiji, što, kako ističu stručnjaci, postaje trend koji se neće skoro menjati.
Ruski izbori 2018. su došli i prošli, a Vladimir Putin će ostati na mestu predsednika narednih šest godina. Izbori u Mađarskoj su takođe održani, a premijer Viktor Orban je ponovo izabran – što nikoga nije iznenadilo.
Stručnjaci upozoravaju da Istočna i Centralna Evropa tonu sve dublje u autoritarne vode, a najnoviji izveštaj Fridom hausa pokazuje da je ta zabrinutost opravdana.
“Neliberlana politika postaje nova norma u Evropi. To više nije problem samo u jednoj ili dve zemlje. Niko nije zaštićen od normalizacija neliberalnih ideja”, navodi se u izveštaju.
Pol Stronski, viši saradnik u Karnegijevom programu za Rusiju i Evroaziju, kaže da situacija u Poljskoj predstavlja zabrinjavajući presedan.
“Posebno je zabrinjavajuć put kojim se Poljska kreće. Ona je uvek bila jedan od lidera demokratskih pokreta, a činjenica da se tako brzo preokrenula, u tako kratkom vremenskom periodu, veoma je zabrinjavajuća”, upozorava Stronski.
On je takođe rekao da je ponovni izbor Viktora Orbana mračna poruka za demokratske perspektive Mađarske, ali i Evrope uopšte.
“Postoji podrška toj neliberalnoj politici, podrška porastu desničarskog nacionalizma. I to je zabrinjavajuće za širi region. Vidimo neliberalizam kako se pojavljuje svuda, čak i u Zapadnoj Evropi”, rekao je Stronski.
Drugo iznenađenje u izveštaju "Fridom hausa" je situacija u Ukrajini. Prvi put od revolucije 2014. ocena demokratije te zemlje je opala. Međutim, dok neki to vide kao znak postojane regresije, Juval Veber iz Vudro Vilson centra misli da je još rano za takvu procenu.
“U Ukrajini vidimo da je teško izgraditi demokratiju. To kuda Ukrajina ide – bilo da je ovo kratkotrajni problem ili je povratak na sve negativne stvari iz prošlosti – to treba da artikuliše rukovodstvo”, istakao je Veber.
Ipak, uprkos sveopštem neliberalnom trendu, neke zemlje, među kojima su Uzbekistan i Makedonija, pružaju nadu.
“Mnogi problemi, koji su u poslednjih nekoliko godina unazadili Makedoniju, izgleda da se kreću i da postoji pozitvan momenat. 'Fridom haus' takođe pominje Uzbekistan, koji je još jedan pozitivan primer. Postoji pritisak na lokalne i vladine zvaničnike da bolje odgovaraju na potrebe stanovništva, i oni to pokušavaju. Mislim da moramo da ograničimo naša očekivanja, ali da shvatimo da je svaki pomak u tom smeru – pozitivan potez”, zaključio je Stronski.
Protekla godina nije bila najbolja za liberalnu politiku u Istočnoj i Centralnoj Evropi, gde se sve više zemalja okreće autoritarnim režimima umesto demokratiji. Ukoliko se to nastavi, talas neliberalizma može da postane veliki problem – i za ljude i demokratske zemlje na Zapadu.