Organizacija Galup bila je u vlasništvu porodice njenog osnivača do 1988. kada ju je preuzeo Džim KIifton, talentovani stručnjak za istraživanje tržišta.
Organizacija Galup je bila u vlasništvu porodice njenog osnivača sve do 1988. Te godine, Galup je preuzeo Džim Klifton, mladi talentovani stručnjak za istraživanje tržišta iz Nebraske. On se susreo sa Džordžom Galupom samo nekoliko puta, ali je ostao blizak porodični prijatelj sve do danas.
Džim Klifton, pre svega, vidi sebe kao čuvara Galupove organizacije. On iznad svega ceni jasnu misiju osnivača Džordža Galupa:
“Naš zadatak je prilično jednostavan: utvrditi na precizan, pošten i nezavisan način kako 300 miliona Amerikanaca razmišlja i to činiti dosledno i potpuno nezavisno od bilo čijeg uticaja.”
Pod Kliftonovom upravom Galup je izrastao u giganta. Njegove usluge pored ostalog koriste vodeće svetske finansijske institucije, međunarodne i američke korporacije, kao i mnoge strane vlade, Galup vrši ispitivanja javnog mnjenja u više od 150 zemalja.
Organizacija poseduje 29 ogranaka širom sveta, ima partnerske firme i filijale u 65 zemalja, dok u samoj Americi ima 13 velikih regionalnih kancelarija.
Galupov “Svetski štab” nalazi se u Vašingtonu. Operaciona centrala je smeštena u Omahi, u Nebraski. Tu se obavljaju sve aktivnosti važne za funkcionisanje svih Galupovih ogranaka u zemlji i izvan nje.
Ovaj dosta veliki kompleks, nazvan Riverside Campus, prostire se na zapadnoj obali čuvene reke Mizuri. Generalna direktorka Galupovih operacija je Džejn Miler.
“Ovo je glavni štab svih naših operativnih službi u svetu i kod kuće. Tu je sve - od servisa za direktne veze sa klijentima preko konsultantskih centara, do lokacije na kojoj se održavaju seminari za tehnologiju i razvoj, kao i kompjuterski softver. Tu se takođe slivaju podaci svih Galupovih anketa. Tu se nalazi i administrativna služba za ukupan Galup. Ukratko, ovde su sve službe koje su potrebne za razvoj i funkcionisanje Galupa u svetu i u Americi.”
“Nalazimo se u Centru operativne mreže. Na ekranu pred nama se vide sve naše linije u svetu. Sve video linije, audio linije, linije podataka, rezervne linije po celom svetu. Sve se neprekidno kontroliše”, priča nam Fil Rulman, direktor Galupove informatike.
Ovde se nalazi Galupov “mozak,” odnosno mesto gde su smešteni odgovori na 136.000 različitih pitanja postavljenih 3.5 miliona ljudi u proteklih 75 godina postojanja Galupove organizacije.
Datoteka je Galupova verzija Fort Noksa, sa maksimalnim obezbeđenjem i pod konstantnim nadzorom.
“Postoji čelična zaštita, pojačana betonskim blokovima i mnogim drugim sredstvima. Ugrađena su tri rezervna sistema snabdevanja strujom i rashladjivanja. Sve u ovoj sobi je stoprocentno zaštićeno”, kaže Rulman.
Galupove arhive rastu geometrijskom progresijom.
“Do kraja 2012. biće sprovedeno ukupno 13 miliona anketa, koje se sprovode prilično ravnomerno tokom cele godine. Dakle, reč je o milion anketa mesečno, odnosno 30.000 do 40.000 anketa dnevno, koje se obavljaju u Americi i u svetu i čiji se podaci svakodnevno slivaju u ovdašnji centar na obradu.”
Galupovi stručnjaci kažu da zahvaljujući tim podacima mogu da se predvide dramatični događaji u svetu mnogo pre nego što dospeju do medija.
“Savršen primer toga su Tunis i Egipat. Vođstvo u tim zemljama nije imalo pojma šta njihov narod misli. Naša uloga je jednostavna, ali istovremeno i veoma snažna. Mi izveštavamo o volji naroda, a vođstvu je prepušteno da odluči šta će na osnovu toga učiniti”, kaže Klifton.
Klifton je 2009. lansirao vrlo ambiciozno istraživanje o tome šta svet u celini misli. Došao je do nesvakidašnjeg rezultata.
“Ljudi u celom svetu traže dobar posao. Ukupno stanovništvo broji sedam milijardi ljudi, od njih pet milijardi su odrasle osobe, od tih pet milijardi tri milijarde žele solidan posao. Ali, u svetu danas postoji svega milijardu i dvesta miliona dobrih poslova. Bez obzira koja je zemlja u pitanju, Kongo ili SAD; ljudi koji upravljaju nekom zemljom moraju da budu sposobni da stvore nova radna mesta. U suprotnom zemlja postaje nestabilna i preti joj haos, katkad prava revolucija.”
“Zahvaljujući određenim pokazateljima koje pratimo na duži rok u stanju smo da uočimo kako sve više raste nezadovoljstvo vlastima i načinom na koji se stvari odvijaju u zemlji. Po našoj oceni takav trend je prilično jasan znak daljeg pogoršanja u datoj zemlji. Na pragu smo da na naučnim osnovama merimo socijalno nezadovoljstvo”, kaže Frenk Njuport, glavni urednik Galupa.
Galup se neprekidno razvija i širi, ali jedna stvar je od početka ostala ista, a to je da se javnost obavesti šta Amerikanci i drugi ljudi u svetu misle. Džordž Galup je uveo jednonedeljno objavljivanje rezultata sprovedenih anketa koji su bili redovno objavljivani u štampi širom SAD.
Džim Klifton objavljuje Galupove anketne rezultate pomoću najnovije informativne tehnologije.
Glavni urednik Galupa, Frenk Njuport objavljuje anketne nalaze u obliku video izveštaja, koji se mogu naći ili na Galupovim stranicama na internet, ali koje preuzima i veliki broj američkih radio i televizijskih stanica.
U partnerstvu sa Suzan Pejdž, šeficom vašingtonskog biroa list USA Today, Njuport jednom nedeljno objavljuje TV segment pod nazivom “Izbori su važni.”.
Baš kao što su ankete postale nerazdvojni deo američkog života, Galup je izrastao u organizaciju svetskog glasa.
Džim Klifton, pre svega, vidi sebe kao čuvara Galupove organizacije. On iznad svega ceni jasnu misiju osnivača Džordža Galupa:
“Naš zadatak je prilično jednostavan: utvrditi na precizan, pošten i nezavisan način kako 300 miliona Amerikanaca razmišlja i to činiti dosledno i potpuno nezavisno od bilo čijeg uticaja.”
Pod Kliftonovom upravom Galup je izrastao u giganta. Njegove usluge pored ostalog koriste vodeće svetske finansijske institucije, međunarodne i američke korporacije, kao i mnoge strane vlade, Galup vrši ispitivanja javnog mnjenja u više od 150 zemalja.
Organizacija poseduje 29 ogranaka širom sveta, ima partnerske firme i filijale u 65 zemalja, dok u samoj Americi ima 13 velikih regionalnih kancelarija.
Galupov “Svetski štab” nalazi se u Vašingtonu. Operaciona centrala je smeštena u Omahi, u Nebraski. Tu se obavljaju sve aktivnosti važne za funkcionisanje svih Galupovih ogranaka u zemlji i izvan nje.
Ovaj dosta veliki kompleks, nazvan Riverside Campus, prostire se na zapadnoj obali čuvene reke Mizuri. Generalna direktorka Galupovih operacija je Džejn Miler.
“Ovo je glavni štab svih naših operativnih službi u svetu i kod kuće. Tu je sve - od servisa za direktne veze sa klijentima preko konsultantskih centara, do lokacije na kojoj se održavaju seminari za tehnologiju i razvoj, kao i kompjuterski softver. Tu se takođe slivaju podaci svih Galupovih anketa. Tu se nalazi i administrativna služba za ukupan Galup. Ukratko, ovde su sve službe koje su potrebne za razvoj i funkcionisanje Galupa u svetu i u Americi.”
“Nalazimo se u Centru operativne mreže. Na ekranu pred nama se vide sve naše linije u svetu. Sve video linije, audio linije, linije podataka, rezervne linije po celom svetu. Sve se neprekidno kontroliše”, priča nam Fil Rulman, direktor Galupove informatike.
Ovde se nalazi Galupov “mozak,” odnosno mesto gde su smešteni odgovori na 136.000 različitih pitanja postavljenih 3.5 miliona ljudi u proteklih 75 godina postojanja Galupove organizacije.
Datoteka je Galupova verzija Fort Noksa, sa maksimalnim obezbeđenjem i pod konstantnim nadzorom.
“Postoji čelična zaštita, pojačana betonskim blokovima i mnogim drugim sredstvima. Ugrađena su tri rezervna sistema snabdevanja strujom i rashladjivanja. Sve u ovoj sobi je stoprocentno zaštićeno”, kaže Rulman.
Galupove arhive rastu geometrijskom progresijom.
“Do kraja 2012. biće sprovedeno ukupno 13 miliona anketa, koje se sprovode prilično ravnomerno tokom cele godine. Dakle, reč je o milion anketa mesečno, odnosno 30.000 do 40.000 anketa dnevno, koje se obavljaju u Americi i u svetu i čiji se podaci svakodnevno slivaju u ovdašnji centar na obradu.”
Galupovi stručnjaci kažu da zahvaljujući tim podacima mogu da se predvide dramatični događaji u svetu mnogo pre nego što dospeju do medija.
“Savršen primer toga su Tunis i Egipat. Vođstvo u tim zemljama nije imalo pojma šta njihov narod misli. Naša uloga je jednostavna, ali istovremeno i veoma snažna. Mi izveštavamo o volji naroda, a vođstvu je prepušteno da odluči šta će na osnovu toga učiniti”, kaže Klifton.
Klifton je 2009. lansirao vrlo ambiciozno istraživanje o tome šta svet u celini misli. Došao je do nesvakidašnjeg rezultata.
“Ljudi u celom svetu traže dobar posao. Ukupno stanovništvo broji sedam milijardi ljudi, od njih pet milijardi su odrasle osobe, od tih pet milijardi tri milijarde žele solidan posao. Ali, u svetu danas postoji svega milijardu i dvesta miliona dobrih poslova. Bez obzira koja je zemlja u pitanju, Kongo ili SAD; ljudi koji upravljaju nekom zemljom moraju da budu sposobni da stvore nova radna mesta. U suprotnom zemlja postaje nestabilna i preti joj haos, katkad prava revolucija.”
“Zahvaljujući određenim pokazateljima koje pratimo na duži rok u stanju smo da uočimo kako sve više raste nezadovoljstvo vlastima i načinom na koji se stvari odvijaju u zemlji. Po našoj oceni takav trend je prilično jasan znak daljeg pogoršanja u datoj zemlji. Na pragu smo da na naučnim osnovama merimo socijalno nezadovoljstvo”, kaže Frenk Njuport, glavni urednik Galupa.
Galup se neprekidno razvija i širi, ali jedna stvar je od početka ostala ista, a to je da se javnost obavesti šta Amerikanci i drugi ljudi u svetu misle. Džordž Galup je uveo jednonedeljno objavljivanje rezultata sprovedenih anketa koji su bili redovno objavljivani u štampi širom SAD.
Džim Klifton objavljuje Galupove anketne rezultate pomoću najnovije informativne tehnologije.
Glavni urednik Galupa, Frenk Njuport objavljuje anketne nalaze u obliku video izveštaja, koji se mogu naći ili na Galupovim stranicama na internet, ali koje preuzima i veliki broj američkih radio i televizijskih stanica.
U partnerstvu sa Suzan Pejdž, šeficom vašingtonskog biroa list USA Today, Njuport jednom nedeljno objavljuje TV segment pod nazivom “Izbori su važni.”.
Baš kao što su ankete postale nerazdvojni deo američkog života, Galup je izrastao u organizaciju svetskog glasa.