Treći nastavak naše priče o organizaciji Galup posvećen je metodi ispitivanja javnog mnjenja koju primenjuju Galupovi anketari.
Treći nastavak naše serije priloga o organizaciji Galup posvećen je metodi ispitivanja javnog mnjenja. Pre svega, treba reći da anketa obuhvata seriju pitanja kojima može da se utvrdi šta ljudi misle ili osećaju o nekom pitanju. Ankete koje se sprovode u Americi utiču na najraznovrsnije stvari - od vrste i izgleda robe u prodavnicama, kvaliteta hrane ili pića koje ljudi mogu da kupe, modela automobila koje voze, filmskih žanrova, koji se prikazuju u bioskopima, do vrste usluga koje su dostupne ljudima. Ankete takođe igraju ulogu u politici, bolje reći u izbornim kampanjama, kada anketne organizacije nastoje da predvide izborne pobednike.
Ironijom slučaja, ljudi su često skeptični prema načinu na koji se sprovode ankete, mada uglavnom veruju u anketne rezultate. U stvari, javnost je često zbunjena otkud anketa od svega hiljadu ispitanika može precizno da odrazi mišljenje cele nacije.
Glavni urednik Galupa, Frenk Njuport kaže da je pre svega nemoguće anketirati ukupno stanovništo. Iskustvo govori da relativno mali slučajni uzorci mogu prilično egzaktno da predstavljaju mnjenje celog stanovništva, dodaje on.
“Princip, proveravan proteklih sto godina, glasi da slučajan uzorak ljudi sadrži identičan postotak karakteristika ukupnog društva. Uzmimo, na primer, boju kose. Ako biste nasumce izabrali hiljadu Amerikanaca, riđokosi među njima bi činili oko osam odsto, što je i procenat riđokosih ljudi u čitavoj Americi.”
Pre sastavljanja uzorka, anketari utvrđuju gde se nalaizi najveći broj ljudi, u ovom slučaju Amerikanaca. To ne bi bio bioskop, šoping centar, pa čak ni Fejsbuk ili Tviter. Najveći broj Amerikanaca moguće je naći kod kuće, što je i polazno mesto za sprovođenje skoro svih nacionalnih anketa u SAD, uključujući Galupove.
Galupovi anketari su prva ispitivanja javnog mnjenja vršili tražeći ispitanike od vrata do vrata širom zemlje. Bio je to standarni način skupljanja informacija skoro punih 50 godina, počevši od 1935.
Pitanja su se odnosila na široki spektar američkog života, od ponašanja i morala do debate o zvaničnoj politici. Na primer 1939., da li je pristojno da žena nosi šorc na ulici? Ili da li je u redu da muškarci nose samo donji deo kupaćeg kostima? Da li se Amerikanci slažu da udata žena ima posao, bez obzira što suprug zarađuje dovoljno za oboje?
Organizacije koje plaćaju Galupovu ekspertizu obuhvataju veliki broj vodećih američkih i stranih finansijskih i zdrastvenih ustanova, kao i krupne međunarodne industrijske korporacije, pa i strane vlade. Veliki deo tržišnih istraživanja obavlja se u anketnom centru u Linkolnu, u Nebraski.
Anketari kažu da kvalitet istraživanja najviše zavisi od probojnosti postavljenih pitanja.
Galupova anketarka Elizabet se bavi ispitivanjem koliko su pacijenti zadovoljni svojim lekarom i boravkom u klinici ili ambulanti. Njeno najomiljenije pitanje je koliko dugo pacijenti moraju da čekaju na lekarsku posetu u bolničkom odeljenju za hitnu pomoć.
“Možemo da upozorimo bolnicu da postoje kašnjenja između bolničkog prijema i trijaža, oni tada mogu da koriguju stvari, odnosno ubrzaju prijem pacijenta, što znači brži tretman pacijenta, brži oporavak pacijenta, a sve to vodi ka bržem povratku pacijenta svom normalnom životu.”
Galupove ankete u stranim zemljama, naročito u Africi, Bliskom Istoku i u Južnoj Aziji, uglavnom se obavljaju na stari način, od kuće do kuće.
“Galupovi anketari bi, na primer, u ruralnim područjima pojedinih zemalja doslovno stali ispred treće kolibe na levoj strani i ukućanima saopštili da su izabrani za intervju. Uz nešto sreće, ispitanik bi seo sa anketarom ispred kuće i pristao da odgovori na postavljena pitanja”, objašnjava Frenk Njuport.
Pored velikog broja anketara, statističara i matematičara, Galup je okupio desetine istaknutih eksperata iz svih oblasti koje su uključene u ankete ove organizacije.
“Veoma je važno za našu organizaciju da bude pod lupom stručnjaka sa strane, jer bismo u protivnom bili slepi na naše sopstvene mane”, ističe generalni direktor i predsednik Galupovog upravnog odbora Džim Klifton.
Jedan od takvih stručnjaka je renomirani otac interneta i Potpredsednik Gugla, Vinton Serf. On kaže da će internet imati odlučujući uticaj na dalji razvoj Galupa.
“Galup će očigledno početi da koristi prednosti postojeće društvene tehnologije kao što su Gugl plus, Fejsbuk i neke druge stvari. Znamo da stvaranje uzorka od korisnika društvenih mreža na internetu stvara određenu manjkavost u anketama, jer te mreže nisu mesta koja obilaze svi, niti se svi koji koriste te mreže odazivaju na pozive da učestvuju u anketama. Međutim, uopšte ne sumnjam u to da će Galupovi stručnjaci naći pravo rešenje, jer su i dosada bili uspešni u izradi precizne statističke formule.”
Kliftonova vizija budućeg Galupa graniči se sa naučnom fantastikom.
“Naš veliki san je da razgovaramo sa celim svetom uživo – sa sedam milijardi ljudi 24 sata na dan, kao što već razgovaramo sa 300 miliona Amerikanaca. Treba uključiti svih sedam milijardi ljudi. Mislimo da ćemo za pet godina to moći da postignemo.”
Kliftonova želja je da stvori popis svetskog javnog mnjenja kao instrumenta za stvaranje globalne zajednice utemeljene na volji celokupnog čovečanstva.
Ironijom slučaja, ljudi su često skeptični prema načinu na koji se sprovode ankete, mada uglavnom veruju u anketne rezultate. U stvari, javnost je često zbunjena otkud anketa od svega hiljadu ispitanika može precizno da odrazi mišljenje cele nacije.
Glavni urednik Galupa, Frenk Njuport kaže da je pre svega nemoguće anketirati ukupno stanovništo. Iskustvo govori da relativno mali slučajni uzorci mogu prilično egzaktno da predstavljaju mnjenje celog stanovništva, dodaje on.
“Princip, proveravan proteklih sto godina, glasi da slučajan uzorak ljudi sadrži identičan postotak karakteristika ukupnog društva. Uzmimo, na primer, boju kose. Ako biste nasumce izabrali hiljadu Amerikanaca, riđokosi među njima bi činili oko osam odsto, što je i procenat riđokosih ljudi u čitavoj Americi.”
Pre sastavljanja uzorka, anketari utvrđuju gde se nalaizi najveći broj ljudi, u ovom slučaju Amerikanaca. To ne bi bio bioskop, šoping centar, pa čak ni Fejsbuk ili Tviter. Najveći broj Amerikanaca moguće je naći kod kuće, što je i polazno mesto za sprovođenje skoro svih nacionalnih anketa u SAD, uključujući Galupove.
Galupovi anketari su prva ispitivanja javnog mnjenja vršili tražeći ispitanike od vrata do vrata širom zemlje. Bio je to standarni način skupljanja informacija skoro punih 50 godina, počevši od 1935.
Pitanja su se odnosila na široki spektar američkog života, od ponašanja i morala do debate o zvaničnoj politici. Na primer 1939., da li je pristojno da žena nosi šorc na ulici? Ili da li je u redu da muškarci nose samo donji deo kupaćeg kostima? Da li se Amerikanci slažu da udata žena ima posao, bez obzira što suprug zarađuje dovoljno za oboje?
Galup je nedavno radio anketu o zdravlju u Rusiji
Galup je počeo da obavlja anketiranje putem telefona tek krajem 1980-tih, kada je većina Amerikanca imala bar jednu telefonsku liniju u kući. Od 2.000-e nadalje, Galupove ankete se vrše preko fiksnih kao i mobilnih telefona.Organizacije koje plaćaju Galupovu ekspertizu obuhvataju veliki broj vodećih američkih i stranih finansijskih i zdrastvenih ustanova, kao i krupne međunarodne industrijske korporacije, pa i strane vlade. Veliki deo tržišnih istraživanja obavlja se u anketnom centru u Linkolnu, u Nebraski.
Anketari kažu da kvalitet istraživanja najviše zavisi od probojnosti postavljenih pitanja.
Galupova anketarka Elizabet se bavi ispitivanjem koliko su pacijenti zadovoljni svojim lekarom i boravkom u klinici ili ambulanti. Njeno najomiljenije pitanje je koliko dugo pacijenti moraju da čekaju na lekarsku posetu u bolničkom odeljenju za hitnu pomoć.
“Možemo da upozorimo bolnicu da postoje kašnjenja između bolničkog prijema i trijaža, oni tada mogu da koriguju stvari, odnosno ubrzaju prijem pacijenta, što znači brži tretman pacijenta, brži oporavak pacijenta, a sve to vodi ka bržem povratku pacijenta svom normalnom životu.”
Galupove ankete u stranim zemljama, naročito u Africi, Bliskom Istoku i u Južnoj Aziji, uglavnom se obavljaju na stari način, od kuće do kuće.
“Galupovi anketari bi, na primer, u ruralnim područjima pojedinih zemalja doslovno stali ispred treće kolibe na levoj strani i ukućanima saopštili da su izabrani za intervju. Uz nešto sreće, ispitanik bi seo sa anketarom ispred kuće i pristao da odgovori na postavljena pitanja”, objašnjava Frenk Njuport.
Galupovo istraživanje o medijima
Pored velikog broja anketara, statističara i matematičara, Galup je okupio desetine istaknutih eksperata iz svih oblasti koje su uključene u ankete ove organizacije.
“Veoma je važno za našu organizaciju da bude pod lupom stručnjaka sa strane, jer bismo u protivnom bili slepi na naše sopstvene mane”, ističe generalni direktor i predsednik Galupovog upravnog odbora Džim Klifton.
Jedan od takvih stručnjaka je renomirani otac interneta i Potpredsednik Gugla, Vinton Serf. On kaže da će internet imati odlučujući uticaj na dalji razvoj Galupa.
“Galup će očigledno početi da koristi prednosti postojeće društvene tehnologije kao što su Gugl plus, Fejsbuk i neke druge stvari. Znamo da stvaranje uzorka od korisnika društvenih mreža na internetu stvara određenu manjkavost u anketama, jer te mreže nisu mesta koja obilaze svi, niti se svi koji koriste te mreže odazivaju na pozive da učestvuju u anketama. Međutim, uopšte ne sumnjam u to da će Galupovi stručnjaci naći pravo rešenje, jer su i dosada bili uspešni u izradi precizne statističke formule.”
Kliftonova vizija budućeg Galupa graniči se sa naučnom fantastikom.
“Naš veliki san je da razgovaramo sa celim svetom uživo – sa sedam milijardi ljudi 24 sata na dan, kao što već razgovaramo sa 300 miliona Amerikanaca. Treba uključiti svih sedam milijardi ljudi. Mislimo da ćemo za pet godina to moći da postignemo.”
Kliftonova želja je da stvori popis svetskog javnog mnjenja kao instrumenta za stvaranje globalne zajednice utemeljene na volji celokupnog čovečanstva.