Deca koja imaju dijagnizu raka mogu da pate od posledica sporednih efekata više nego od same bolesti. Ali nova studija pruža nadu za poboljšanje tretmana. Radi se o korišćenju genetičkog testa za određivanje tačne količine hemoterapije koja je potrebna detetu.
Oskar Hauard Hal trudi se da živi kao bilo koje drugo sedmogodišnje dete, dok se bori sa akutnom limfoblastičnom leukemijom, najčešćom vrstom dečjeg kancera. On učestvuje u kliničkim ispitivanjima u kojima se koristi genetičko profilisanje za utvrđivanje nivoa hemoterapije.
“Možete da napravite analizu vaših faktora rizika mnogo preciznije i da identifikujete pacijente koji su u najmanjem riziku od povratka bolesti i zato vaš slučaj može da bude razmotren za ponovljeni tretman", objašnjava Entoni Morman sa Univerziteta Njukasl.
Studiju su zajednički finansirale britanske humanitarne organizacije Bladvajz i Deca sa kancerom.
“Pokušavamo da stvorimo bolji tretman, lakši tretman za tu decu i to je jedan od načina na koji ćemo to da uradimo”, navodi Klif Ogorman iz Organizacije "Deca sa kancerom".
Oskarova majka Kimberli Hauard Hal kaže da je u vreme kada je tretman njenog sina bio veoma invazivan, njemu opala kosa i nije mogao da hoda.
“Ono što se ovde sprovodi druge porodice možda neće morati da prođu, preko tih ogromnih prepreka i toga da vam je dete veoma loše, kao sporedni efekat lekova, istraživanje je fenomenalno.”
Napraviti tretman za dečji kancer manje štetnim i delotvornijim, jeste cilj