Ruski predsednik Vladimir Putin je 2006. odjednom zabranio sva vina iz Gruzije, iz kako je saopšteno zdravstvenih razloga
Rusija je pre šest godina uvela Gruziji embargo na vino. I odjednom, tržište na koje je odlazilo 80 odsto izvoza gruzijskih vina, bilo je zatvoreno. Sada su u toku ozbiljni razgovori o ukidanju embarga. Saradnik Glasa Amerike Džems Bruk, iz Signagija u Gruziji, izveštava šta se tokom tih šest godina događalo sa proizvodnjom vina i kakva je njena budućnost.
Arheolozi kažu da su najstariji tragovi proizvodnje vina pronađeni na ovim brgovima istočne Gruzije. Pre osam hiljada godina, vino se spravljalo u kvevrijima – velikim amforama, zapečaćenim pčelinjim voskom i ukopanim u zemlju. Amerikanac Džon Vurdeman po starom receptu pravi svoje vino koje je nazvao „Fazanove suze“.
„Našli smo se na početku ove renesanse. Preostaje da se uradi još mnogo, a veliki deo toga je obrazovanje.“
Vurdeman reklamira svoj vinograd organizujući obilazak i testiranje vina. Ovde u istočnoj Gruziji, on je za probu zasadio 340 gruzijskih vrsta grožđa, u želji da u ovoj drevnoj zemlji obnovi tradicionalne vrste vina. Naglo poboljšanje kvaliteta privlači američke i evropske kupce, kao što je Liza Kosta, vlasnica vinskog bara i prodavnice vina u blizini San Franciska u Kaliforniji.
„Nalazimo mnogo karaktera u ovom vinu, mnogo jedinstvenih kvaliteta. Ljudi kao što je Džon pokušavaju da održe tradiciju i ove drevne vrste i drevne metode. Vino govori samo za sebe.“
Gruzijsko vino se izvozi u 50 zemalja širom sveta, s obzirom da je ruski predsednik Vladimir Putin, 2006, odjednom zabranio sva vina iz Gruzije. Gruzija sada izvozi trećinu flaša koje je izvozila pre šest godina, ali zarađuje istu količinu novca. Gruzija ovih dana dobija novog predsednika vlade, Bidzinu Ivanišvilija, koji se školovao u Moskvi. Ruski uvoznici vina se nadaju da će embargo biti ukinut i javljaju se Vurdemanu da sklope ugovore.
„Opasnost ponovnog otvaranja ruskog tržišta je što će to biti poziv ljudima koji bi hteli samo veće količine vina lošijeg kvaliteta.“
Vurdeman objašnjava da je vino hiljadama godina bilo sastavni deo gruzijske kulture, dok Rusija jedva da počinje da se udaljava od ispijanja votke. Žak Fleri, francuski proizvođač vina koji vodi „Šato Muhrani“, još jednu gruzijsku vinariju, kaže da je ruski embargo naterao Gruziju da poboljša svoja vina.
„Vratio je gruzijsku vinsku industriju na kvalitetno visok nivo, jer moramo da se širimo na zapadni svet, koji vodi više računa o kvalitetu.“
Zvanično, Rusija je zabranila gruzijska vina iz zdravstvenih razloga. Ali Fleri kaže da ruski ljubitelji vina to vide drugačije.
„Kako ja to vidim – ljudi idu trajektom iz Sankt Peterburga u Estoniju, da bi kupili naša vina, ili u Finsku da bi kupili naša vina, i donose kutije gruzijskog vina nazad u Rusiju... Rekao bih da je interesovanje i dalje veoma veliko.“
Sada od ruske Službe za zaštitu potrošača zavisi da li će ponovo da otkrije ono što su Gruzijanci znali hiljadama godina – da čaša vina sa ovih dnevnih bregova može da bude veoma dobra za zdravlje.
Arheolozi kažu da su najstariji tragovi proizvodnje vina pronađeni na ovim brgovima istočne Gruzije. Pre osam hiljada godina, vino se spravljalo u kvevrijima – velikim amforama, zapečaćenim pčelinjim voskom i ukopanim u zemlju. Amerikanac Džon Vurdeman po starom receptu pravi svoje vino koje je nazvao „Fazanove suze“.
„Našli smo se na početku ove renesanse. Preostaje da se uradi još mnogo, a veliki deo toga je obrazovanje.“
Vurdeman reklamira svoj vinograd organizujući obilazak i testiranje vina. Ovde u istočnoj Gruziji, on je za probu zasadio 340 gruzijskih vrsta grožđa, u želji da u ovoj drevnoj zemlji obnovi tradicionalne vrste vina. Naglo poboljšanje kvaliteta privlači američke i evropske kupce, kao što je Liza Kosta, vlasnica vinskog bara i prodavnice vina u blizini San Franciska u Kaliforniji.
„Nalazimo mnogo karaktera u ovom vinu, mnogo jedinstvenih kvaliteta. Ljudi kao što je Džon pokušavaju da održe tradiciju i ove drevne vrste i drevne metode. Vino govori samo za sebe.“
Gruzijsko vino se izvozi u 50 zemalja širom sveta, s obzirom da je ruski predsednik Vladimir Putin, 2006, odjednom zabranio sva vina iz Gruzije. Gruzija sada izvozi trećinu flaša koje je izvozila pre šest godina, ali zarađuje istu količinu novca. Gruzija ovih dana dobija novog predsednika vlade, Bidzinu Ivanišvilija, koji se školovao u Moskvi. Ruski uvoznici vina se nadaju da će embargo biti ukinut i javljaju se Vurdemanu da sklope ugovore.
„Opasnost ponovnog otvaranja ruskog tržišta je što će to biti poziv ljudima koji bi hteli samo veće količine vina lošijeg kvaliteta.“
Vurdeman objašnjava da je vino hiljadama godina bilo sastavni deo gruzijske kulture, dok Rusija jedva da počinje da se udaljava od ispijanja votke. Žak Fleri, francuski proizvođač vina koji vodi „Šato Muhrani“, još jednu gruzijsku vinariju, kaže da je ruski embargo naterao Gruziju da poboljša svoja vina.
„Vratio je gruzijsku vinsku industriju na kvalitetno visok nivo, jer moramo da se širimo na zapadni svet, koji vodi više računa o kvalitetu.“
Zvanično, Rusija je zabranila gruzijska vina iz zdravstvenih razloga. Ali Fleri kaže da ruski ljubitelji vina to vide drugačije.
„Kako ja to vidim – ljudi idu trajektom iz Sankt Peterburga u Estoniju, da bi kupili naša vina, ili u Finsku da bi kupili naša vina, i donose kutije gruzijskog vina nazad u Rusiju... Rekao bih da je interesovanje i dalje veoma veliko.“
Sada od ruske Službe za zaštitu potrošača zavisi da li će ponovo da otkrije ono što su Gruzijanci znali hiljadama godina – da čaša vina sa ovih dnevnih bregova može da bude veoma dobra za zdravlje.