Veći deo tog novca duguje se privatnim investitorima koji tragaju za profitom u zemljama u kojima ne postoji čvrsta ekonomska regulativa.
Sa bankama na ivici propasti i borbom za ostanak u evrozoni, Grčka je proteklih meseci bila u centru svetske pažnje. Medjutim, neki stručnjaci upozoravaju da u mnogim zemljama u razvoju jača potencijal za izbijanje velike dužničke krize.
“U toku je veliki “bum” u davanju kredita, posebno u nekim od najsiromašnijih zemalja sveta u ovom trenutku. Zato smo zabrinuti da bi, ukoliko se ne preduzmu koraci, moglo da opet dodje do nove dužničke krize”, kaže Tim Džons iz organizacije "Kampanja za otpis duga".
Mozambik je jedna od 20 zemalja za koje se veruje da im najviše preti dužnička kriza.
"Njegova ekonomija je doživela procvat. Zemlja dobija veliku količinu kredita ali se u isto vreme povećava siromaštvo i raste nejednakost. Zato ne znači da zajmovi nužno pomažu u rešavanju problema te zemlje.”
Zemlje često uzimaju kredite na medjunarodnim tržištima da bi razvijale infrastrukturu – ali Kampanja za otpis duga siromašnima navodi da se taj novac često pogrešno troši. Grupa navodi da je 20 zemalja već duboko u dužničkoj krizi a veliki broj drugih nedovoljno stabilno i podložno ekonomskim potresima.
Sve je to povezano sa nedavnom svetskom finansijskom krizom, ističe Džudit Tajson, iz Instituta za razvoj u stranim zemljama, koja se, putem Skajpa, javila iz Grčke.
"Videli smo da dolazi do velikog rasta dugovanja zbog potrage za velikim profitom. Investitori, prvenstveno iz Evrope I SAD traže nova mesta za investicije zbog toga što su kamatne stope u našim ekonomijama veoma niske. Zato su zemlje u razvoju jedno od područja gde su uložili velike količine novca u državne hartije od vrednosti.”
Druge zemlje decenijama su opterećene velikim dugovima, kaže Džons navodeći primer Jamajke.
"Zapravo, od 1990-ih, imali su veliki suficit ali je dug ostao jer su kamate bile visoke, a ekonomska aktivnost je usporena u nastojanju da se plate ti dugovi. To samo pokazuje da se ne možete izvući iz dužničke krize putem smanjenja troškova.”
To je argument koji je iznela i grčka vlada. Medjutim, Evropa, koju predvodi Nemačka, insistira na tome da su rezanje troškova i reforme jedini način da se oživi ekonomija. Za zadužene zemlje u razvoju, tu postoje dodatni rizici.
"One duguju novac u stranim valutama, kao što su dolar i evro. Kada se unutar takve zemlje dogodi devalvacija, njihove rate za kredit skaču”, kaže Tim Džons.
Aktivisti pozivaju na mnogo čvršću regulativu davanja kredita kao i otpis duga zemljama koje su već u krizi.