Globalizam, liberalizam i svetska trgovina jesu su u krizi, ali to ne znači da će nestati Svetska trgovinska organizacija, kao što ni Ujedinjene nacije neće nestati, ponajpre zato što su građene decenijama i zato što je njegov opstanak i dalje mnogima u interesu, rečeno je na ekonomsko-poslovnom forumu Evropskog pokreta u Srbiji i EU Info centra o budućnosti međunarodne trgovine.
Predsednica Ekonomsko-poslovnog foruma Gordana Lazarević podsetila je da je Svetska trgovinska organizacija formirana kao jedan od tri stuba stabilnosti u svetskoj privredi.
"Kada američki predsednik Donald Tramp najavi izlazak iz trgovinskih sporazuma svi strepe jer može biti ugrožena sloboda kretanja robe i investicija, ali svako prekidanje trgovinskih tokova vuče u nestabilnost", rekla je Lazarević i navela primer da je trgovinska razmena između SAD i Meksika dve milijarde evra dnevno, a da 28 američkih država za prvog ili drugog trgovinskog partnera ima Meksiko.
Profesor Ekonomskog fakulteta Predrag Bjelić primetio je da, kada se govori o globalizmu, obično svi misle na moderno doba ili period od 1990-ih. "Ali, ako gledamo kroz istoriju, gobalizam je nastao mnogo ranije, kada se Evropa otvorila za trgoinu sa Azijom, kada su se događala velika otkrića. Svaki taj dokađaj za sebe je impuls razvoja međunarodne trgovine, i to ne samo razmene roba i usluga, nego i kulture i nasleđa, ideja…".
Globalni poredak u kome danas živimo, nastavio je, nastao je 1860. godine. Tada je prvi put potpisan trgovinski sporazum koji nije zahtevao klauzulu najpovlašćenije nacije. Potpisan je između Engleske i Francuske. Od tada živi međunardni trgovinski sistem, rekao je Bjelić.
"Međunarodna trgovina lek je za sukobe. Ono što danas vidimo jeste vrhunac tog razvoja, međunarodna trgovina nikad nije imala ovakav obim koji je imala pre svetske ekonomske krize (2008.)", kazao je on.
Rrekao je da misli da Tramp nije bio dobro obavešten kada je najavljivao izlazak iz trgovinskih sporazuma, jer upravo američke kompanije imaju veliku korist od njih, a spor vidi kao sukob administracije i biznisa.
"Američke kompanije dobar deo svog poslovanja obavljaju preko izvoza kapitala, tako što osnivaju kompanije u drugim zemljama i tamoeproizvode i prodaju robu pa ona ne ide direktno iz SAD. Prekidanje trgovina i uvođenje protekcionizma štetilo bi američkim građanima jer bi plaćali skuplje robu", rekao Bjelić. Dodao je da Amerikanci, ako na primer neće da uvoze pasulj iz Etiopije, treba da vide mogu li ga jeftinije proizvoditi u svojoj zemlji.
Međunarodna trgovina tako je povezala privrede u svetu, da se sama proizvodnja odvija između više zemalja, tj. stvoren gobalni proizvodni sistem. "Zato je ova (poslednja ekonomska) kriza bila pogubna i brzo se proširila iz Amerike“.
Pomoćnica ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Bojana Todorović, rekla je se nada da nismo ušli u eru koja predstavlja kraj multiraterizma i globalizma.
Kriza globalizma, prema njenim rečima, mora se gledati još od 1947. godine. "Sve ima svoje limite i ne može se večno razvijati, ali važno je da funkcioniše", rekla je Todorivić i ocenila da je, što se trgovinske politike tiče, priča zaokružena. "Ne može se očekivati nešto više, pokriveno je 95 odsto tema koje se odnose na svetsku trgovinu".
Ona je posebno govorila o Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kao krovnoj organizaciji koja garantuje slobodnu trgovinu svim zemljama na planeti. STO je, rekla je, izrasla iz međunarodnih sporazuma posle 1947, prvenstveno iz Opšteg sporazuma o trgovini i carinama (GATT), te članicama nije u interesu da nestane.
"STO funkcioniše savršeno kada se ima u vidu da tu organizaciju čine 164 zemlje i da su još 22 u procesu pristupanja, što znači da su članice skoro sve zemlje sveta", rekla je Todorović. Ujedinjene nacije, podsetila je, trenutno čine 194 zemlje.
STO omogućava da sve zemlje bez obzira na veličinu zaštite svoje pravo, podjednako kao i velike zemlje članice, podsetila je ona. "Male zemlje, pa i Srbija, mogu da se udruže sa drugim državama u ostvarenju svog interesa. Predvidljivost uslova trgovanja je važan uslov za privrednike, a i sistem rešavanja sporova pruža pravnu zaštitu i finansijsku nadoknadu", rekala je Todorović.
Najveći korisnici mogućnosti koje pružaju procedure rešavanja sporova preko STO upravo su najveće zemlje i ekonomije - SAD, Kanada, Kina, EU i Indija. SAD su, kako je istaknuto na forumu, 114 puta tužila zemlje zbog kršenja pravila trgovanja, a 129 puta je ta zemlja bila tužena, EU je 97 puta tužila, a 84 puta bila tužena.
Izazovi po STO je i jačanje regionalizma, nastavila je Todorović. Postoje razni blokovi - EU, Trasnpacifičko partnerstvo, NAFTA - i svaki sporazum ima svoju funkciju. "To ne mora da se jedno s drugim kosi niti da narušava univerzalni karakter i sistem STO, jer regionalni sporazumi su ipak ograničenog karaktera".
"Postojanje sistema gde svi imaju jednaka rava svakako je bolja opcija po male zemlje nego regionalizam. Sporazumi mogu da postoje paralelno, ai je potrebno da postoji kapa i okvir koji daje STO", zaključila je Todorović.
Duško Lopandić, bivši šef Misije Srbije pri EU, složio se sa ocenom da globalizam ne može tek tako nestati, ali i da je kriza svakako pristuna.
On je kao posebne opasnosti naveo činjenicu da samo osam pojedinaca poseduje isto bogatstvo kao i tri milijarde ljudi, da postoji eksplozija finansijskih transakcija, ali i da opasnost vreba u razvoju algoritma dubokog mišljenja, odnosno "pametnih robota", koji će sutra zameniti ne samo fizičke ili fabričke radnike, već i zaposlene u bankama, agencijama za transport, čak i lekare.
"To je možda zastrašujući scenario za čoveka. Ne znam šta nam on nosi".
Govoreći o krizi u EU, Lopandić je primetio da se premali procenat bruto društvenog proizvoda zemalja članica izdvaja za budžet EU. "Kako imati uspešnu politiku sa budžetom koji je jedan odsto BDP-a država", upitao je.
On je rekao i da Nemačka ostvaruje ogromne suficite, što je neodrživo, pošto u EU nije reč o federalnom sistemu u kome bi to možda bilo moguće. "U takvoj situaciji pijavljuje se nova administracija SAD sa nedovoljno jasnim programom, ali čini se da će biti protecionistički i da će se insistirati na pitanju američkog deficita sa EU koji iznosi blizu 100 milijardi".
Gordana Lazarević zaključila je da se život više ne poboljšava iz generacije u generaciju. "Nekada je demokratija značila ekonomski prosperitet, danas se podrazumeva da nema ravnomernog ekonomskog prosperiteta“, rekla je ona i poručila da rastuća ekonomska nejednakost ugrožava globalizam.
Problem je i nezaposlenosti. Američki ekonomisti pitaju kako će izgledati društvo u kome je 60 odsto nezaposlenih, a nema odgovora gde im naći novo zaposlenje. "Kako će izgledati preraspodela bogatstva, to se ne zna", zaključila je ona.