Silicijumska dolina ima za sobom godine popularnosti i tržišnog rasta ali je 2018. bila teška i burna godina za industriju.
Zbog krađe podataka, lažnih informacija i uvredljivog rečnika na društvenim mrežama, kao i izveštaja su strani operativci koristili njihove usluge - mnogi ljudi su sada skeptični kada je reč o prednostima društvenih medija, kažu stručnjaci.
Direktori društvenih mreža zbog svega toga su nekoliko puta morali da svedoče pred Kongresom.
“2018. je bila teška godina, kako za tehnološke kompanije tako i njihove potrošače", kaže Pantas Sutarđa, direktor kompanije za skladištenje podataka LatticeWork Inc. “Direktori velikih kompanija su išli na svedočenja i dali silna obećanja članovima Kongresa da će rešiti probleme hakovanja svojih sistema ali još nisu u stanju da to urade."
VIDEO: Godina kada su društvene mreže izgubile ugled
Your browser doesn’t support HTML5
Social Media's Year of Falling From Grace
Zakerbergova "turneja izvinjavanja"
Najviše se preispitivao rad Fejsbuka. Gigant društvenih mreža kritikovan je posle otkrića da je, zbog slabog nadzora, jedna političko-konsultantska kompanija zloupotrebila podatke miliona korisnika. U proleće, direktor Fejsbuka Mark Zakerberg krenuo je na "turneju izvinjavanja", kako su kampanju ironično prozvali Amerikanci, u nameri da uveri korisnike da će kompanija ubuduće bolje štititi njihove podatke.
Firma iz Kalifornije suočila se i sa drugim problemima kada su podaci korisnika kompromitovani zbog hakovanja. Fejsbuk je takođe oštro kritikovan kada su lažni izveštaji koji su se pojavili na mreži izazvali nasilje u Mjanmaru i Šri Lanki.
Neke od reklama na Fejsbuku dovedene su u vezu sa pokušajima Rusije da poremeti politički proces u SAD i izazove društvene tenzije.
Društvene mreže kao sredstvo izazivanja podela
“Da li američke tehnološke kompanije služe kao instrumenti slobode?", postavio je pitanje Kevin Makarti, republikanac iz Kalifornije i lider većine u Predstavničkom domu na jednom kongresnom pretresu. "Ili služe kao instrumenti manipulacije a koriste ih strani interesi i strane vlade da bi našim građanima oduzeli dostojanstvo i moć odlučivanja."
Ove godine su izašla na videlo nova otkrića o stranim operativcima koji su koristili društvene mreže da bi tajno širili kontroverzne i često lažne poruke u SAD i širom sveta.
“Nije čak bitnu u čiju su korist oni radili", smatra Volt Mosberg, bivši kolumnista Vol Strit Džurnala za tehnologiju. "Ono što brine ljude je da je jedna strana zemlja, koristeći naše društvene mreže, digitalne proizvode i usluge koje su nama postale sastavni deo života - ušla u naše društvo i iskoristila ih protiv nas."
Radnici Gugla na protestu u San Francisku 1. novembra 2018.
Protest radnika u industriji tehnologije
Pored zaštite privatnosti i problema dezinformacija, sloboda govora na društvenim mrežama postala je veliko pitanje ove godine. Pod pritiskom, društveni mediji poput Jutjuba, Tvitera i Fejsbukovog Instagrama, pojačali su restrikcije u odnosu na vrstu govora koju tolerišu na svojim sajtovima.
Radnici u industriji izvršili su pritisak na menadžere kada je reč o ugovorima svojih kompanija sa vladom a radnici Gugla širom sveta organizovali protest zbog tretmana svojih koleginica.
Protest protiv Fejsbuka ispred američkog Kongresa uoči svedočenja Marka Zakerberga 10. aprila 2018.
#ObrišiteFejsbuk?
Još nije izvesno da li će korisnici, zabrinuti za svoje podatke i nezadovoljni nekim odlukama kompanija za društvene mreže, prestati da ih koriste? Zbog otkrića o propustima Fejsbuka neki korisnici su napustili tu platformu i njene druge usluge kao što je Instagram. Među njima je kolumnista Mosberg koji želi da se usvoji federalni zakon kojim bi se firmama na internetu ograničilo prikupljanje i dalja upotreba podataka njihovih korisnika.
“Vlade i građani zemalja širom sveta moraju da imaju pravo da ih regulišu a da ne ugroze slobodu govora, a to je veoma nezgodno i komplikovano", smatra on. Neki članovi Kongresa obećali su da će 2019. usvojiti federalni zakon o zaštiti podataka a tehnološke kompanije kažu da podržavaju tu inicijativu. Međutim, da li će novi propisi povećati poverenje u digitalne usluge - ostaje da se vidi.