Populizam se 2018. vratio na velika vrata u Evropu. Populističke stranke osvojile su vlast u Italiji i stekle zamah u zemljama poput Mađarske i Poljske. U Francuskoj, izbili su protesti na ulicama sa zahtevom da predsednik podnese ostavku. Populistički talas mogao bi da ima velike posledice na parlamentarne izbore u Evropi, zakazane za 2019, a politički centar suočen je sa napadima kako desnice, tako i levice.
Krajem 2018, populizam u Evropi dobio je novu boju – žutu. Pokret “žutih prsluka” nastao je u Francuskoj kao protest zbog poreza na gorivo i prerastao u nacionalne demonstracije. Predsednik Emanuel Makron – u početku viđen kao čovek koji je zaustavio marš populizma – prvi je popustio i odložio povećanje poreza. Šta to sve znači? Populizam se vraća kao politička sila.
“Talas se vratio 2018. Po meni, uverenje da se zaustavio je bilo pogrešno. Samo se sakrio iza Makrona”, ističe analitičar Gregori Klejs sa političkog instituta Brojgel.
Međutim, populizam 2018. se razlikuje od ranijeg u jednoj stvari – i ekstremna desnica i ekstremna levica su marširali zajedno.
“Do sada smo viđali ultradesničarski populizam pretežno u istočnoj Evropi a poticao je iz staha od migracije i sličnih pitanja identiteta, dok smo levičarski populizam viđali više na jugu Evrope zato što je taj region više pogodila finansijska kriza, kriza evra i tako dalje. Zato su bili razdvojeni. Ali sada vidite da se u zemljama kao što su Italija i Francuska pojavljuju u isto vreme”, navodi Klejs.
Takav savez je formalizovan u Italiji – gde su levičarski Pokret pet zvezda i ultradesničarska stranka Liga formirali koalicionu vladu u maju. Njihov zajednički cilj je zaustavljanje velikog priliva migranata koji stižu na obale Italije i okončanje rezanja budžeta zbog štednje. Zbog toga se Rim sudario sa mišljenjem Evropske unije.
Ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini – koji se na jednom skupu pojavio zajedno sa liderkom ekstremne desnice Francuske Marin Le Pen, postao je lice populizma usmerenog protiv EU.
“Neprijatelji Evrope su oni ušančeni u briselskom bunkeru!”, poručio je Salvini.
Uzdrmana političkim zemljotresima, EU je upozorila da je u toku napad na osnovne ljudske slobode.
“Živimo u svetu koji je obeležilo ponovno rođenje populističkih snaga i destruktivnih narativa”, izjavio je predsednik Evropskog parlamenta, Antonio Tajani, predsednik Evropskog parlamenta.
U Španiji – za koju se ranije mislilo da je imuna na ultradesničarsku politiku – populistička partija Voks stiče sve više pristalica.
"Ovi politički pokreti nisu privremeni. Trajaće decenijama”, proriče Santijago Abaskal, predsednik Voksa.
Međutim, populisti imaju konkurenciju. Pro-evropska Zelena stranka pojavila se kao nova snaga u Nemačkoj i potisnula ultradesičarsku “Altternativu za Nemačku” na četvrto mesto.
U Mađarskoj, izbile su demonstracije protiv populističke vlade Viktora Orbana. Fragmentacija evropske politike moglo bi da ima velike posledice na izbore za Evropski parlament, zakazane za maj 2019.
Nakon što su populističke snage ojačale u nekoliko prestonica širom Evrope, 2019. one će pokušati da zauzmu neke poluge vlasti u samoj Evropskoj uniji.