Danas se navršava 22 godine od ubistva Slavka Ćuruvije, novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina.
Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine, ispred zgrade u kojoj je stanovao u Svetogorskoj ulici u Beogradu.
Ni 22 godine kasnije nema pravosnažno osuđenih za njegovo ubistvo, a odlukom Apelacionog suda iz 2020. godine suđenje je vraćeno na početak.
U prvostepenom postupku 2019. načelnik resora DB Radomir Marković i načelnik beogradskog centra RDB Milan Radonjić osuđeni su na po 30 godina zatvora. Bivši pripadnici RDB Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su zbog istog zločina na po 20 godina zatvora.
Ocenjeno je da je novinara i vlasnika "Dnevnog telegrafa" ubilo NN lice, a da su mu osuđeni pripadnici nekadašnje Državne bezbednosti za to pripremili "teren". Do sada je kao direktni izvršilac figurirao Miroslav Kurak, ali sud smatra tužilaštvo nije dokazalo da je on pucao.
Ne propustite: Bivšim pripadnicima DB-a ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva ĆuruvijePredsednik Nezavisnog udruženja novinara Željko Bodrožić ocenio je da 22 godine nakon Slavka Ćuruvije i dalje niko nije pravosnažno osuđen za taj zločin, prenosi N1.
Bodrožić je, gostujući na televiziji Nova S, rekao i da je, na osnovu završne tužiočeve reči jasno da država stoji iza tog ubistva.
„Mi još uvek imamo NN lice koje je izvršilo ubistvo. Nadam se da će ovaj ponovljeni postupak doneti neke nove stvari u istrazi, ali očigledno da neko sprečava da se sazna istina o ubistvu Ćuruvije”, rekao je Bodrožić.
UNS je ocenio da 22 godine nisu "čekanje pravde, već njen izostanak".
„UNS zahteva da država učini sve da se sudjenje ubicama Slavka Ćuruvije okonča još ove godine. Nema drugog načina da Srbija dokaže da naša zemlja više nije simbol nekažnjivosti za zločine nad novinarima“, rekli su.
Iz UNS su, zatražili da se rasvetle i sva druga ubistva novinara i da budu optužene ubice dopisnika „Večernjih novosti“ iz Jagodine Milana Pantića, da se rasvetli smrt novinarke lista „Duga“ Dade Vujasinović, pokrene postupak za 17 ubijenih i nestalih kolega na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005, kao i za ratne zločine počinjene nad 16 medijskih radnika RTS-a i troje kineskih novinara stradalih u napadima NATO-a 1999. godine.