Porodične kuće u Sjedinjenim Državama krive su za više od petine količine oslobođenog ugljendioksida, uglavnom zbog količine struje koju troše na grejanje i hlađenje. Stručnjaci kažu da postoje relativno jeftine metode za drastično smanjenje te potrošnje i velike uštede.
Ova kuća u okolini Vašingtona nema vidljive solarne ili geotermalne uređaje, ali ipak štedi energiju.
„Zato što pasivne kuće smanjuju potrebe u energiji na apsolutni minimum“, kaže Dejvid Pibodi.
Dejvid i njegova firma Pibodi arhitekts grade takozvanu pasivnu kuću, za koju kažu da je praktično sasvim hermetički izolovana što smanjuje njenu potrebu za energijom za oko 90 odsto. Od drugih, takozvanih „zelenih kuća“, razlikuje se po tome što se spolja ništa ne primećuje.
„Lepota pasivnih kuća je u tome što ne zahtevaju poseban način gradnje, posebne materijale ili poseban stil. Da bismo to dokazali rešili smo da je sagradimo na vrlo tradicionalan američki način“, kaže Pibodi.
Ovo je možda prva, ali ne i jedina energetski pasivna kuća u okolini Vašingtona. U Arlingtonu, Rodžer Lin i njegov brat Erik takođe grade jednu.
„Potrebno je mnogo izolacije. Ovo je tabla od penastog materijala debljine dva inča. Izolacija je kontinuirana sve do temelja“, kaže Rodžer Lin.
Prozori su potpuno nepropusni, obloženi specijalnom penom koja sprečava prolaz vazduha.
„Ovi su sa trostrukim staklom“, objašnjava Erik.
Susetka Ketlin Harison oduševljena je gradnjom pasivnih kuća.
„Vrlo sam uzbuđena što se pasivne kuće grade i ovde u Americi i što koriste mnoge stvari za koje znam iz Nemačke, jer mi je porodica tamo bila u tom biznisu“, kaže Ketlin Harison.
Izolacija je toliko dobra da je pri spoljašnjoj temperaturi od plus 4 stepena unutrašnja temperatura prijatnih 12 stepeni, iako gradnja nije završena. Arhitekta Dejvid Pibodi kaže da pasivnih kuća ima svuda u svetu.
„Na primer u Severnoj Africi, gde se grade kuće za vrela i suva područja, što je posebna grana pasivnih kuća“, kaže Pibodi.
Prva pasivna kuća bila je stambena zgrada sagrađena u Darmštatu, u Nemačkoj, pre oko 20 godina, uz pomoć dvojice fizičara od kojih je jedan osnovao Pasivhaus institut.
„Razvili su metodologiju i specijalan softver koji sada koriste ljudi kao ja. Ne fizičari, već obične arhitekte“, kaže Dejvid Pibodi.
Uprkos potrebe za specijalnim materijalima, kao što su liveni betonski paneli, ventilacioni sistem ili izolacione table, ukupni troškovi gradnje samo su za 5 do 8 procenata veći nego za gradnju obične kuće. Pritom, pasivna kuća troši samo 10 odsto energije potrebne za običnu kuću, što znači da se dodatna investicija relativno brzo isplaćuje.