“Gorka žetva” je istorijska drama u kojoj se ljubavna priča razvija u sred kataklizmičnih dešavanja Holodomora, odnosno Gladomora – veštački stvorene gladi u Ukrajini u kojoj su umrli milioni ljudi 1930-ih godina, kada je ta država bila deo Sovjetskog Saveza. Film koji je upravo počeo da se prikazuje u Ukrajini, SAD i drugim zemljama, je prvi dugometražni film u režiji Džordža Mendeljuka, kanadskog reditelja ukrajinskog porekla koji je rođen u Nemačkoj. Film se bavi tragedijom koju su sovjetske vlasti zataškavale decenijama i o kojoj se malo zna van Ukrajine.
Film počinje slikovitom scenom jednog ukrajinskog sela. Bajka se prepliće sa surovošću sovjetskog režima nad ukrajinskim seljacima, koji ostavlja za sobom milione mrtvih. Filmski stvaroci vodili su računa o istorijskim detaljima.
“Uložili smo mnogo napora u to da film bude istorijski precizan. Priču su proverili brojni istoričari”, kaže prodicent Ian Ihnatovič.
Ian Ihnatovič, producent “Gorke žetve” kaže da ga je znanje od Gladomoru privuklo scenariju i finansiranju filma. Scenario je zasnovan na priči o dvoje ljubavnika – ukrajinskom seljaku Juriju I Natalki, koje glume mlade britanske zvezde Maks Ajrons i Samanta Barks.
“Smatrao sam da je važno da u filmu glume međunarodne zvezde i stil režije odgovara ukusu zapadne publike”, ističe Ihnatovič.
Sa budžetom od 20 miliona dolara “Gorka žetva” je snimana u Pjogovu, ukrajinskom muzeju na otvorenom koji je posvećen ruralnom životu i arhitekturi. Glumci su svesni da je film i čas istorije o Holodomoru.
“Bilo nam je veoma neprijatno što ne znamo mnogo o tom događaju. Ljudi govore “Staljin, Staljin, strahote”. Svi smo znali da se tamo odgirala neka vrsta tragedije. Ali nismo znali mnogo toga o razmerama, o tome koliko je zaista bilo strašno”, ističe glumac Tamer Hasan.
“Kada pročitate scenario, razumete da postoji razlog što ja nisam znala o tome, postoji razlog što mnogi ljudi ne znaju za Holodomor”, kađe glumica Samanta Barks.
Englez Maks Ajrons kaže da mu je veliki izazov bio da odglumi Jurija, čije je iskustvo toliko drugačije od svih njegovih prethodnih likova i njegovog ličnog.
“Postanete nešto drugo, nešto primitivnije. To je borba za opstanak, samo morate da preživite u tim okolnostima.”
Tamer Hasan glumi sovjetskog komesara koji je terorisao ukrajinske seljake.
“Morao sam da ustanovim zašto je takav, kako je postao tako zao, kako je postao osoba koja je počinila takva zverstva.”
“To je jedno široko, veliko platno. Imali smo Holodomor. Počeli smo sa Bošeljvičkom revolucijom. Bilo je tu mnogo događaja koje smo morali da objasnimo i morali smo da mnogo toga sažimamo”, navodi reditelj Džordž Meneljuk.
Kako su filmski stvaraoci završavali snimanje na lokaciji u Kijevu, izbili su antivladini protesti 2014.
“Kada smo snimali u Ukrajini, očigledno smo prolazili kroz tužan deo njene istorije. I onda, nekoliko nedelja kasnije, započela je revolucija”, ističe Samanta Barks.
Iako je ideja za film nastala pre više godihna, njegovi stvaraoci se nadaju da će sada pomoći zapadnoj publici da bolje razume kontekst trenutnih tenzija između Rusije i Ukrajine.