150 godina posle američkog Gradjanskog rata, palim vojnicima se odaje pošta kroz projekat sađenja drveća, koji se proteže kroz četiri države na istoku.
Američki Građanski rat je bio najkrvaviji sukob u istoriji Sjedinjenih Država. Od 1861. do 1865, u borbama je poginulo najmanje 620 hiljada vojnika. Rat su vodile države na severu - Unija i na jugu – Konfederacija, koje su bile podeljene u pogledu državnih prava, uključujući i ropstvo. Sada, 150 godina kasnije, palim vojnicima se odaje pošta kroz projekat sađenja drveća, koji se proteže kroz četiri države na istoku, u kojima su se odigrale mnoge bitke.
Ovo su lica vojnika koji su se međusobno ubijali tokom američkog Građanskog rata. Više od polovine ih je poginulo, a većinu više niko ne pamti. Organizacija „Putovanje po svetom zemljištu“ sada čuva uspomenu na njih sadeći drveće, ili posvećujući svakom od ovih vojnika već postojeća stabla.
Drveće se sadi duž puta dugačkog 290 kilometara od Getisburga u Pensilvaniji – gde se odigrala najčuvenija bitka – do kuće Tomasa Džefersona, trećeg predsednika Sjedinjenih Drtžava, u Virdžiniji. Potpredsednica ove organizacije je Bet Erikson.
„Svako drvo je život. Kada ugledate ovaj drvored, to će zaista biti upečatljiv utisak.“
Prva stabla su zasađena u novembru, na bivšoj plantaži „Outlends“ u Lizburgu u Virdžiniji. To imanje iz 19. veka je sada u vlasništvu istorijske fondacije. Andrea Mekgimsi, izvršna direktorka „Outlendsa“, kaže da je to imanje bilo prirodno mesto za početak projekta sa drvećem.
„Na ’Outlendsu’ već postoje neka vrlo stara stabla koja su tu bila i u vreme Građanskog rata. Mnoga od njih će postati deo ovog projekta.“
Ona kaže da je i sam „Outlends“ deo istorije građanskog rata.
„Na ‘Outlendsu’ je bilo 128 robova, pre nego što je počeo Građanski rat. I takođe, porodica koja je tu živela je imala dva sina, koja su se pridružila armiji Konfederacije.“
Ričard Vilijams, unuk poslednje familije koja je živela u kući, kaže da je jedan od njegovih predaka bio čuveni general Konfederacije. Njegova familija i dalje poseduje imanje u blizini „Outlendsa“ i, takođe, učestvuje u sađenju drveća.
„Nadamo se da kao privatni vlasnici zemljišta i mi možemo da pokažemo da je to vrlo uspešno i podstaknemo i druge zemljoposednike.“
Projekat vredan 65 miliona dolara se finansira privatnim prilozima, a pojedinici mogu da pomognu i poklonom od 100 dolara za jedno drvo. Stabla će biti geografski obeležena i korisnici pametnih telefona će moći da čuju priču o svakom vojniku.
„Svako drvo će imati broj povezan sa osobom. Posetioci će moći da koriste GPS tehnologiju da nauče nešto o tim ljudima“, kaže Bet Erikson.
Elinor Adams je poklonila drvo u spomen na svog pretka Džozefa Mekgauana, 23-ogodišnjeg vojnika Konfederacije iz Alabame, koji je poginuo. On se borio sa svojom braćom, od koje su samo dvojica preživela rat. Mekgauan je pisao svojoj familiji pisma, u kojima je opisivao tegobe na bojištu.
„Pisao je o bolestima, letnjoj vrućinčini, lošoj hrani – uistinu je tih dana vojnicima bilo teško.“
Elinor Adams se nada da će joj se i rođaci pridružiti u sađenju drveća za ostalu braću koja su poginula u Građanskom ratu.
Ovo su lica vojnika koji su se međusobno ubijali tokom američkog Građanskog rata. Više od polovine ih je poginulo, a većinu više niko ne pamti. Organizacija „Putovanje po svetom zemljištu“ sada čuva uspomenu na njih sadeći drveće, ili posvećujući svakom od ovih vojnika već postojeća stabla.
Drveće se sadi duž puta dugačkog 290 kilometara od Getisburga u Pensilvaniji – gde se odigrala najčuvenija bitka – do kuće Tomasa Džefersona, trećeg predsednika Sjedinjenih Drtžava, u Virdžiniji. Potpredsednica ove organizacije je Bet Erikson.
„Svako drvo je život. Kada ugledate ovaj drvored, to će zaista biti upečatljiv utisak.“
Prva stabla su zasađena u novembru, na bivšoj plantaži „Outlends“ u Lizburgu u Virdžiniji. To imanje iz 19. veka je sada u vlasništvu istorijske fondacije. Andrea Mekgimsi, izvršna direktorka „Outlendsa“, kaže da je to imanje bilo prirodno mesto za početak projekta sa drvećem.
„Na ’Outlendsu’ već postoje neka vrlo stara stabla koja su tu bila i u vreme Građanskog rata. Mnoga od njih će postati deo ovog projekta.“
Ona kaže da je i sam „Outlends“ deo istorije građanskog rata.
„Na ‘Outlendsu’ je bilo 128 robova, pre nego što je počeo Građanski rat. I takođe, porodica koja je tu živela je imala dva sina, koja su se pridružila armiji Konfederacije.“
Ričard Vilijams, unuk poslednje familije koja je živela u kući, kaže da je jedan od njegovih predaka bio čuveni general Konfederacije. Njegova familija i dalje poseduje imanje u blizini „Outlendsa“ i, takođe, učestvuje u sađenju drveća.
„Nadamo se da kao privatni vlasnici zemljišta i mi možemo da pokažemo da je to vrlo uspešno i podstaknemo i druge zemljoposednike.“
Projekat vredan 65 miliona dolara se finansira privatnim prilozima, a pojedinici mogu da pomognu i poklonom od 100 dolara za jedno drvo. Stabla će biti geografski obeležena i korisnici pametnih telefona će moći da čuju priču o svakom vojniku.
„Svako drvo će imati broj povezan sa osobom. Posetioci će moći da koriste GPS tehnologiju da nauče nešto o tim ljudima“, kaže Bet Erikson.
Elinor Adams je poklonila drvo u spomen na svog pretka Džozefa Mekgauana, 23-ogodišnjeg vojnika Konfederacije iz Alabame, koji je poginuo. On se borio sa svojom braćom, od koje su samo dvojica preživela rat. Mekgauan je pisao svojoj familiji pisma, u kojima je opisivao tegobe na bojištu.
„Pisao je o bolestima, letnjoj vrućinčini, lošoj hrani – uistinu je tih dana vojnicima bilo teško.“
Elinor Adams se nada da će joj se i rođaci pridružiti u sađenju drveća za ostalu braću koja su poginula u Građanskom ratu.