Dok radnički sindikati štrajkuju zbog mera štednje, na vladu u Atini vrše pritisak i medjunarodni kreditori.
Desetine hiljada Grka juče su izašle na ulice protestujući zbog novih mera štednje, a izbili su i sukobi izmedju policije i nekih demonstranata. Život u Grčkoj je praktično stao zbog generalnog štrajka radnika.
Sve je planirano kao miran protest zbog mera štednje, ali za samo nekoliko sati napetost je porasla na ulicama Atine, a demonstranti su bacali kamenice i Molotovljeve koktele.
Bile su to prve masovne demonstracije od kada je, pre tri meseca, izabrana nova koaliciona vlada predvodjena premijerom Antonisom Samarasom, na osnovu platforme podrške evru i evropskom paketu finansijske pomoći. Vlada radi na izradi sporazuma kojim bi se državna potrošnja srezala za 15 milijardi dolara, prvenstveno smanjenjem plata, penzija i beneficija.
Aleksis Cipras predvodi levičarsku opozicionu stranku Siriza.
“Ako koaliciona vlada gospodina Samarasa ne može da zaštiti prava grčkog društva, a prihvata i potpisuje varvarske mere koje vode ka grčkom holokaustu, onda treba da se čuje glas grčkog naroda.”
Ulični protest organizovan je uporedo sa generalnim štrajkom u koji su stupila dva najveća sindikata, koja predstavljaju otprilike polovinu grčke radne snage. Tročasovni prekid rada kontrolora leta poremetio je letove širom zemlje.
Vlasnici radnji su spustili roletne … a muzeji i javni spomenici zatvorili vrata.
Ramon Paćeko Pardo je stručnjak za Grčku u londonskom Kings Koledžu.
“Ovaj štrajk je verovatno jedan od najvažnijih koji su se dogodili od početka krize, jer pokušava da spoji sve različite grupe koje se protive vladinom rezanju troškova i zapravo traže novu debatu o tome da li Grčka pre svega treba da zadrži evro i, takodje, da li je štednja najbolji put napred za zemlju.”
Dok grčku vladu s jedne strane pritiska nezadovoljstvo javnosti, s druge strane strane na nju vrše pritisak i medjunarodni kreditori, koji podupiru grčku ekonomiju od 2010. Novi budžetski rezovi potrebni su da bi se kreditori uverili da odobre 40 milijardi dolara finansijske pomoći potrebne Grčkoj da bi izbegla bankrotstvo.
Predavač u Londonskoj školi ekonomije Spiros Ekonomidis kaže da je prvi pravi test za Grčku – da li će premijer Samaras uspeti da sprovede mere štednje.
“Ako pritisak postane preveliki, često se dešava da se zatraže novi izbori, a ti izbori bi potencijalno mogli da dovedu do nove vlade, koju bi možda predvodila trenutno glavna opoziciona stranka, koja je veoma kategorično rekla da će ako dođe na vlast, napustiti evrozonu i vratiti grčku drahmu, što je, po mom mišljenju, najveća katastrofa koja sada može da zadesi Grčku.”
Zadatak vlade u Atini mogao bi da bude dodatno otežan, smatra Ekonomidis, a jučerašnji štrajk mogao bi da bude tek prvi od brojnih štrajkova koji će verovatno uslediti narednih meseci…
Sve je planirano kao miran protest zbog mera štednje, ali za samo nekoliko sati napetost je porasla na ulicama Atine, a demonstranti su bacali kamenice i Molotovljeve koktele.
Bile su to prve masovne demonstracije od kada je, pre tri meseca, izabrana nova koaliciona vlada predvodjena premijerom Antonisom Samarasom, na osnovu platforme podrške evru i evropskom paketu finansijske pomoći. Vlada radi na izradi sporazuma kojim bi se državna potrošnja srezala za 15 milijardi dolara, prvenstveno smanjenjem plata, penzija i beneficija.
Aleksis Cipras predvodi levičarsku opozicionu stranku Siriza.
“Ako koaliciona vlada gospodina Samarasa ne može da zaštiti prava grčkog društva, a prihvata i potpisuje varvarske mere koje vode ka grčkom holokaustu, onda treba da se čuje glas grčkog naroda.”
Ulični protest organizovan je uporedo sa generalnim štrajkom u koji su stupila dva najveća sindikata, koja predstavljaju otprilike polovinu grčke radne snage. Tročasovni prekid rada kontrolora leta poremetio je letove širom zemlje.
Vlasnici radnji su spustili roletne … a muzeji i javni spomenici zatvorili vrata.
Ramon Paćeko Pardo je stručnjak za Grčku u londonskom Kings Koledžu.
“Ovaj štrajk je verovatno jedan od najvažnijih koji su se dogodili od početka krize, jer pokušava da spoji sve različite grupe koje se protive vladinom rezanju troškova i zapravo traže novu debatu o tome da li Grčka pre svega treba da zadrži evro i, takodje, da li je štednja najbolji put napred za zemlju.”
Dok grčku vladu s jedne strane pritiska nezadovoljstvo javnosti, s druge strane strane na nju vrše pritisak i medjunarodni kreditori, koji podupiru grčku ekonomiju od 2010. Novi budžetski rezovi potrebni su da bi se kreditori uverili da odobre 40 milijardi dolara finansijske pomoći potrebne Grčkoj da bi izbegla bankrotstvo.
Predavač u Londonskoj školi ekonomije Spiros Ekonomidis kaže da je prvi pravi test za Grčku – da li će premijer Samaras uspeti da sprovede mere štednje.
“Ako pritisak postane preveliki, često se dešava da se zatraže novi izbori, a ti izbori bi potencijalno mogli da dovedu do nove vlade, koju bi možda predvodila trenutno glavna opoziciona stranka, koja je veoma kategorično rekla da će ako dođe na vlast, napustiti evrozonu i vratiti grčku drahmu, što je, po mom mišljenju, najveća katastrofa koja sada može da zadesi Grčku.”
Zadatak vlade u Atini mogao bi da bude dodatno otežan, smatra Ekonomidis, a jučerašnji štrajk mogao bi da bude tek prvi od brojnih štrajkova koji će verovatno uslediti narednih meseci…