Policija je odgovorila bacajući suzavac, i potisnula demonstrante na trgu Sintagma. Nasilje je narušilo inače mirne proteste, dok su hiljade ljudi marširale kroz Atinu izražavajući protest zbog mera štednje.
Članovi grčkog parlamenta trenutno razmatraju predloženi plan kreditora, a očekuje se da će glasati posle ponoći. Premijer Aleksis Cipras, koji mere štednje naziva iracionalnim, ali tvrdi da je pristao na njih da bi izbegao finansijski kolaps Grčke, suočen je i sa protivljenjem 30 parlamentaraca iz sopstvene stranke - Sirize.
Uprkos protestima, neke ankete pokazuju da 70 odsto Grka ipak podržava plan o finansijskom spasavanju. Međunarodni monetarni fond je upozorio da je dug Atine “neodrživ” bez mera za oprost dugova, koje idu mnogo dalje od onoga što je Evropa do sada bila spremna da razmotri.
Grčka je možda postigla sporazum o finansijskoj pomoći, ali se malo toga promenilo na ulicama. Banke su i dalje zatvorene i blizu kolapsa, ispred bankomata su dugi redovi građana, a limit na podizanje novca od 60 evra i dalje je na snazi.
Jasno je da će se u skladu sa ovim sporazumom teškoće nastaviti. Mnogi krive Nemačku, posebno njenog ministra finansija, koji zahteva dodatne mere štednje.
“Šojble i slični njemu su vrlo nehumani. Ne uzimaju u obzir živote drugih ljudi, onih koji su došli u bezizlazan položaj, izvršili samoubistvo, dece koja su gladna”, kaže stanovnica Atine - Stavrula.
Drugi se okreću premijeru Aleksisu Ciprasu i njegovoj stranki Siriza – koja je izabrana zahvaljujući obećanju da će okončati mere štednje. Jedan demonstrant zapalio je zastavu Sirize ispred parlamenta.
Prema sporazumu od Grčke se traži smanjenje penzija, povećanje poreza i prodaja imovine javnog sektora u vrednosti od 50 milijardi evra.
Grčki zakonodavci imaju rok do kraja dana da glasaju o tim predlozima. Neki su obećali da će se usprotiviti elementima tog sporazuma, ameđu njima i lidera Siritinog koalicionog partnera – stranke Nezavisni Grci.
“Nećemo dozvoliti da se nastavi ova igra, u kojoj, u zemlji u kojoj je rođena demokratija, ne odlučuje narod, već neki neizabrani funkcioner iz Berlina”, navodi Panos Kamenos, ministar odbrane Grčke.
Premijer Cipras bi takođe mogao da ima problem da taj sporazum “proda” grčkom narodu – koji je, na referendumu, ranije ovog meseca, velikom većinom glasao protiv daljih mera štednje nametnutih od strane EU.“Ovo je samo ponavljanje onoga što je učinjeno i ranije. Odnosno štednja je osujetila rast i podigla stopu nezaposlenosti. Takođe je nanela štetu legitimitetu ekonomskih reformi, na kojima su kreditori insistirali”, navodi Džon Springford, iz Centra za evropske reforme.
Nemačka je isključila mogućnost bilo kakvog otpisivanja dela duga Atina prema kreditorima.
“Nemački poreski obveznici ne žele da budu odgovorni za dug Grčke. I biće veoma teško da nemačka kancelarka Angela Merkel, uz sav domaći pritisak sa kojim se suočava, pristane na to. Stoga verujem da je ‘gregzit’ i dalje vrlo moguća opcija”, kaže Džon Springford iz Centra za evropske reforme.
Međunarodni monetarni fond saopštio je da je Grčka propustila otplatu druge tranše kredita i da sada duguje dve milijarde i dve stotine miliona dolara. Grčka takođe treba da isplati Evropskoj centralnoj banci tri milijarde i 850 miliona dolara do 20. jula.