Izbeglice u Pireju suočene sa neizvesnošću

Luka Pirej sa šatorima izbeglica

Dok je zbog zatvaranja granica više od 50.000 ljudi zatočeno u Grčkoj, luka Pirej u Atini je postala glavno odredište za one koji nemaju gde drugo da se okrenu.

Medjutim, dok se vlada te zemlje priprema za predstojeću turističku sezonu u cilju podsticanja posustale ekonomije, nastojanja su u toku da se oni prebace na druga mesta zbog čega nisu svi srećni.

Luka Pirej u Atini je pružila utočište izbeglicama usred oluje, ali se oni sada ponovo osećaju nesigurno.

S obzirom da su rute prema drugim zemljama Evrope zatvorene zbog blokade granica, gotovo 4.000 izbeglica, pretežno Sirijaca i Avganistanaca je potražilo utočište ovde.

Medjutim, kako se preko potrebna turistička sezona približava grčka vlada kojoj nedostaju finansijska srestva, je rešena da ih negde prebaci:

“Oni zaista žele da pojačaju napore da očiste ovu privremenu tranzitnu stanicu i vrate je u normalu kako bi biznis mogao da se nastavi.”, priča volonter Katerina Daunvord.

Katerina Daunvord je medju nekolicinom volontera koji su pomogli da se pruži neka uteha i pomoć.

Stvari su daleko od idealnih, I bilo je zategnutosti izmedju izbegličkih zajednica, ali su terapeutske igre dostupne za decu i hrana stiže redovno.

Medjutim, pritisak od strane države i lučkih vlasti svakodnevno raste.

Novopridošlice više nisu dobrodošle, a izbeglice koje ovde žive sada moraju da dobiju pečat da bi mogli da ulazeiI izlaze.

U medjuvremenu, nudi se prevoz autobusima od ove luke do zvanično odredjenih kampova.

Jedan broj tih kampova bi mogao da predstavlja poboljšanjee u odnosu na Pirej.

Medjutim, neki tvrde da su drugi logori toliko loši da su se vratili u luku dok istovremeno vlada nervoza oko svega čime rukovodi vlada u svetlu novih koraka da se izbeglice deportuju u Tursku.

“Ljudi kažu da situacija u logorima nije dobra i da nema mesta, nema hrane i da sve liči na zatvor. Ne želimo u zatvor, želimo da budemo slobodni.”, kaže Munir Ahmad Nazari, avganistanski izbeglica.

S obzirom je Evropa sve zabrinutija zbog novopridošlica, ta sloboda ne dolazi lako. Hasan Mansur je ovde došao sam pošto je njegova porodica ubijena u Siriji. On zna gde će ga prilike odvesti dalje, ali ima poruku:

“Sve vlade Evropske unije trebalo bi da učine nešto za ljude ovde. Mi smo ljudi nismo životinje.”, navodi Hasan Mansur, sirijski izbeglica