Siromaštvo u Grčkoj sve dublje

  • Henri Ridžvel

Čovek u Solunu vadi hleb iz kontejnera za smeće

Dok evropski političari razmatraju budućnost Grčke u evrozoni, ekonomske rasprave i argumenti nisu relevantni mnogim Grcima koji žive u siromaštvu.

Pet godina rezova vladine potrošnje imali su ogroman uticaj na javne službe – a Grci brinu da će evropski lideri tražiti dodatne mere štednje u zamenu za finansijsku pomoć.

Čekaonica u besplatnoj klinici u Atini, koju vodi humanitarna organizacija “Lekari sveta” predstavlja uzorak najsiromašnijih stanovnika Grčke. Tu su beskućnici, stariji građani, nezaposleni, uz desetine imigranata, koji su završili na grčkim obalama.

Lekari se trude da izađu na kraj sa velikim brojem pacijenata. Lekar-volonter Betina Krambholc kaže da je zdravstveni sistem zemlje počeo da se urušava, kada je započela dužnička kriza 2008.

“Imali smo veoma dobar sistem i radio je zaista vrlo efikasno. Međutim, pošto su morali da otpuste toliko lekara, sistem je oslabljen. Nema dovoljno medicinskih sestara, lekara. Zato ljudi čekaju da budu primljeni po deset, 12 ili više sati”.

Krambholc kaže da su ograničenja uvedena na podizanje novca iz bankomata u protekle dve nedelje dodatno pogoršala situaciju.

“Nemaju novac da kupe lekove. Mnogo grčkih pacijenata dolazi ovde samo da bi dobili lekove. Ne možemo da pustimo da ljudi umiru na ulicama od gladi, nedostatka lekova, nedostatka lekara…”

Organizacije kao što su “Lekari sveta” – čije osoblje uglavnom čine volonteri – kažu da moraju da se nose sa posledicama, koje smanjenje vladine potrošnje ostavlja na ljude.

“Solidarnost” je borbeni poklič Grka, koji se nose sa krizom nudeći besplatne službe – zdravstvene i pravne usluge, i hranu…

Konstantinos Polikronopulos je dobio otkaz kao dirketor marketinga pre četiri godine i od tada je bez posla. Na trgu Monastiraki u Atini – u senci Akropolja – on sada nudi besplatne obroke svima, bilo da su bogati ili siromašni.

“Rešio sam da otvorim javnu kuhinju kada sam video dvojicu dečaka kako se svadjaju oko zalogaja hrane ispred kante za đubre. To me čak nije toliko uzemirilo koliko me je uznemirilo što ljudi prolaze, a da ne pokazuju nikakvo interesovanje, ponašali su se kao da to ne vide”.

I ako Grčka postigne dogovor sa kreditorima, ekonomske teškoće će se nastaviti za brojne Grke – žrtve dužničke krize koja je odnela težak danak kada je reč o najsiromašnijim građanima