Predsednik Instituta za verska pitanja i javnu politiku, Džozef Griboski, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem, osvrnuo se na razvoj dogadjaja u Srbiji od pada Slobodana Miloševića pre deset godina.
Griboski: “Možemo da se osvrnemo na proteklih deset godina sa osećanejm ponosa, ali i razočarenja. Pad Miloševića dao je Srbiji dobru priliku da se redefiniše. Realno gledajući, Beograd je bio u daleko nepovoljnijem položaju nego većina zemlja u svetu, ocrnjen i u teškoj ekonomsko-poliitčkoj situaciji, koja je obuhvatala pitanja teritorijalnog integriteta u pogledu Kosova i zajedničke države sa Crnom Gorom. Srbija je nastojala da proceni i definiše svoju poziciju u kontekstu medjunarodnih zbivanja i pritisaka. Na nesreću, puno mogućnosti i dobrih prilika je propušteno kao rezultat nedostatka jasnog i otresitog liderstva koje bi formulisalo poziciju Srbije. Deset godina kasnije, čini mi se da je Srbija opet zrela i ima dobru priliku da se redefinise i reangažuje. Nije kasno, ali je vreme.”
Glas Amerike: Da li je prošlogodišnja poseta potpredsednika Džozefa Bajdena označila promenu i značajan napredak u odnosima SAD-Srbija?
Griboski: “Mislim da poseta potpredsednika Bajdena nije učinila mnogo na redefinisanju odnosa dve zemlje. Mislim da je ta poseta, u neku ruku, učvrstila status kvo. Da su Obamina ili Bušova adminstracija uputile nekog zvaničnika tako visokog ranga u Beograd pre odluke Medjunarodnog suda pravde ili proglašenja nezavisnosti Kosova, to bi bila prava prilika za obnavljanje konstruktivnih odnosa.”
Glas Amerike: Šta očekujete od predstojeće posede državne skeretarke Hilari Klinton Beogradu, Prištini i Sarajevu?
Griboski: “Šira situacija na Balkanu nije bezbednija sada nego što je bila pre deset godina. Vidimo probleme oko tumačenja Dejtonskog sporazuma u Bosni i Hercegovini i kontroverznu situaciju na Kosovu. Poseta Hilari Klinton će predstavljati pokušaj da se zadrži status kvo i smire oprečne nacionalističke tendencije. U pogledu Beograda, to će biti sličan dogadjaj poseti potpredsednika Bajdena, sa ciljem da se uputi poruka da se uočava važna uloga koju Beograd igra na Balkanu, mada ta uloga još nije precizno definisana, ali se svaka saradnja Beograda ceni i Srbija će uživati podršku Vašingtona za ulazak u Evropsku uniju. Što se tiče Kosova, nadam se da će državna sekretarka podstaći Prištinu na dijalog i saradnju sa Beogradom i da će naglasiti potrebu da se pomogne ekonomski razvoj Kosova, ali i važnost poštovanja istih standarda u pogledu ljudskih prava, prava manjina, itd., koji važe i za druge zemlje.”