Migranti sa Haitija koji su u nedelju deportovani u glavni grad Haitija, Port-o-Prens, na tri leta američke Imigracione i carinske službe (ICE) kritikovali su način na koji su deportovani i kako su tretirani tokom pritvora.
"Nisu nam dozvolili da uzmemo svoje stvari. Bilo je kao da smo u zatvoru, bez hrane, bez ičega", rekao je za Glas Amerike Diudon Kasanj.On je stanovnik severnog Haitija a živeo je u Čileu pre nego što se zaputio ka granici sa Teksasom. "Jutros su nas probucili rano i rekli - idemo - i onda smo shvatili da nas vode na aerodrom."
Žena koja nije želela da se predstavi izjavila je da je dobro živela u Čileu ali da nije imala legalni status, zbog čega je odlučila da se preseli. Izjavila je da američke vlasti drugačije tretiraju Haićane nego druge migrante. Rekla je za Glas Amerike da je pritvorenima iz Venecuele, Kolumbije i Nikaragve bilo dozvoljeno da se presvuku kada su zatražili, dok je njoj taj zahtev odbijen. Dodala je da i dalje nosi odeću koju je imala na sebi kada ju je privela granična patrola pre četiri dana.
"Imam problem u odnosu na to kako smo deportovani. Deportovani smo kao ljudi koji su bezvredni, koji nisu inteligentni. Niko nije bio tu da nas brani", rekla je za Glas Amerike. "Po zakonu, trebalo je da nam daju dokument u kome piše da će nas deportovati i koji treba da potpišemo. Ali, ja ga nisam dobila. Oni su sami potpisali dokumenta. Oduzeli su nam pasoše i nisu nam ih vratili na aerodromu u Teksasu. Dobili smo ih tek na letu za Port-o-Prens", dodala je.
Your browser doesn’t support HTML5
Haiti Airport Migrants
Bajdenova administracija u subotu je saopštila odluku da deportuje hiljade haićanskih migranata okupljenih ispod mosta u Del Riju u Teksasu, na američkoj granici sa Meksikom. Broj migranata koji su došli je nadmašio resurse pogranične patrole, rekli su zvaničnici u nedelju.
Šef američke Granične patrole Raul Ortiz izjavio je da je 3.300 migranata sa Haitija privedeno tokom vikenda i da zvaničnici očekuju nova privođenja. Upozorio je migrante da će biti deportovani na osnovu odluke Trampove administracije koja se pozvala na zdravstveni statut iz 1944, a koja je uvedena tokom pandemije koronavirusa, i produžena za vreme Bajdenove administracije. Zakonom se migranti sprečavaju da ulaze u SAD iz razloga javnog zdravlja.
Žan Nego Boner Delva, šef kancelarije za migracije u Haitiju izjavio je za Glas Amerike da će imena migranata biti ubačena u registar, zajedno sa njihovim informacijama, kako bi zaposleni u Nacionalnoj kancelariji za migracije (ONM) mogli da ostanu u kontaktu sa njima. Takođe je izjavio da će migranti dobiti novac da započnu novi život u Haitiju.
"Ti ljudi koje vidite će biti ispraćeni do autobuske stanice i dobiće novac - na primer, 10.000 gurda (oko 100 američkih dolara) po osobi - i šta to znači? Radnici kancelarije za migracije će ih ispratiti do autobuske stanice da mogu da se vrate u msvoje gradove", izjavio je Boner Delva.
Vesti o deportaciji su razljutile Haićane, koji su na društvenim medijima izražavali tugu, ogorčenost i razočarenje Bajdenovom administracijom.
"Kažu da su nam SAD prijatelj u nevolji a onda nas ovako odbace. Ta zemlja je izdajnik", komentarisao je na Instagramu kreolskog servisa Glasa Amerike korisnik @figaromodric.
S druge strane, Amerikanka sa Haitija Grejs Karenčli nije saosećala sa stradanjima migranata.
"Uđete u zemlju (SAD) ilegalno i onda kažete da je to što je vama urađeno nelegalno", napisala je na Fejsbuk stranici kreolskog servisa Glasa Amerike.
Ambasador Haitija u SAD, Bošit Edmond, izrazio je tugu zbog situacije na američko-meksičkoj granici i rekao da pažljivo prati situaciju.
Imigracioni advokat za američke Haićane Gerlin Džozef, izvršna direktoka organizacije Haitian Bridge Alliance, oštro je osudila američku politiku u intervjuu za mrežu CBS Njuz.
"Realnost je da se Haiti davi u moru prirodnih i katastrofa koje je izazvao čovek. Umesto da im bacimo pojas za spasavanje, mi ćemo se postarati da se udave", rekla je Džozef.
Za to vreme, američka Imigraciona služba sprema se za nove letove deportacije.
“Želimo da odvratimo migrante od dolaska u ovaj region kako bismo mogli da se bavimo slučajevima ljudi koji se trenutno nalaze ispod mosta", kazao je Ortiz.
Žaklin Belizer u Vašingtonu i Vilner Bosu u Port-o-prinsu učestvovali su u pisanju ovog izveštaja. Deo informacija je preuzet od agencije Asošijeted pres.