Na Samitu zemalja zapadnog Balkana, koji se održava u okviru Berlinskog procesa, usvojen je Višegodišnji akcioni plan o regionalnom ekonomskom prostoru zapadnog Balkana, koji obuhvata trgovinu, investicije, mobilnost i digitalnu integraciju. Lideri Zapadnog Balkana u Trstu potvrdili su formiranje regionalnog ekonomskog područja ali su se saglasili da to neće biti zamena za članstvo u EU.
Evropska komisija najavila je podršku od sedam miliona evra kako bi se pokrenule aktivnosti predviđene tim planom.
Evropski komesar za proširenje i dobrosusedsku politiku Johanes Han izjavio je da će se potpisivanjem Sporazuma zemlje Zapadnog Balkana povezati sa transportnim zakonodavstvom Evropske unije. To će, kazao je, regionu doneti ekstremne privredne impulse.
"Zaključićemo čitav niz projekata na području transporta, odnosno energije - u ukupnoj vrednosti od oko 200 miliona evra, što će na kraju aktivirati ukupne investicije od oko 540 miliona evra. I, što je posebno važno, stvorićemo pretpostavke za novo regionalno ekonomsko područje koje bi trebalo da podstakne trgovinu unutar regiona, koja nije najbolje razvijena, a ima potencijala," rekao je Han.
Na pitanje šta je sa Crnom Gorom budući da je ranije iznela rezerve tim povodom, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović, rekao je da su sve strane prošle nedelje prihvatile dokument.
"Dobro je što je došlo do saglasnosti o zajedničkom ekonomskom prostoru. Ne prihvatamo da je to zamena za EU," bio je jasan ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić. Premijer Albanije Edi Rama istakao da region uopšte nije zanemarljiv kada se ujedini i izađe zajedno na treća tržišta.
"Ima opravdanog skepticizma, jer ovo može da se koristi od EU kao mehnizam da se stvara jedno ostvro sa nekim pravilima koja su slična EU...proces integracija je neophodan za mir i stabilnost," rekao je Rama.
Nemački mediji posvetili su pažnju samitu lidera u Trstu, a ideju o ekonomskoj uniji vide kao rađanje nove Jugoslavije, u kojoj bi Beograd imao dominantnu ulogu kakvu je imao i u staroj državi.
Dnevnik Velt pod naslovom „Zašto Brisel hoće da stvori novu Jugoslaviju“ piše da je ta ideja rođena na Balkanu, te ju je formulisao srpski predsednik Aleksandar Vučić, a koju je, kako se navodi, EU "brzo i zahvalno počela da razmatra".
"Na Balkanu više zemalja hoće u EU - ali Unija je u svojoj dubokoj krizi zabavljena drugim stvarima. Tako bi carinska unija mogla biti dobar instrument da se dobije na vremenu. EU ne mora da prima nove članove, ali može da sačuva svoj uticaj na Balkanu - gde se konkurentske sile bore za uticaj," navodi se u Veltu.
Istakavši važnost regiona Zapadnog Balkana sa 20 miliona potrošaca za ekonomiju EU, komesar za proširenje Han je rekao da je u proteklih 10 godina razmena između EU i država regiona bio 44 milijarde evra.
Upitan da kaže koji su naredni koraci nakon samita u Trstu, on je naveo da je to sprovođenje dogovorenog.
"Ove godine sam prisustvovao početku radova na nekoliko projekata, na primer izgradnji mostova između Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ali i u Srbiji. Kada je reč o energetici, finansirali smo gradnju transformatorskih stanica, s jedne strane vezu Crne Gore prema Italiji, ali i iz Crne Gore, preko Balkana, do Rumunije," rekao je Han.
Dodatni element jačanja ekonomskog povezivanja u regionu trebalo bi da bude usvajanje odluke o uspostavljanju Stalnog sekretarijata Komorskog investicionog foruma, sa sedištem u Trstu.
Od samita u Trstu očekuje se pozitivan napredak u integracionim procesima Zapadnog Balkana i EU gde su se za istim stolom, po četvrti put u okviru procesa započetog u Berlinu 2014. godine, našli lideri zapadnobalkanske šestorke, predstavnici institucija EU i zvaničnici šest zemalja članica EU - Austrije, Hrvatske, Francuske, Nemačke, Slovenije i Italije.
Suština i cilj Berlinskog procesa i inicijative nemačke kancelarke Angele Merkel u najkraćem su: stabilnost, ekonomski prosperitet i evropski put regiona.