Helsinška komisija Američkog Kongresa održala je ovih dana pretres o odnosima NATO-a i zemalja Zapadnog Balkana. Na pretresu su svedočili balkanolog Danijel Server, Nida Gizalis, iz Centra Vudro Vilson, i Ivan Vejvoda, potpredsednik Nemačkog Maršalovog Fonda u Sjedinjenim Državama.
Otvarajući pretres, republikanski kongresmen Kris Smit je istakao da snažno podržava dalje proširenje Severnoatlantskog saveza, ali je podsetio da su glavni uslovi za članstvo usvajanje zapadnih vojnih standarda, kao i sprovođenje efikasne zaštite ljudskih prava. Helsinški odbor se posebno zalaže za borbu protiv trgovine ljudima, rekao je Smit.
.
„Većina zemalja Zapadnog Balkana ostvarila je značajan napredak, ali neke i dalje zaostaju. Bosna i Hercegovina i Makedonija su se prošle godine pridružile Hrvatskoj, koja je dobila najviši rejting Stejt departmenta u borbi protiv trgovine ljudima. Ali, Kosovo, Crna Gora i Srbija još uvek nisu“.
Smit je apelovao na sve tri zemlje da stanu na put, kako se izrazio, prodaji ljudi u „belo roblje.“ Danijel Server, koji se uključio preko Skajpa, istakao je da su Slovenija, Hrvatska i Albanija donele stratešku odluku da svoju odbranu vežu za zapadni odbrambeni savez. A za preostalih pet zemalja je rekao:
„Pet zemalja Zapadnog Balkana su i dalje izvan saveza. Vreme je da se otvore vrata za prijem Makedonije i Crne Gore. Tri ostale zemlje nisu na pragu prijema. Bosna i Hercegovina nije ispunila glavni međunarodni uslov, a to je utvrđivanje vlasništva vojne imovine. Kosovo je tek počelo da razmišlja o formiranju svojih oružanih snaga. Srbija se ne izjašnjava u prilog učlanjenja u NATO, koji je nepopularan zbog vojne kampanje na Kosovu.“
Server predlaže da na predstojećem samitu NATO-a, Makedoniji i Crnoj Gori bude jasno predočeno da će u najskorijoj budućnosti biti primljene u članstvo. Time bi se izmenila geostrateška pozicija Srbije, jer bi ta zemlja bila gotovo okružena članicama NATO-a, što bi moglo da podstakne Beograd da traži bliže odnose sa alijansom,“ rekao je Server. Ivan Vejvoda se složio da su promene u jednoj zemlji Zapadnog Balkana često podstrek za ostale u regionu.
„Ovo je tesno povezan region, koji je nekada bio Jugoslavija. Bez obzira na ono što se dogodilo 1990-tih., i dalje postoje snažne veze. A tu je i faktor imitacije. Ono što jedni urade, ostali slede. Tako primer Hrvatske daje pogon drugima. Smatram da je i novoformirana vlada BiH, rezultat tog procesa i težnje pridruživanja Evropi.“
Međutim, Nida Gilazis tvrdi da prijem u članstvo NATO-a i EU treba da traje koliko god bude potrebno.
„Proces pridruživanja Evropskoj uniji i NATO-u je sam po sebi put transformacije, ali može naglo da se zaustavi kada zemlja jednom postane punopravna članica tih organizacija. Treba imati u vidu i to da pridruživanje Uniji u mnogo većoj meri utiče na transformaciju društva nego proces prijema u NATO.“
Predsedavajući Kris Smit je zaključio da proces integracije u Severnoatlantski savez doprinosi stabilizaciji i jačanju prijateljskih veza SAD sa zemljama Zapadnog Balkana.