Ji: Zemlje treba da budu jasne u izboru svojih prioriteta

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Hojt Ji tokom intervjua za albanski servis Glasa Amerike, Priština, 25. oktobar 2017.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Hojt Ji se u intervjuu za albanski servis Glasa Amerike, tokom boravka u Prištini, osvrnuo izmedju ostalog i na poruke koje je uputio vlastima u Srbiji, američko angažovanje u dijalogu Beograda i Prištine, kao i pitanje razgraničenja sa Crnom Gorom.

GA: Pre dolaska u Prištinu, boravili ste u Beogradu gde ste izjavili da Srbija ne može da sedi na dve stolice, naročito ako su une suviše udaljene. Da li je to znak promene američke spoljne politike i da li će Sjedinjene Države izvršiti veći pritisak na Srbiju kako bi ubuduće "odabrala stranu"?

Hojt Ji: "Ono što sam rekao u Beogradu je jedna stara poslovica - da ne možete sedeti istovremeno na dve stolice, možete ali ne u isto vreme. Suština je u tome da je za zemlju poput Srbijje ili bilo koju drugu, koja želi da postane član EU ili NATO, bitno da se potpuno posveti tom cilju i to ne samo na rečima nego i u akcijama, u ulaganju vremena i resursa. Slično važi i za Kosovo. Da li je Kosovo stoprocentno predano normalizaciji odnosa sa Srbjom ili učlanjenju u EU? Sve vlade se suočavaju sa takvim odlukama To je bila poruka Srbiji – da ako zaista želi da se pridruži Uniji onda mora da preduzme potrebne korake i sprovede potrebne reforme. To je kao što znamo po ranijim primerima - Hrvatske, Slovenije, centralnoevropskih zemalja, izuzetno težak i skup poduhvat i politički veoma zahtevan. A ako postoje zemlje ili strane ili organizacije koje se protive i imaju drugačiju viziju za, na primer, Srbiju, onda je za zemlju u pitanju važno da se ne vezuje za takve zemlje ili strane i da ne pokušava da ih zadovolji, odnosno da ne pokušava da zadovolji obe strane jer to izaziva konfuziju u javnosti u pogledu pravca kojim se ide tako da usporava proces integracije u pitanju. Mi nemamo ništa protiv toga da Rusija ima veze sa Srbijom, sigurno je da će ih uvek imati. Biće veza u domenu energetike i ekonomije - i mi imamo zajedničke komercijalne interese sa Rusijom. Mi takodje saradjujemo sa Rusijom u oblastima u kojima imamo slične interese, na primer u borbi protiv terorizma u Siriji. Mi takodje želimo da Srbija bude u stanju da saradjuje s Rusijom tamo gde su im interesi slični. Ali mi takodje verujemo da tamo gde nam se interesi ne podudarajau, gde imamo različite vizije, mi – SAD, treba da se založimo za naše vrednosti, interese i principe ili interese i vrednosti naših saveznika. Naravno, Srbija je suverena zemlja i donosi sopstvene odluke, ali je naša preporuka i savet Srbiji, kao i Kosovu, da budu jasni u izboru svojih prioriteta kako bi, i u slučaju Srbije i Kosova, oni kojima žele da se pridruže - EU ili NATO, znali da je to strateška odluka, da je to politika i da tu nema dilema ili nejasnoća. To je najbrži put. Naravno, moguće je stići do cilja i sedeći na dve stolice, ali je to mnogo sporiji put."

GA: Kosovo je ušlo u novu fazu pregovora sa Srbijom i kosovski lideri su zatražili od SAD da preuzmu veću ulogu. EU je do sada imala vodeću ulogu . Da li možemo da očekujemo promene? Da li će SAD biti aktivnije angažovane u dijalogu?

Hojt Ji: "Pre svega čini nam čast da budemo partneri Srbije i Kosova. Za SAD je važno da Evropa bude mirna, stabilna i prosperitetna. Naša bezbednost je povezana, kao i naše ekonomije, i zbog toga želimo da učestvujemo u ovom procesu. Drago mi je što mogu da kažem da SAD ostaju angažovane na Zapadnom Balkanu kako bi pomogle zemljama regiona da reše probleme sa kojima se suočavaju i ostvare dalji napredak u procesu evropske i evroatlantske integracije. Mi smo već imali ključnu ulogu u mnogim inicijativama što nije uvek bilo poznato jer je takva priroda diplomatije. Mi smo imali vrlo energičnu ulogu u dijalogu Srbije i Kosova, uz saglasnost EU koja je naravno glavni posrednik, i bićemo angažovani sve dok Evropljani to žele, a za sada žele, i dok obe strane to žele. Mi ćemo ostati angažovani jer smatramo da se radi o partnerstvu svih strana - EU, SAD, Srbije i Kosova."

GA: Vlada Kosova suočava se sa nekim veoma osetljivim pitanjima, medju kojima je i pitanje razgraničenja sa Crnom Gorom. Novi premijer Ramuš Haradinaj se ranije protivio sporazumu o razgraničenju. Da li postoji izlaz iz ove situacije bez usvajanja sporazuma u parlamentu?

Hojt Ji: "Mislim da se Kosovo suočava sa nekoliko dobrih prilika tokom naredne godine. Jedna od njih je sporazum o razgraničenju sa Crnnom Gorom koji je već potpisan. Kako saznajemo od naših evropskih partnera kada sporazum o razgraničenju bude ratifikovan to će deblokirati bezvizni režim za zemlje Evropske unije. Mislim da je to izuzetno važno kako bi ljudi na Kosovu shvatili da nisu izolovani i da su dobrodošli u Evropu i da, kako vladini zvaničnici, tako i ostali, shvate da reforme koje sprovode i teške odluke koje donose daju rezultate. Mi bismo želeli da sugerišemo sadašnjoj vladi da iskoristi tu priliku, što prethodna vlada nije bila u stanju, da ratifikuje taj sporazum u skupštini i da iskoristi beneficije koje će dobiti u vidu saglasnosti EU za bezvizni režim. Mi mislimo da je to moguće. Shvatamo da su pitanja kao ovo, koja se odnose na granice i odnose sa susedima, ponekad komplikovana, ali mislimo da je važno da ljudi shvate kakve će beneficije dobiti tim putem u vidu bezviznog režima, kao i da lideri preuzmu odgovornost da dobiju potrebnu većinu u skupštini. To je, prema tome, kombinacija formiranja svesti u javnosti, što je delom takodje zadatak političara, ali i medija, i odgovornosti koju lideri treba da preuzmu za ostvarenje tog cilja."