Hrvatska, koja predsedava Evropskom unijom, iskreno se zalaže za njeno proširenje, ali nije sigurno koliko brzo želi da se ono završi, izjavio je profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka Dejan Jović na konferenciji u Beogradu posvećenoj hrvatskom predsedavanju EU i njenom značaju za Balkan.
Jović je istakao značaj preraspodele moći unutar EU posle Bregzita i pitanja da li ćemo imati "dve Evrope", te naglasio da se u EU mora voditi računa o tome da proces daljeg proširenja ne postane još nepopularniji. Ocenio je i da se na Zapadnom Balkanu Sjedinjene Države i EU takmiče oko uticaja, da je uticaj SAD čak i veći od evropskog, kao i da je međusobni odnos EU i SAD važan za taj region, kao i odnos Unije sa Rusijom i Kinom.
On je naglasio potrebu da se sve snažniji populizam u zemljama Unije zadrži pod kontrolom, a primetio je i da protivljenje proširenju raste i u zemljama Zapadnog Balkana koje su u procesu pridruživanja.
Ne propustite: Vladavina prava, mediji i pravosuđe ključni za pristupanje EUHrvatska podržava proširenje EU i želi promenu odnosa u zemljama kanidatima u smeru njihove demoratizacije, kazao je i dodao da Hrvatska realistički koristi proces proširenja da bi unela u njega svoje kriterijume, "koji su isti i nisu isti".
Neki od uslova na kojima Hrvatska insistira ni ona sama nije rešila u trenutku svog ulaska u EU - problem nestalih koji sada postavlja pred Srbiju, a sama ga nije rešila, kao i rešavanje problema granice koji ni sama nije rešila sa svojim severnim susedom Slovenijom, objasnio je Jović.
Hrvatsku predanost procesu proširenja istakla je i otpravnica poslova ambasade te zemlje u Beogradu, Maja Bogdan. Evrointegracije Zapadnog Balkana nemaju alternativu, rekla je ona, a Hrvatska smatra da EU ima istorijsku odgovornost prema tom regionu.
Ne propustite: Mini Šengen - najbolje što se desilo regionu u ovom vekuHrvatska se, takođe, zalaže i za napredovanje BiH na putu prema EU, kao i nastavak pregovora Srbije i Crne Gore, koje su najviše napredovale, naglasila je Bogdan i dodala da očekuje da će predstojeći samit u Zagrebu poslati snažnu poruku o evrointegracijama Zapadnog Balkana.
Direktor Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović, koji je organizator ove međunarodne konferencije, rekao je da je Zapadni Balkan u neku ruku u drugom planu EU i da je taj region zarobljen u prošlosti, a EU u sadašnjosti i neizvesnoj budućnosti.
Ne propustite: Podrška građana za ulazak Srbije u EU zavisi od signala iz BriselaNepoverenje EU prema Zapadnom Balkanu raste, nastavi je, ali i evroskepticizam u zemljama regiona, rekao je Đukanović, a Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku je kazala da su ključni izazovi EU Bregzit, reforma Unije, budžet za period 2021-2027, klimatske promene, "grin deal" i proširenje.
Milan Antonijević iz Fondacije za otvoreno društvo naglasio je da se u Srbiji prenosi izuzetno mali broj poruka sa proevropskim stavom i da se mnogo više govori o dezintegracionim procesima, čime se gubi evropska perspektiva i stvara zbunjujuća slika u društvu, dok je predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko ukazala da će nova metodologija o proširenju isterati na čistac da li Srbija zaista želi da bude član EU. Ona je podsetila na izjavu Joške Fišera da proširenja EU na Balkan neće biti pre 2030. godine, a smatra i da evropski populizam predstavlja sve veći izazov i da EU nema mehanizam da mu stane na put.
Balkan - još uvek igralište za velike aktere
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov rekao je da je odsustvo EU iz regiona suštinski dovelo do jačanja takozvanog malignog uticaja trećih država, a o štetnom uticaju Rusije govorio je i Marjan Đurovski sa Univerziteta Sveti Kilment Ohirdski iz Bitolja, rekavši da se na Zapadni Balkan gleda kao na deo nezapadne sfere koji se može prisvojiti.
Rusija, naglasio je, ima i dalje destruktivan uticaj u regionu, pogotovo u Severnoj Makediniji, a to "oportunističko uključivanje" više dolazi kao rezultat slabosti SAD i EU u toj državi, pre nego što je deo nekakvog ozbiljnijeg ruskog plana. Maligni uticaj, upozorio je, sprovodi se kroz krize koje uvek mogu da ekskariju.
Učesnici drugog dela konferencije "Hrvatsko predsedavanje EU i značak za Zapadni Balkan", u organizaciji Centra za spoljnu politiku i Fondacije Hans Zajdel, u beogradskom hotelu Zira, 6. februara 2020. (Foto: Veljko Popović, VoA)
To što EU ignoriše problem loše vladavine, kreiria plodno tlo za nasilni ekstremizam na Balkanu, kazao je Đurovski, precizirajući da pored "radikalnog islama koji imamo, postoji opasnost i od nacionalizma - to će biti glavno pitanje pred predstojeće par izbore u Makedoniji".
"Pozitivno je što Hrvatska prepoznaje važnost politike proširenja i da ta zemlja treba da iskoristi priliku i postane "lokomotiva evropeizacije Zapadnog Balkana". Prioriteti hrvatskog predsedavanja treba da budu i inisistiranje na evropskim vrednostima, kazao je Đurovski.
Sandro Knežević za Instituta za razvoj i međunarodne odnose iz Zagreba je izneo podatak da je Hrvatska, iako nije posebno efikasna u povlačenju evropskih sredstava, do sada od EU dobila šest milijardi evra, dok ju je članstvo koštalo upola manje - tri milijarde.
Ne propustite: Plenković: Poštovati političke kriterijume za članstvo u EUOn je ocenio da je fundamentalni nacionalni interes Hrvatske stabilnost Jugoistočne Evrope, a kao razlog je naveo zavisnost hrvatske ekonomije od turizma, koji je pak zavisan od bezbednosti.
Nikoleta Đukanović sa Univerziteta Donja Gorica iz Podgorice rekla je da je Crna Gora, "nažalost poslednjih godina sagledavana kao lider integracija, što vlast zloupotrebljava".
To je Crnoj Gori donelo mnogo više štete nego koristi, ocenia je ona, naglašavajući da je CG primer zbog čega je bilo potrebno reformisati mehanizam pristupanja EU.