Hrvatska pokreće proceduru za uvođenje evra

Hrvatska narodna banka pripremila je strategiju za uvođenje evra, koja sadrži analizu koristi i mogućih rizika od ulaska u eurozonu. Nacionalna valuta, hrvatska kuna, tim činom postala bi prošlost.

Trebalo bi da stragegija bude objavljena krajem ovog meseca, javio je zagrebački Večernji list.

Evrostrategija će poslužiti kao temeljni dokument za javnu raspravu o uvođenju evra, koju će, kako saznaje list, zvanično otvoriti premijer Hrvatske Andrej Plenković.

Plenković je već izjavio da se zalaže za uvođenje evra, nakon čega bi mogao da usledi i zvanični zahtev Hrvatske za ulazak u ERM II kursni mehanizam.
Poslednje su u mehanizam ERM II ušle Slovačka 2005. godine, Estonia 2011, Latvija 2014. and Livanija 2015. ERM II mehanizam stručnjaci opisuju kao predsoblje evrozone u kojoj zemlje kandidati prolaze "siro i rešeto".

Bugarska je zvanično aplicirala za ERM II, ali je odbijena.

Svaka država koja pristupi Evropskoj uniji zakonski se obvezala da će uvesti evro, ali ne postoji rok u kom to mora da učini, niti je preuzimanje zajedničke valute jednostrana odluka.

Ukoliko hrvatska vlada zatraži ulazak u mehanizam ERM II, odnosno ukoliko joj uspe da uveri Evropsku komisiju i države članice evrozone da kontroliše javni dug i da će ga spustiti do granice od 60 odsto u razumnom roku, stručnjaci procenjuju da bi evro mogao da postane zvanična valuta u Hrvatskoj 2022. ili 2023. godine.

Prednosti i mane

U prvim reakcijama na ovu vest, mediji prenose procene analitičara koji smatraju da postoje značajne pogodnosti uvođenja evra, ponajpre u cilju smanjenja transakcijskih troškova, smanjenja rizika menjanja kursa valute i troškova zaduživanja, ali i upozoravaju na potencijalne nedostatke od kojih se ističe gubitak monetarnog suvereniteta, rast cena koji je po pravilu u drugim zemljama pratio prelazak na evro, kao i gubitak zarade banaka na trgovini devizama.

Procenjuje se i da je hrvatska privreda već snažno integrisana u evropske trgovinske i finansijske tokove, što znači da postoji visok stepen usklađenosti poslovnih ciklusa i strukture ekonomije, što dalje znači da Hrvatska jeste pogodna zemlja za priključenje monetarnoj uniji.