U jeku borbe sa Kovid 19 pandemijom, u Srbiji je objavljen i mesečni izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) koji nam, prema rečima stručnjaka koji se bave ovom temom, govori da je vazduh i dalje prekomerno zagađen, a u nekim gradovima, kao što je Bor, i opasan po život ljudi.
Prema ovom izveštaju, pala je u vodu teza ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana da je naš najveći zagađivač saobraćaj i stari automobili. Zbog epidemije saobraćaj je smanjen na najmanju moguću meru, pa je teško održiva ministrova tvrdnja. Pokazalo se da su stručnjaci koji prate ovu oblast, ali i agencija SEPA, pravilno ocenili da je najveći problem u Srbiji način na koji se grejemo.
Dodatno, zagađen vazduh ne pomaže imunom sistemu građana koji eventualno treba da odgovori na infekcije respiratornih organa, među koje spada i Covid 19, koji u najvećem broju slučajeva napada disajne puteve i kompromituje disanje.
„Iz mesečnih izveštaja o zagađenju vazduha koji su dostupni na internetu, vidimo da svi gradovi u kojima se vrši merenje PM čestica, imaju probleme sa kvalitetom vazduha. Posebno je zanimljivo pratiti slučaj grada Novog Pazara, koji ima stanicu koja je uključena od januara ove godine. Praktično od kada je uključena ona beleži prilično veliko zagađenje. Pored toga u Valjevu je dosta zagađen vazduh, u Užicu, Kosjeriću. Beograd isto ima veliki problem, Smederevo takođe, praktično svuda gde se meri koncetracija ovih čestica od početka godine smo imali problema sa zagađenim vazduhom,“ kaže Ognjan Pantić, koordinator projekata Beogradska otvorena škola, članica Koalicije 27.
Ne propustite: Srbija u prvih deset zemalja po broju smrtnosti od zagađenjaPrema rečima Radomira Lazovića iz Incijative "Ne davimo Beograd", grupe koja je organizovala nekoliko puta proteste u Beogradu zbog prekomernog zagađenja, neki gradovi, kao na primer Sremska Mitrovica, nedostaju na ovoj listi, gde su ranije su beležena velika zagađenja.
„Što se tiče ovog mesečnog izveštaja, možda je najzanimljivije Valjevo gde godišnje oko 250 ljudi izgubi prerano život zbog zagađenja. Prema izveštaju vidimo da je Valjevo u poslednjih mesec dana, 16 dana bilo u opasnim parametrima, što je u skladu sa tim da negde oko 170 dana godišnje Valjevo bude opasno za disanje. Tu je još i Užice, i naravno Beograd i Smederevo. To su sve podaci koji nam govore da nešto treba da se promeni, a političari nam govore o atmosferskim uslovima. Da li mi imamo neki plan povodom toga, šta ćemo sa 100 i kusur dana zagađenog vazduha godišnje?“ kaže Lazović.
Najteže u Boru
U Boru, koji ima problem sa zagađenjem industrijskog porekla, svakodnevno se beleži prekomerna koncetracija sumpor dioksida u vazduhu, a prema podacima agencije SEPA za 2019. godinu, od juna je krenulo pojačano zagađenje. Kompanija Ziđin Bor Koperom i odgovorna lica se terete da su u dva navrata izazvali prekomerno zagađenja vazduha u Boru sumpor-dioksidom (SO2), kao i da su doveli do prekomernog zagađenja olovom i kancerogenim česticama poput arsena u više navrata tokom 2018.
Ministarstvo zaštite životne okoline je dva puta pokrenulo postupke pred sudom protiv ove kompanije iz Kine.
Your browser doesn’t support HTML5
Ognjan Pantić mere protiv zagađenja
„Čak i u danima kada u drugim gradovima u Srbiji gde imamo problem sa čestičnim zagađenjem – kada je situacija dobra i kada otopli, kada ima više vetra, kada građani smanje grejanje, kada je situacija dobra – u Boru se to zagađenje sumpor dioksidom može primetiti praktično tokom cele godine. Problem je što su satne vrednosti za sumpor dioksid strogo definisane, zato što je to nešto što predstavlja neposrednu opasnost po građane. Dakle ukoliko i nekoliko sati te vrednosti budu prekoračene, to je onda opasnost direktna po građane, a to se u Boru u kontinuitetu dešava. Sada, kada je pažnja okrenuta na neku drugu stranu, pitanje je da li to može doći na dnevni red,“ kaže Pantić.
On objašnjava da je u Srbiji problem kaznena politika, jer se zagađivačima praktično više isplati da s vremena na vreme plate određene kazne i da prosto ne smanjuju svoju proizvodnju, "i to je ono što brine".
„Koliko je meni poznato, i železara Smederevo redovno plaća određene finansijske penale za zagađenje koje proizvodi. Tako da bi trebalo promisliti tu kaznenu politiku, ali i to kuda ta sredstva idu. Prosto sredstva koja se naplate, uzmu kazneno, odlaze u jednu zajedničku kasu, a to ne ide, koliko nam je poznato, na rešavanje pitanja zagađenja životne sredine. Znamo svi i inače kakav je problem sa nenamenskim trošenjem sredstava koja su opredeljena za zaštitu životne sredine u Srbiji,“ navodi Pantić.
Deponija u Vinči
Jedan od najvećih zagađivača vazduha u Beogradu je deponija u Vinči, za koju građani već duže vreme izveštavaju kada gori. Prema rečima naših sagovornika – merenja u blizini Vinče za ono što se oslobađa od štetnih materija pri sagorevanju nisu dozvoljena, već se podaci dobijaju od Zavoda za zaštitu zdravlja koje šalje svoje ljude na teren. Deponija u Vinči je permanetna kriza, slažu se u oceni sagovornici Glasa Amerike:
„Sa jedne strane fali više informacija od institucija kakvo je tačno stanje na deponiji, u smislu kakve su emisije zagađujućih materija koje dolaze sa same deponije. Imate svedočenja građana koji zabeleže da se tamo non stop dešavaju požari... Tako da definitivno fali više podataka o tome, jer neko zagađenje koje deponija pravi – senzori ne mogu ni da zabeleže, a prilikom sagorevanja otpada se oslobađa i nešto opasnije od onoga što se standardno meri.
Ne propustite: Srbija prvak u zagađenosti vazduhaSa druge strane u opštini Grocka, koliko znam, ne postoji nijedan merni instrument Gradskog zavoda za javno zdravlje. Zavod kaže da su njihove ekipe izlazile na teren da provere kakva je situacija, ali mi neku vrstu konkretne informacije o tome kakva je situacija sa emisijama oko deponije, još uvek nismo dobili, "objašnjava Pantić.
Ranije ovog meseca Savez za Srbiju (SzS) osudio je najnoviji napad gradske vlasti na predsednika sindikata Sloga i odbornika Grada Beograda Željka Veselinovića, koji je na društvenoj mreži Tviter izneo činjenicu da centralna gradska deponija u Vinči gori i izjavio da je vazduh u Beogradu ponovo zagađen.
„Ja znam za pokušaje još nekih predstavnika drugih političkih stranaka da izađu na teren i da zabeleže zagađenje. To se desilo i pre par meseci i nije im bilo dozvoljeno. Smatram da je interes javnosti da te informacije obelodane, zato što Zavod za javno zdravlje se obratio sa informacijom da se zagađenje sa deponije meri na nekoliko i mobilnih stanica koje su raspoređene u okruženju. Ali do tih podataka nije lako doći, a prosto i sad znamo da su svi resursi Zavoda za javno zdravlje usmereni na to da se što bolje odgovori na pandemiju,“ kaže Pantić.
(U sutrašnjem nastavku teksta o povezanosti zagađenja vazduha i pandemije Kovida 19)