Nisu samo ljudi ti koji vole da igraju igrice. I različite vrste životinja fascinirane su video igrama i ekranima na dodir, a naučnici i zoo vrtovi testiraju kako se životinje slažu sa tehnologijiom. Novinarka Glasa Amerike Elizabet Li posetila je Pacifički akvarijum u Long Biču u Kaliforniji i videla kakva je interakcija između životinja i kompjutera.
Šta je zajedničko mačkama i pingvinima? To što se i jednima i drugima dopada ova igrica.
Sara Mendel, čuvar ptica u Pacifičkom akvarijumu, želela je da proveri hoće li se igrica dopasti pingvinima, koliko i njenim mačkama. A kad je to predložila svom šefu… “Smejao mi se”, kaže Sara. Ali rezultat nije bio za šalu.
“Odmah ih je zaintrigirala”.
Ekran na dodir je dobar i za kljucanje i za dodirivanje, a ujedno služi i kao mentalna i fizička vežba za pingvine.
“Dok se oni zabavljaju, ja mogu da im pregledam peraja i uverim se da je sve u redu, a mogu i krišom da postavim vagu tu ispod, gde stoji Lili”.
Pingvini nisu jedini kojima se dopadaju igrice.
Orangutani, gorile i medvedi u zoo vrtu u Atlanti takođe vole tehnologiju. Čak i papagaji i kornjače uživaju u igricama i ekranima na dodir. Na ovom snimku, naučnici posmatraju dužinu vrata ove kornjače da bi videli koliko im je prijatno. Kako objašnjava Ana Vilknson sa Univerziteta Linkoln, koja je za Glas Amerike govorila putem Skajpa, dug vrat kod kornjače znači da joj tehnologija prija.
“Svi smo mislili da će biti potrebno mnogo vremena da kornjače naučimo kako da koriste ekran na dodir. Ali, učili smo ih na isti način kao i pse – i kornjače su to naučile pre pasa”.
Vilkinson takođe koristi ekran na dodir kako bi naučila papagaje da istražuju i otkrivaju nove stvari.
“Ekrani na dodir su fantasični, jer vam pružaju veliku fleksibilnost. Na različite načine možete da stimulišete životinje…… a dobro je i to što vam ljudi više nisu potrebni u toj jednačini”.
Zato što ljudi nisu toliko pouzdani, a i odvlače pažnju.
“Sada uviđamo njihove vizuelne sposobnosti, što ranije nismo mogli da vidimo. Ne razlikujemo se toliko od njih. I mi isto volimo ekrane na dodir, a mislim da bi mogli da pomognu naučnicima da vide kako neke životinje funkcionišu”, objašnjava Sara Mendel.
Ekrani na dodir omogućavaju životinjama da virtuelno izaberu šta hoće da jedu – što naučnicima omogućava da bolje razumeju kako životinje razmišljaju.