Iako je 73 odsto Srba sa Kosova, prema nedavnom istraživanju, protiv razgraničenja Kosova, ova ideja predsednika Srbije i ideja o korekciji granica koju predlaže predsednik Kosova su i dalje aktuelne, smatraju učesnici debate "Razgraničenje, korekcija granica i druga alternativna rešenja odnosa Beograda i Prištine" koja je održana u Medija centru u Čaglavici.
Iako još uvek nije potpuno jasno šta se podrazumeva pod razgraničenjem, nedavno istraživanje koje je sprovela Nevladina organizacija “Aktiv” pokazuje da se 73 odsto Srba na Kosovu tome protivi.
Ideju predsednika Srbije Aleksandra Vučića o razgraničenju prema ovom istraživanju ne podržava 80 odsto ispitanika južno od reke Ibar, dok se tome na severu Kosova protivi 66 odsto Srba. Do danas je nepoznato šta tačno podrazumeva i korekcija granica koju predlaže predsednik Kosova Hašim Tači.
“Mi i dalje nemamo jasnu predstavu šta to zapravo znači, šta je jasan plan i da li to u stvari istovremeno znači da je međunarodna zajednica pritom odustala od koncepta Briselskog sporazuma i ostalih načela koja jesu zaista postignuti u vidu manjih sporazuma u tom procesu”, rekao je direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević.
Ne propustite: "Podela Kosova odgovara Vučiću i Tačiju, narod hoće pomirenje"Glavni i odgovorni urednik RTV KIM Goran Avramović kazao je da za ideje o razgraničenju i korekciji granica, koje mnogi vide kao neku vrstu podele Kosova, nisu zaslužni samo predsednici Srbije i Kosova, već da podela, kako je rekao ima dugu istoriju. On smatra da bi zagovornici ovih ideja tebalo najpre da odgovore na niz pitanja.
“Dakle, šta će se dešavati sa Ustavom Kosova i pravima koja on garantuje Srbima i drugim nevećinskim zajednicama? Šta sa svim ostalim obavezama koje su u Ustav Kosova prepisane iz Ahtisarijevog plana? Šta sa političkim predstavnicima kosovskih Srba u centralnim institucijama i brojem garantovanih mandata u Skupštini? Šta sa širokim ovlašćenjem lokalnih samouprava? Šta sa prosvetnim i zdravstvenim sistemom Republike Srbije koji sve ove godine funkcioniše na Kosovu? Šta sa kompletnim unutrašnjim uređenjem Kosova?”, rekao je Avramović.
Profesor Ustavnog prava Riza Smaka smatra da bilo kakva promena granica Kosova nije dobro rešenje, ali da su razgračenje i korekcija još uvek aktuelne ideje. On tvrdi da iako dođe do promene granica Ustav Kosova ne bi morao da se menja, a ako ipak dodje do toga, o ustavnim i pojedinim zakonskim pravima Srba “odlučuju srpski predstavnici”.
“Ustavom nije propisana delimitacija granica Kosova, niti je ustavom to predviđeno, to se zakonom radi, ali na bazi Ustava, gde se poziva na to. Znači ne treba da se izvrši bilo kakva izmena ili dopuna postojećeg Ustava. Zakona da, ali taj Zakon ne može da se usvoji bez saglasnosti Srba”, rekao je Smaka.
Ne propustite: Vučić za Glas Amerike: Razumemo stav SAD, ali borimo se za svoje intereseAnalitičar Nedžmedin Spahiu smatra da će ideje o menjanju granica Kosova biti aktuelne sve dok Albanci na Kosovu ne budu imali poverenje u kako je kazao državu koju su stvorili.
"U gradu Prištini su istaknute zastave Albanije. Dobro, po zakonu na Kosovu, sve nacionalne zastave svih država mogu da se viore, ali to dokazuje više od toga. To je dokaz da Albanci na Kosovu kao većina, većinska zajednica ovde na Kosovu i dalje ne veruju sami sebi, ne veruju svojoj državi", naveo je Spahiu.
Debatu na temu "Razgraničenje, korekcija granica i druga alternativna rešenja odnosa Beograda i Prištine" organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo.