To nije bio njegov prvi izbor, ali Meksiko je sada dom Evensa Luksame - kao i za još hiljade drugi Haićana primoranih da privremeno odustanu od nade da će se preseliti u Sjedinjene Države.
34-godišnji Evens je jedan od sve većeg broja ljudi iz karipske zemlje koju razara kriza, i koji pokušava da ostvari nešto što aktivisti nazivaju "meksičkim snom" - da izgradi život u zemlji koja je migrantima tradicionalno služila samo za brzi prolaz ka SAD.
"Želeo sam da odem u Sjedinjene Države ali ne mislim da postoji druga zemlja koja nudi iste mogućnosti kao Meksiko u ovom trenutku", kaže Luksama, koji se nada da će mu se njegova partnerka i mala ćerka uskoro pridružiti u glavnom gradu Meksika.
"U Meksiku vas prihvataju, ne samo Haićane, nego sve strance", izjavio je za AFP.
"Rade sve da vam omoguće da legalno dobijete dokumenta, a sa tim papirima možete da dovedete porodicu da živi sa vama", izjavio je.
Your browser doesn’t support HTML5
Šta se dešava na granici Teksasa i Meksika?
Haiti je najsiromašnija zemlja zapadne hemisfere. Bezbednost u zemlji je loša, godinama je potresa nasilje zbog bandi, a politički, ekonomoski i sistem javnog zdravlja su takođe urušeni. Luksama je prošle godine napustio zemlju nakon što je jedna banda otela njegovog rođaka i sestru njegove devojke, koji su pušteni nakon što su platili otkup.
U to vreme, ambasada Meksika je bila jedina otvorena ambasada u Port-o-Prensu da procesira njegov zahtev za vizu.
On nada radi u Meksiko Sitiju kao montažer u kompaniji za video produkciju - kao jedan od 141.000 ljudi koji su potražili utočište u toj latinoameričkoj zemlji 2023. godine, a mahom dolaze iz Haitija, Hondurasa i Kube.
U nedavnom razgovoru sa roditeljima na Haitiju pitao je kakva je situacija kod kuće.
"Znaš i sam, sine - ima puno problema", odgovorio je njegov otac.
Ne propustite: Bivši premijer i supruga predsednika Haitija optuženi za njegovo ubistvoHaiti je potonuo još dublje u haos posle ubistva predsednika Žovenela Moiza 2021.
Bande vršljaju skoro bez kontrole u velikim delovima zemlje, a stopa ubistava na Haitiju je skoro udvostručena prošle godine na blizu 4.800, prema izveštaju UN koji je objavljen prošlog meseca.
U oktobru, Savet bezbednosti UN je odobrio raspoređivanje međunarodnih snaga da pomognu u uspostavljanju reda.
"Skoro je nemoguće živeti na Haitiju", kaže Luksama, koji se plašio da će biti nemoćan da pomogne svojoj porodici kada joj zapreti opasnost.
'Meksički san postoji"
Migracija sa Haitija nije novi fenomen za Meksiko.
U septembru 2021. godine, posle smrtonosnog zemljotresa, hiljade haićanskih migranata su preplavile gradi Siudad Akuna na granici Meksika i SAD, u nadi da će preći na američko tle.
Zajednica Haićana već su postojale u Tihuani, na meksičko-američkoj granici, i južnom gradu Tapačuli, gde su se hiljade okupile tražeći dozvolu da putuju kroz Meksiko ka SAD.
Ovih dana, Haićani su sve prisutniji u Meksiko Sitiju, a mnogi obavljaju slabo plaćene, neformalne poslove. Neki spavaju na ulicama, u improvizovanim kampovima.
Promena pravila i "militarizacija" na južnoj američkoj granici su jedan od razloga zbog kojih migranti ostaju u Meksiku", kaže Rafael Velaskez, direktor humanitarne grupe Međunarodni spasilački komitet.
"Mnogi ljudi tu dođu i kada vide da postoje mogućnosti, da "meksički san" postoji, odluče da probaju da ga ostvare", izjavio je.
Ne propustite: Izvori: Bajden razmatra ovlašćenja koja je koristio Tramp da zaustavi priliv migranataIako Sjedinjene Države dozvoljavaju hiljadama Haićana čija su putna dokumenta istekla da ostanu u zemlji, to se odnosi samo na one koji su stigli pre 6. novembra 2022.
Na ulicama meksičke prestonice, petoro Haićana buši asfalt da bi instalirali cevi blizu napuštenog bioskopa. Jedan od njih, koji se predstavio kao Džoni a govori španski, ima ulogu prevodioca između poslodavaca i ostalih radnika, koji govore haićanski kreolski jezik.
On je deo talasa Haićana koji su stigli prvo u Brazil, posle razornog zemljotresa na Haitiju 2010. godine, u kome je poginulo više od 300.000 ljudi.
Za vreme pandemije kovida 19, mnogi su se uputili severno od Brazila kao i Čilea, navodeći kao razloge diskriminaciju i teškoću da dobiju pravnni status, navodi Hjuman Rajts Voč.
Svakog dana, Džoni putuje nekoliko sati metroom do svog radnog mesta i nazad, a ponekad dannima čeka da mu se isplati plata.
Iako je prvo želeo da ode u SAD, kaže da je ostao u Meksiku jer će odatle "jednog dana biti lakše da se vrati u Haiti".