Američki državni sekretar Džon Keri završava jednonedeljnu posetu Bliskom istoku i Evropi tokom koje su glavna tema razgovora bili pregovori o iranskom nuklearnom programu. Keri će se u subotu u Parizu sastati sa šefovima diplomatija Nemačke, Velike Britanije i Francuske, sa kojima će razgovarati o statusu pregovora sa Iranom pred krajnji rok za postizanje okvirnog sporazuma, 31. mart.
Državni sekretar Džon Keri boravio je u Saudijskoj Arabiji gde je uveravao zvaničnike zemalja Persijskog zaliva da iako su svetske sile pokrenule nuklearne razgovore sa Iranom, Amerika neće prevideti druge, “destabilizujuće postupke” Irana u zemalja poput Sirije, Libana i Iraka.
"Očigledno je da će ishod ovih pregovora imati ogromne posledice po Sjedinjene Države, ali i za čitav svet, pogotovo na ovom području", istakao je Keri.
Saudijski šef diplomatije, princ Saud al-Faisal je na brifingu sa Kerijem, izrazio zabrinutost povodom izveštaja o iranskom učešću u borbi protiv pobunjenika Islamske države u susednom Iraku.
Ministri zemalja Persijskog zaliva su takođe možda bili uznemireni upozorenjem premijera Izraela Benjamina Netanjahua, u vezi sa iranskim nuklearnim sporazumom, tokom njegov obraćanja američkom Kongresu.
"Ovaj sporazum nudi dva ogromna ustupka: prvo, ostavljanje masivnog nuklearnog programa u Iranu, i drugo ukidanje restrikcija na taj program u roku od otprilike 10 godina. Zato je taj sporazum toliko loš. Njime se ne blokira put Irana ka razvoju nuklearne bombe već se otvara put Iranu na putu ka bombi”, poručio je Netanjahu.
U isto vreme dok je Netanjahu iznosio ovo upozorenje, Keri i drugi zvaničnici su u Švajcarskoj razgovarali o nuklearnom sporazumu sa iranskim zvaničnicima, među kojima je bio i šef diplomatije Muhamad Džavad Zarif, koji je na pitanje novinara da li smatra da bi dogovor mogao da bude postignut pre juna, odgovorio da ne bi bio prisutan da ne misli tako.
Svetske sile pregovaraju sa Iranom u nadi da će postići sporazum do kraja juna, kojim bi se Teheranu umanjila mogućnost da proizvede nuklearno oružje. U zamenu za to, Iran zahteva olakšice u pogledu međunarodnih sankcija.
Na kraju krajeva, obe strane traže balans, kaže Kelsi Devenport iz Asocijacije za kontrolu naoružanja.
"Pitanje koje se postavlja jeste kako pronaći pravu kombinaciju faktora koji će omogućiti grupi P5+1 (pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Nemačka) da kaže ‘evo, vratili smo Iran sa ivice propasti’. Imamo dovoljno vremena da otkrijemo i sprečimo bilo kakva pomeranja nuklearnog oružja“, smatra Davenport.
A pitanje je i koliko je Iran spreman na kompromis, smatra stručnjak za nuklearna pitanja, Džejms Ekton.
"Veliko je pitanje u ovom slučaju koliko Iran ima prostora da čini ustupke", zaključuje Ekton.
Pregovaračke delegacije Sjedinjenih Država i Irana bi ponovo trebalo da se sastanu 15. marta.