Šta stoji iza nedavnog neuspešnog lansiranja severnokorejske rakete, na političkom, vojnom i ekonomskom planu, upitali smo kodirektora Instituta za političke studije, Džona Fefera.
Fefer: “15. aprila obeležena je 100. godišnjica rodjenja Kima Džong Ila, osnivača Severne Koreje. Taj datum se takodje podudara sa planiranim obeležavanjem, navodno - ekonomski prosperitetne i vojno snažne Severne Koreje, odnosno postizanjem statusa svetski uticajne sile, a šta je moglo da bude impresivnije od lansiranja satelita? Naime, taj poduhvat košta pola miliona dolara, a u vojnom pogledu lansiranje rakete u orbitu predstalja istu stvar kao i njeno korišćenje za prenos nukelarne bojeve glave. To su bili glavni razlozi za lansiranje satelita i rakete, mada je ono istovremeno značilo rizikovati medjunarodnu osudu i gubitak značajne američke pomoći u hrani.”
Glas Amerike: Zbog čega režim mladog Kim Džong Una nastavlja, u neku ruku, opasniju spoljnu politiku od svog prethodnika?
Fefer: “U izvesnom smislu to je tačna interpretacija, jer je Severna Koreja upravo lansirala raketu, umesto da je postupila u skladu sa sporazumom od 29. februara prema kome se saglasila sa moratorijumom na lansiranje raketa, moratorijumom na nuklearne probe i na program obogaćivanja uranijuma. Medjutim, s druge strane, može se reći da Kim Džong Un postupa relativno pomirljivo u svojoj spoljnoj politici, a glavne indikacije su pomenuti sporazum postignut 29. februara i poboljšanje odnosa sa SAD. Kim Džong Un je takodje ratifikovao sporazum sa Rusijom o gasovodu, kojim bi se obezbedio protok prirodnog gasa sa ruskog dalekog istoka preko Severne do Južne Koreje. To je zahtevalo sporazum ne samo sa Rusijom već i sa Južnom Korejom kao glavnim korisnikom. Novi severnokorejski lider je takodje zauzeo pomirljiviji stav prema Kini sa ciljem pridobijanja većih investicija te zemlje. Dakle, Kim Džong Un ispituje teren da bi video koja će strategija da bude uspešnija - miroljubiv pristup ili konfrontacija.”
Glas Amerike: Kako bi Rusija i Kina mogle da pomognu u obuzdavanju Severne Koreje, posebno njenog nuklearnog programa?
Fefer: “I Kina i Rusija su nezadovoljne nuklearnim programom Severne Koreje, jer ne žele da imaju još jednu zemlju sa nuklearnim programom na svojoj granici, posebno sa zemljom koja je poznata po svojoj nepredvidljivoj spoljnoj politici. Medjutim, do sada ni Rusija ni Kina nisu bile uspešne u obuzdavnaju te zemlje. I Moskva i Peking imaju izvestan uticaj na Pjongjang, prvenstveno na osnovu svojih ekonomskih kontakata i kineskih investicija. Na najnoviji severnokorejski nuklearni test, Kina je reagovala veoma negativno naglašavajući da je to neprihvatljivo, ali sem retorike ništa se više nije dogodilo. Severna Koreja donosi odluke na osnovu svojih proračuna, ideja i planova i vrlo retoo uzima u obzir čak i stavove svojih saveznika. Pritisci na Severnu Koreju ne donose rezultate, bez obzira da li oni dolaze od Kine, Rusije ili SAD. Uprkos svemu, jedini akter kog Severna Koreja i dalje respektuje i uvažava je Vašington.”