“Srbija može da se plasira među osam najboljih reprezentacija sveta”, ocenio je u razgovoru za Glas Amerike Predrag Radosavljević Preki, srpsko-američka fudbalska legenda, dugododišnji reprezentativac Sjedinjenih Država i član Kuće slavnih profesionalnih fudbalera.
Radosavljević, koji je podjednako uspešno godinama igrao i mali fudbal, usudio se da prognozira rezultat prve utakmice koju Srbija na Svetskom prvenstvu u Kataru igra protiv Brazila, petostrukog šampiona i jedine reprezentacije koja je nastupila na svakom od 22 završna turnira.
„Nerešno 1:1 ili 2:1 za nas – tako nešto. Nećemo biti poniženi. Uvek sam optimista – možda i pobedimo. Pogotovo imajući u vidu put do Svetskog prvenstva. Dizali smo se i došli do neke igre i strukture. Možemo da napravimo neko malo iznenađenje - da doguramo među osam reprezentacija u završnom delu. To naravno zavisi i od sreće i drugih faktora“, ukazuje Radosavljević koji je internacionalnu karijeru, osim u Americi, gradio u Engleskoj i Švedskoj – igrajući za Everton, Portsmut i Råslätts SK.
Dres reprezentacije Sjedinjenih Država dužio je 28 puta i postigao ukupno četiri gola.
Your browser doesn’t support HTML5
Radosavljević: Fudbaleri Srbije igraju sa osmehom na licu
„Šanse Srbije su, po meni odlične. Naravno, teško je otvaranje protiv ozbiljne ekipe – zna se ko je i šta je Brazil. Međutim, smatram da njih možemo da iznenadimo. Zašto da ne? Imamo kvalitetne igrače koji igraju u dobrim i velikim ligama u dobrim klubovima. Selektor Stojković je napravio izuzetno dobru homogenu celinu – gde igrači znaju šta se traži i znaju šta hoće. Vidi se da igraju sa osmehom na licu – što je vrlo bitno. To je nešto što je možda prvi put, posle toliko godina, vidim da se jedan trener toliko bavio i svlačionicom", objašnjava Radosavljević - koji je karijeru fudbalera okončao 2005, a trenutno radi kao pomoćni trener američkog ligaša Sijetla.
"Igrači su naučili šta je važno, koji su prioriteti – šta znači nositi grb jedne reprezentacije i jedne zemlje. Prvi put vidim da u jedno takmičenje ulazimo pozitivno. Deluje da je oko sebe očistio sve ono što misli da nije dobro za reprezentaciju i zato vidimo uspehe. Vidimo grupu mladih ljudi koji igraju i bore se jedan za drugoga", ističe sagovornik Glasa Amerike - dodajući da je upravo to osnov za optimizam.
Glas Amerike: Šta vidite kao vrline, a šta su sa druge strane, mane srpskog tima?
Radosavljević: Vrline – homogenost i to što selektor traži da se igra, što je izuzetno pozitivno. Što se tiče mana – brzinski deo ekipe nije na nekom svetskom nivou. Dosta smo visoki za jednu fudbalsku ekipu – neko bi čak pomislio da smo košarkaši. To je možda neka mala negativnost. Sa dobrom energijom, pozitivnim mentalitetom i igrom jedan za drugoga – ti mali nedostaci mogu da se eliminišu. I da se sakriju.
Glas Amerike: Vašim golom 1998. Sjedinjene Države su jedini put u svojoj istoriji pobedile Brazil u polufinalu Zlatnog kupa igranom u Americi. Ušli ste u 60. minutu i pogodili za pobedu u 65. Znate li recept kojim bi, ovog puta, Srbija pobedila Brazil? Kako biste, da ste u prilici, posavetovali fudbalere Srbije?
Radosavljević: Znaju šta je Brazil – svi mi to znamo. Moramo da budemo pametni, ako uđemo u neku otvoreniju igru – čim malo više otvorimo linije, ostavljamo više prostora iza sebe. Brazil ima kvalitet, brzinu, tehniku i završnicu. U toj ekipi nema mnogo mana. Ono što bi moglo biti je da se u nekom trenutku opuste – da igraju zabavljački. Verujem da na ovo Svetsko prvenstvo dolaze sa jednom velikom željom. Ni sam nisam siguran kada su ga Brazilci poslednji put osvojili. Oni su uvek željni uspeha i na Brazilu je pritisak. Što je najgore ili najbolje po nas – igramo prvu utakmicu sa njima. Svi znamo koliko je ta prva utakmica važna da dalje takmičenje u grupi. Ako napraviš kiks – odmah si pod pritiskom da u drugoj utakmici i trećoj igraš drugačije, agresivnije – da juriš bodove.
Glas Amerike: Možete li da uporedite srpsku i američku fudbalsku reprezentaciju? Koje su im sličnosti i razlike i koja vam deluje spremnija?
Radosavljević: Reprezentacija Sjedinjenih Država ima dosta dobrih mladih igrača. Ekipa koja tek treba da nadođe – dosta su mladi. Agresivni su i fizički izuzetno nadareni. Ali su zadnjem delu terena, gde je najteže igrati, tu im fali šmek, ideja, dodavanje, jedan dribling i mirnoća u završnici. Nemaju špic igrača koji nešto može sam da reši. Tu su slični sa Srbijom, kada je reč o špic igračima. Ni Srbija nema individualca koji utakmicu može da reši sam. Nego zavisi od igre ekipe. Ali su špicevi Srbije opasniji od američkih – zato što mi hoćemo da igramo. Druga stvar, mi smo jako opasni kada uđemo u šesnaesterac: imamo dvojicu igrača koji mogu dobro da skoče i da se zagrade. Amerikanci, ako žele da dođu u vrh fudbalskom krema moraju da nauče da osećaju fudbal. Ne polažu previše na tehniku i ideju. To im fali. Tu je razlika između Srbije i Amerike.
Glas Amerike: Imaju li Sjedinjene Države adute za drugi krug?
Radosavljević: Ako Amerikanci budu izgubili od Engleza – verovatno ispadaju. Englezi poslednju utakmicu igraju protiv Velsa – tu će možda i da odmore nekoliko igrača. Tu bi Vels sa mogućih pet bodova išao dalje, Amerika sa četiri ne. Tu je vrlo bitna druga utakmica Amerike i Engleske.
Glas Amerike: Ko mislite da bi mogao da bude iznenađenje takmičenja - ekipe koje bi iz drugog plana mogle da pomrse račune favoritima, videli smo šta je bilo u meču Saudijske Arabije i Argentine…
Radosavljević: Ne treba niko da se začudi kako su oni igrali. Igraju dobro, moderno, agresivno, jednostavno. Fudbal igraju svi – nema tu više iznenađenja. To je bilo iznenađenje za publiku, dok svi ljudi koji rade u fudbalu verovatno prate trendove i znaju šta se radi. A to je da svi igraju, svi trče. Na kraju, ko hoće i ko ima malo veći kvalitet – dođe do uspeha. Imaš slab dan, uđeš malo opuštenije, protivnik je motivisaniji – odmah ide kazna. Nema više kao što je nekad bilo – sigurnih pobeda Reala i Barselone. Muka je do poslednje sekunde. Reprezentacija koja me je malo razočarala je Holandija. Ništa nije odigrala, kao i Poljska. To su dve blede ekipe. I ne verujem da će Francuska da stigne daleko. Imaju nekoliko povređenih igrača i deluje da bi negde mogli da kiksnu i da ispadnu.
Glas Amerike: Svetsko prvenstvo prati nesvakidašnji termin igranja - ali i brojne kontroverze u vezi sa navodnim korupcionaškim aferama, kršenjem ljudskih i radničkih prava tokom izgradnje stadiona, prava seksualnih manjina, ali i, uslovno rečeno, slobodnije konzumacije alkohola. Kako ste vi doživeli sve to? Deluje li vam da je Katar opravdao ulogu domaćina Mondijala - ili ipak nije dorastao domaćinstvu takve manifestacije?
Radosavljević: To je jedna suverena zemlja. Dobili su da organizuju Svetsko prvenstvo. Šta rade u svojoj zemlji i kako to organizuju – to moramo da poštujemo. Na kraju prvenstva sve se može sumirati – da li je bilo organizovano dobro ili loše. Traje nekoliko dana i ne možemo da ocenimo kako će biti u narednih mesec dana. Ima dosta pitanja – da li je usluga dobra, kakvi su tereni… Najvažnije je da ono zbog čega smo tamo, a to je fudbal, bude kako treba. Za sve ostalo moramo da poštujemo zakon suverene zemlje. Tu je kraj – nema priče o tome.
Ne propustite: "FIFA ućutkava timove" - nemački fudbaleri pokrili usta na timskoj fotografiji