Pre skoro godinu dana, američka sekretarka za energetiku Dženifer Grenholm predvodila je američku delegaciju u poseti Kijevu povodom proslave 30-godišnjice nezavisnosti Ukrajine. Skoro šest meseci nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, novinarka ukrajinskog servisa Glasa Amerike Julija Jarmolenko razgovarala je sa Grenholom o tome kako je ruski rat u Ukrajini uticao na evropsku energetsku bezbednost, šta SAD mogu da učine da pomognu da se stabilizuje situacija u nuklearnoj elektrani Zaporožje i kakva je budućnost američko-ukrajinske saradnje u sektoru energetike.
Glas Amerike: Hvala vam što ste izdvojili vreme za ovaj intervju. Da krenemo od situacije u nuklearnoj elektrani Zaporožje. Kao što znate, ruski vojnici su preuzeli kontrolu nad ovom elektranom, najvećom nuklearnom elektranom u Evropi, u prvim danima rata. Posle nedavnih izveštaja o granatiranju, Ukrajina poziva da se uspostavi demilitarizovana zona oko nuklearke, i traži nove sankcije protiv Rusije zbog "nuklearne ucene", kako je to rekao predsednik Zelenski. Koliko ste zabrinuti zbog ove situacije i šta SAD mogu da urade da pomognu da se ona stabilizuje?
Grenholm: Prvo, slažemo se sa demilitarizacijom. Ne bi smelo da bude nikakvih vojnih aktivnosti oko bilo koje nuklearne elektrane, ikada. To je izuzetno opasno. Pažljivo pratimo situaciju. Postoje senzori u regionu koje naši naučnici prate. Snažno osuđujemo to što radi Rusija. Želimo da vrate Ukrajincima kontrolu nad nuklearnom elektranom. Veoma smo zahvalni radnicima u elektrani, koji su nastavili da obavljaju svoj posao i trude se da se pridržavaju pravila o bezbednosti. Ali želimo da Međunarodna agencija za atomsku energiju ima pristup, kako bi njeni stručnjaci pomogli u održavanju bezbednosti, posmatrali i vodili računa da se poštuju bezbednosni protokoli. To se još nije dogodilo. Zato pozivamo Rusiju da vrati kontrolu Ukrajincima. I sve vojne aktivnosti oko elektrane moraju da se obustave.
Ne propustite: Gutereš i Erdogan u Ukrajini: Razgovori o bezbednosti Zaporožja i izvozu žitaGlas Amerike: Pomenuli ste posmatračku misiju. Kako bi izgledala uspešna misija i da li imate poverenja u njenu nezavisnost?
Grenholm: Imam poverenja u informacije koje dobijamo preko posmatrača da u ovom trenutku nema povećanja radijacije. Međutim, nas naravno brine da ako se nastave vojne aktivnosti oko elektrane, ako dođe do povećanja radijacije... to je ogroman problem. I Rusija to zna - oni su dugo u poslu nuklearnih elektrana - Rusija zna da je to što rade neodgovorno i nepromišljeno. Zato bi uspeh bio da se nuklearka vrati ukrajinskim vlastima, da neprekidno pratimo situaciju i da ne vidimo povišene znake radiološke kontaminacije.
Glas Amerike: Da li postoje bilo kakva sredstava koje međunarodna zajednica može da primeni da bi navela ruske vojnike da napuste elektranu? A ako nuklearna elektrana ostane pod ruskom kontrolom, da li iko može da bude siguran da Evropa neće videti još jednu nuklearnu katastrofu?
Grenholm: Jasno je da niko ne želi da se to dogodi. Posledice bi nanele štetu i samoj Rusiji. Zato moraju da razumeju koliko je ozbiljna ova situacija. Sjedinjene Države, očigledno, snažno stoje uz Ukrajinu i nastavićemo da je podržavamo i šaljemo pomoć. Podržavamo demilitarizaciju. Naravno, predsednik Bajden je rekao da neće slati američke vojnike na teren, ali pomoću naših saveznika, i uz naše sopstsvene resurse, nastavićemo da podržavamo Ukrajinu.
Glas Amerike: I pre početka rata, stručnjaci su upozoravali da Rusija koristi energiju kao oružje...
Grenholm: Da.
Glas Amerike: … i pozivali su evropske lidere da diverzifikuju izvore energije kako bi smanjili svoju zavisnost od ruskih energenata. Sada se Evropa sprema za tešku zimu. Da li mislite da će evropske zemlje moći da uvezu dovoljno gasa iz drugih izvora, uključujući Sjedinjene Države, da bi nadoknadile taj manjak?
Grenholm: Pre svega, mislim da svi moraju da imaju višeslojnu strategiju ... diverzifikacija izvora goriva je jedan od delova. Tako da bi trebalo da diverzifikuju svoje izvore goriva, ali takođe i da se preusmere na čistu energiju, kako bi smanjili otpuštanje ugljen dioksida, koristili čistu energiju, a takođe i smanjili upotrebu energije. I oni rade na sprovođenju svih tih strategija. SAD i predsednik Bajden su obećali da će slati više tečnog prirodnog gasa. Zajedno sa Evropljanima, radimo na razvoju brojnih tehnologija kako bi se smanjila njihova upotreba energije i proizvodila čista energija. Ali iskreno, ova ruska invazija je dobar primer zašto zemlje treba da se udalje od nestabilnosti goriva koje potiče iz zemalja koje ne dele njihove interese. I da se udalje od nestabilnosti fosilnih goriva. Ako želimo da budemo energetski bezbedni i energetski nezavisni, moramo da proizvodimo sopstvenu energiju. Moj kolega u Irskoj, ministar energetike u toj zemlji, rekao je da niko nikada nije mogao da iskoristi pristup suncu kao oružje. Niko nikada nije koristio vetar kao vojni adut. Možda će prelazak na čistu energiju biti najveći mirovni plan u istoriji sveta.
ARHIVA: Postrojenje u okviru gasovoda Severni tok 1 i prenosna stanica u gasoovodu OPAL u Nemačkoj.
Glas Amerike: Dakle, u kratkom roku se povećava proizvodnja, a dugoročno - prelazi na obnovljive izvore energije?
Grenholm: Da, da. Nažalost, to se pokazalo pošto vidite kako cene goriva neverovatno skaču u Evropi. Očiglednoj, invazija je dovela do zaustavljanja protoka miliona barela ruske nafte, uz prirodni gas. Zato su cene širom sveta porasle. Sada naš predsednik i drugi poziovaju na povećanu proizvodnju u ovom trenutku, kako bi ljudi mogli da kupuju benzin po nižim cenama. Ovog predsednika definitivno veoma brine kako sve utiče na obične ljude, inflacija i tako dalje. Ali na kraju, moraćemo da se okrenemo čistoj energiji. I to je deo zakona koji je predsednik Bajden potpisao u sredu, za Sjedinjene Države, to je najveće do sada izdvajanje za borbu protiv klimatskih promena od strane bilo koje zemlje sveta. To je ubedljivo najveći zakon koji smo ikada usvojili u Sjedinjenim Državama za borbu protiv klimatskih promena, i to je važno za našu energetsku bezbednost. A znam da evropski saveznici pokušavaju da učine isto.
Glas Amerike: Da li će ovo biti teška zima za Evropu?
Grenholm: Mislim da hoće.
Glas Amerike: Koliko ste uvereni da evropske zemlje neće podleći pod energetskim pritiskom Rusije i da neće ublažiti sankcije Rusiji baš sada kada počinje da se vidi njihov efekat?
Grenholm: Mislim da su naši saveznici, NATO saveznici, Evropljani, tako snažni i jedinstveni u sagledavanju posledica ruske agresije i po njih same, da se neće vratiti nazad, da ćemo morati da se polako oslobodimo zavisnosti od ruskog goriva, ili goriva generalno koje potiče iz zemalja koje ne dele naše vrednosti. Zato mislim da smo jedinstveni. Biće teško, nema sumnje da će ovo biti jedna skupa zima. Znam da evropski lideri razmatraju kako da ublaže probleme običnih ljudi zbog ovog rasta cena. Ali znam da su u krajnjoj liniji rešeni da se odmaknu od ruskog goriva i krenu ka čistoj energiji.
"Ako želimo da budemo energetski bezbedni i nezavisni, moramo da proizvodimo sopstvenu energiju", kaže sekretarka za energetiku Dženifer Grenholm u razgovoru sa Julijom Jarmolenko, novinarkom ukrajinskog servisa Glasa Amerike.
Glas Amerike: Znači, nema nazad...
Grenholm: Nema nazad.
Glas Amerike: … i nećemo videti da Severni tok 2 nastavlja sa radom?
Grenholm: Svi lideri sa kojima sam razgovarala, moje kolege iz Evropske unije, svi su rešeni da ne ponove greške iz prošlosti.
Glas Amerike: Naravno, Ukrajina nastoji da obezbedi uvoz prirodnog gasa kako bi građani imali grejanje ove zime, a jedna od ideja koje su ukrajinski lideri predložili Vašingtonu je takozvani "najam i zajam" gasa. Oni kažu da traže od Sjedinjenih Država da obezbede isporuke tečnog prirodnog gasa kroz Evropu, koji će Ukrajina platiti kasnije. Imate li neki komentar što se tiče te ideje? I da li ima drugih načina da SAD i saveznici pomognu Ukrajini da obezbedi potrebne zalihe ove zime?
Grenholm: Da, ovo je vrlo značajno pitanje o tome kako da povećamo zalihe koje će pomoći da se ublaži pritisak. U ovom trenutku, u smislu terminala koje imamo, svaki molekul prirodnog gasa koji možemo pretvaramo u tečni oblik, na tome se radi u punom kapacitetu. Sa stanovišta infrastrukture, potrebnoj e vreme da se dodaju novi terminali. Znam da i Norveška obećava veće količinče prirodnog gasa, i razgovara se sa drugim zemljama kako bi se povećale zalihe. Znam da Ukrajina želi diverzifikaciju izvora energenata, smanjenje otpuštanja ugljen dioksida i upotrebu čiste energije. Naravno, njoj je značajno teže sada pošto se nalazi u sred krize, zbog čega mislim da sve ideje treba da se nađu na stolu. Nemam odgovor za vas o pozajmici gasa, ali znam da je ova administracija spremna da učini sve što je potrebno da ublaži ukrajinske patnje.
VOA: Pre godinu dana, predvodili ste američku delegaciju u Ukrajini na proslavi 30 godina nezavisnosti. 24. avgusta će se navršiti šest meseci od kada je Rusija pokrenula kompletnu invaziju. Šest meseci kasnije, šta je za vas glavna pouka i zaljučak o zapadnom odgovoru na rat? Da li mislite da svetski lideri treba da nauče izvesne pouke?
Grenholm: Pre svega, još sam pod velikim utiskom toga koliko je lepa Ukrajina. Na proslavi, bila je organizovana parada na kojoj je između ostalog jedna devojčica išla ulicama Kijeva i zastajala kod svakog istorijskog mesta. Bilo je prelepo, svi u publici su bili na ivici suza. Nisam Ukrajinka ali sam osetila ponos zbog Ukrajine i njenog snažno osećanja nezavisnosti. Nisam mogla da sanjam da će se šest meseci događati ovaj užas. I da, ima pouka. Mislim da je jedna od najvećih lekcija za svet da je sada jasno šta su namere Rusije. Ali je takođe jasno da NATO i naši saveznici moraju da ostanu snažni u odbrani zemalja koje žele da zaštite svoju slobodu. Brine me što Rusija vidi ovo kao rascep u svetu, da postoji rascep između zemalja zbog toga što su uradili. To je bilo njihovo delo. Niko nije želeo taj sukob i rascep. Ali to su stvorili. Na sreću, ima mnogo više zemalja koje stoje uz Ukrajinu i koje snažno veruju da moramo da budemo složni kada se napadne suverenitet naših saveznika. To je jedna stvar. A drugo, mislim da je to izuzetno važno, pošto sam ja sekretarka za energetiku, pouka je i koliko brzo moramo da radimo na osiguranju energetske bezbednosti putem čiste energije.
Glas Amerike: Da li želite još nešto da poručite ukrajinskom narodu? Neki će imati veoma tešku zimu, već prolaze kroz brojne teškoće. Da li postoji nešto što želite da im poručite kao sekretarka za energetiku Sjedinjenih Država?
Grenholm: Želim da znaju da SAD snažno podržavaju Ukrajinu i da ćemo nastaviti da je podržavamo - bilo kroz energetiku - na primer, radimo na sinhronizaciji sa evropskom energetskom mrežom, i nastavićemo da radimo na tome, zatim kroz praćenje sitaucije u Zaporožnju i preduzimanja svih mogućih koraka da se postaramo da nuklearna elektrana i područje oko nje budu bezbedni, kroz staranje da Ukrajina zna da će imati dovoljno resursa za svoju odbranu u budućnosti. I to je prijateljstvo koje će trajati, mi nikada nećemo okrenuti leđa Ukrajini.