Bivši ambasador SAD u Beogradu Kameron Manter, sada predsednik američkog Ist Vest instituta, odgovarao je na pitanja za Glas Amerike o zategnutim odnosima SAD i Rusije, američkoj spoljnoj politici, stanju na Balkanu i Siriji, ali kao najvažniju vest ovih dana on navodi dodelu Nobelove nagrade za književnost kantautoru Bobu Dilanu.
Manter kaže da je činjenica da jedan dugogodišnji borac za ljudska prava i tvorac nekih od najuticajnijih pesama rock and roll generacije, dokaz da Amerika još uvek poseduje meku moć.
"Po meni vruća vest je da je Dilan dobitnik Nobelove nagrade, jer je to dokaz da američka meka moć još uvek postoji. Kao neku vrstu filozofske poruke mogu da kažem da treba da održimo tu meku moć, čak i u vremenima razgovora o tvrdoj moći," rekao je Manter u pauzi Beogradskog bezbednosnog foruma.
Možda najvažnija tema ovih dana su američko-ruski odnosi koji se dostižu određeni stpen tenzije. Šta mislite da će se dešavati na ovoj relaciji posle izbora u SAD?
"Da, odnosi SAD i Rusije se usijavaju i stvari su postale teške. Naravno da je propali dogovor oko Sirije bio veliki udarac, ne samo za ljude tamo koji stradaju, nego i za nade da SAD i Rusija mogu da rade na pozitivan način da bi rešile problem. To je dupli gubitak, i za ljude u Siriji, i za odnose ove dve zemlje.
Novi američki predsednik će biti izabran i ko god to bude bio, procenjivaće odnose, a svi se u SAD slažu da će ovi odnosi biti važni. Ja ne mogu da predvidim pravac u kojem će procene ići, ali mislim da će naglasak biti na energičnijim odnosima i više pažnje posvećenom pravcu ovim odnosima u šest meseci posle izbora.
Mogu samo da se nadam da će to ići u pozitivnom smeru. Pošto američki predsenik preuzima svoju poziciju u januaru sledeće godine, period od novembra do tada ostavlja mesta za mogućnosti, ali i neke opasnosti. Opasnost je da odnosi između SAD i Rusije mogu skrenuti ka negativnoj atmosferi."
Manter vidi i rešenje za ovu krizu koja leži u interesima obe države.
"Ali pozitivne ideje ljudi dobre volje imaju u obe zemlje. Ne samo diplomate, već poslovni ljudi, kulturni radnici, pa i političari - svi su svesni da vremena nisu dobra, ali i svi su svesni da se ovo mora promeniti. Jedino pitanje koje imam je da li u periodu između novembra i januara možemo aktivirati mehanizme mogućnosti da bi našli zajedički interes. To je ono što mi u Ist vest institutu i radimo, imamo kancelariju i u Rusiji, i naš cilj je da probamo da nađemo šta je ono što imamo zajedničko.
Na primer - mi informišemo zajedno eksperte u vezi borbe protiv narkotika, to je problem do kojeg je stalo i nama i njima. Znači i ako imate tenzije u odnosima, uvek možete naći stvari na kojima možete raditi.
Bio sam u Rusiji sa mojim ekspertom za sajber bezbednost, to je tema koje je svima značajna, do koje je Rusima takođe stalo. To znači da postoji zajednički interes, ali pitanje je kako naći način da zajednički interes pomogne odnosima SAD i Rusije. Ali za to, ja nemam garancije."
Kako vidite da će se odvijati situacija u Siriji posebno sada posle prekinutih razgovora između SAD i Rusije?
"Mislim da je situacija u Siriji jako sumorna. I činjenica da Amerikanci i Rusi nisu bili u stanju da izdrže, nije dobar znak. Činjenica da još uvek postoji uzdržanost u odnosima u tom delu sveta, u širem smislu, između Saudijske Arabije i Irana, i sa strane Turske sa drugima u regionu, čini ovaj problem jako kompleksnim. Ne čini mi se da će ovaj problem biti uskoro rešen i imaće veliki uticaj na Evropu, posebno Balkan."
Da li mislite da će se Turska vratiti na čvršći evropski put?
"Posle otrežnjenja u Turskoj, ono što je usledilo je jedna vrsta unutrašnjeg pregleda situacije i pozicije gospodina Erdogana. On takođe pokušava da dobro sagleda odnose sa njegovim susednim zemljama. Gospodin Putin je nedavno bio u Istambulu i Turci i Rusi razgovaraju jedni sa drugima. Bilo da će Turska naći plan ili ne, da li će da se fokusira na Evropu to je nešto što ja ne mogu da kažem. Ali ono što mogu da kažem je da spolja gledano izgledaju jako angažovano i naporno rade da uvedu red na unutrašnjem nivou. Mislim da je to ono što Erdogan pokušava da uradi i da će to odlučiti da li će biti nove inicijative u pravcu Evrope."
Koliko je situacija na Balkanu u bezbedosnom smislu osetljiva? Kako bi ste opisali generalno trenutnu sliku u ovom delu sveta?
"Ja više ne živim ovde i nemam prave informacije šta se dešava na Balkanu, ali sam svestan tenzija koje su nastale na Kosovu, svestan sam teškoća sa kojima se susreću ljudi u Bosni, svestan sam potencijalnih teškoća u Makedoniji. Ali povratak u region mi je takođe pokazao da je ovaj deo sveta mnogo napredovao. I najvažnija je činjenica da su se pojavili novi igrači koji rade na rešavanju problema, a pod novim igračima podrazumevam nevladine krugove između država, poslovne ljude, one iz kulturnih sfera. Neki individualni elementi mogu voditi u krize, ali generalni trend koji vidim kod ljudi koji se angažuju u regionalnom eksperimentu je dobar znak."
Koliko će ishod na izborima u SAD uticati na Srbiju?
"Većina tema na našim izborima u SAD su unutrašnje prirode i bave se uticajima na američki život. Globalizacija, promene u našoj ekonomiji, promene u našem društvu i slična pitanja. Zato i primarno pitanje koje čujete od kandidata je šta su promene u Americi. Jednom kada se to reši, u zavisnosti od toga ko pobedi, jedna od mogućih rekacija je da se pokrene pitanje - u drugim delovima sveta gde postoje pitanja koja se tiču našeg interesa i prepoznavanja našeg interesa, gde se mi kao SAD uklapamo u svetu da promenimo stvari. Ja bih rekao da je napredak koji je napravljen u poslednjih 15 godina u Srbiji značajan. Ranije ste imali debate u zemlji da mi idemo napred ili nazad, mislim da te debate više nema. Umesto toga je - mi idemo u Evropu, pitanje je samo kako. Posle izbora u SAD potencijalno angažovanost Amerike može biti pozitivna. Ali ono što će se prvo desiti posle izbora je procena američkih unutrašnjih problema. Ja sam optimističan, stvari mogu ići na bolje u američko srpskim odnosima, ali to se neće desiti odmah, već posle rešavanja unutrašnjih američkih pitanja."
Šta možemo očekivati kao rezultat posete premijera Srbije Aleksandra Vučića štabu NATO koja je zakazana za novembar?
"Mislim da Vučić ulaže mnogo napora da se približi NATO-u. Sama alijansa se suočava sa mnogim problemima, kao što je dostizanje solidarnost između članica, problemi i u Evropi, Severnoj Africi, Ukrajini i mnogim drugim oblastima. To je činjenica koju Vučić mora imati na umu i ako bude svestan ovih problema on će moći da traži od NATO da i oni postanu svesni srpskih bezbednosnih rizika. To je odnos 'dođem ti, dođeš mi' i nadam se da Vučić igra na tu taktiku. I nadam se da je to zbog čega i ide u NATO i da će reći vi imate ove potrebe, mi imamo naše potrebe, ja sam svestan vaših potreba. To može voditi ka dobrom odnosu. Saradnja je jako dobra između Srbije i NATO i vrlo konkretna. Nadam se da će dijalog ostati i nadalje otvoren."
Kako gledate na saradnju Srbije sa Moskvom?
"Isto kao što Vašington treba da pronađe način da razgovara sa Rusima tako i Rusi treba da sa svoje strane ulože svaki napor da razgovaraju. Poenta je naći zajednički interes. Činjenica da su srpski lideri tradicionalno imali dobre odnose sa Rusijom, nije uopšte loša stvar. Nadam se da da će uspeti da shvate da ako je cilj za Srbiju ulazak u EU i bliži odnosi sa SAD, kao što je Vučić rekao u nedavnoj poseti Vašingtonu, to neće ići na račun dobrih odnosa sa Rusijom. Tako nešto nije lako, ali ako Srbija misli da može da održi ovaj balans, onda je to mudar izbor."