Rusija Srbiji neće biti toliko privlačna jednom kada se reši pitanje Kosova, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Maksim Samorukov, zamenik glavnog urednika moskovskog Karnegi centra i dodaje da Zapadni Balkan nije prioritet za Rusiju.
Samorukov je u Beogradu boravio kao učesnik panela o uticaju Rusije na Zapadnom Balkanu u okviru Sedme NATO nedelje koja je prošle sedmice održana u organizaciji Centra za evroatlantske studije.
Kada je reč o ambicijama Rusije da bude uključena u dijalog Beograda i Prištine, Samorukov kaže da Rusija ima svoj interes da se to pitanje ne reši, kao i da se izjave ruskih zvaničnika o postizanju konačnog rešenja mogu shvatiti kao dvosmislene.
Samorukov: Zapadni Balkan nije prioritet za Rusiju i ona nije spremna da u region uloži mnogo novca ili napora, ali ne želi ni Zapad na Balkanu. A opet, sa druge strane, ne želi ni da zameni Zapad u regionu. Geopolitički limbo u kome se region trenutno nalazi je idealan za Rusiju. To ne znači ni potpunu stabilizaciju, ni potpunu destabilizaciju, već nešto između. Rusija ne želi da se zamrznuti konflikti na Balkanu reše, jer upravo zamrznuti konflikti drže Zapadni Balkan dalje od NATO-a i Evropske unije, ali isto tako Rusija ne želi ni da ti konflikti postanu aktivni, jer i ona ima svoju crvenu liniju.
Primera radi, Rusija želi da Milorad Dodik (član Predsedništva BiH, nekadašnji predsednik Republike Srpske) uspori saradnju Bosne i Hercegovine sa NATO-om i EU, ali ne i da Dodik proglasi nezavisnost (Republike Srpske), jer bi to Rusiju stavilo u vrlo neugodan položaj da mora da bira – da li da nastavi da podržava Dodika ili ne i da postane aktivnija u regionu.
Rusija ne želi da se konflikt Srbije i Kosova reši
RSE: Vidimo pojačani interes Sjedinjenih Američkih Država da budu više prisutne na Zapadnom Balkanu i da imaju, može se reći, aktivniju ulogu kako bi se nastavio dijalog Beograda i Prištine. Kakve su ambicije Rusije?
Samorukov: Rusija, kao i u drugim konfliktima na Zapadnom Balkanu, ne želi da se konflikt između Srbije i Kosova reši. Podrška Rusije je u ovom vremenu ključna za Srbiju, pre svega zbog situacije na Kosovu. Srbiji je potrebna Rusija na međunarodnom nivou i njena moć u Ujedinjenim nacijama, kako bi sprečila potpuno priznanje Kosova. Čim se konflikt reši, Rusija više neće biti toliko privlačna Srbiji. Ali, do sada smo videli toliko problema i prepreka na putu da se ovaj konflikt reši da Rusija praktično i ne mora mnogo toga da radi kako bi to sprečila.
U tom smislu, i izjave koje dolaze od ruskih zvaničnika su dvosmislene. Sa jedne strane, Rusija kaže da je spremna da podrži svako rešenje koje je prihvatljivo za Srbiju, ali sa druge strane kaže da bi to rešenje trebalo bude bazirano na Rezoluciji UN 1244, koja onemogućava nezavisnost Kosova. I upravo sa tom dvosmislenošću Rusija želi da pokaže Srbiji da Kremlj, u stvari, ne odobrava da Srbija prizna Kosovo.
Ali, svakako ne bih rekao da je Rusija glavna prepreka za rešavanje ovog konflikta. Ima tu mnogo prepreka na lokalnom nivou i dug je put do konačnog sporazuma, tako da Rusija može da odmara, jer konačno rešenje nije na vidiku.
RSE: Pozvala bih se na rezultate istraživanja Instituta za evropske poslove koje je rađeno u Srbiji. Prema tom istraživanju, 87 odsto građana Srbije smatra Rusiju za prijatelja, dok četvrtina smatra da je Rusija najveći donator, iako zvanični podaci pokazuju da Rusija nije ni u deset najvećih donatora. Postoji li sličan sentiment prema Srbiji u Moskvi ili među građanima Rusije?
Samorukov: Bojim se da Srbija ne zauzima tako važno mesto u Rusiji, kao što Rusija zauzima u Srbiji, to je sigurno. To je delimično rezultat rada ruskih državnih medija, kao što je Sputnik, ali u manjem delu, po mom mišljenju. U većem obimu to je posledica potrebe za tako nečim na lokalnom nivou. Ljudi u Srbiji žele da veruju u to. I onda je veoma teško protivrečiti tome.
To je takođe rezultat i kivnosti koju društvo u Srbiji i dalje oseća prema Zapadu, nakon NATO bombardovanja i građanskog rata na prostoru bivše Jugoslavije. Ljudi prosto traže izvor moralnog integriteta spolja. To je Rusija za Srbiju. Primera radi, Sputnik je dosta popularan u Srbiji, ali isto tako Srbija je verovatno jedna od retkih zemalja u kojoj je Sputnik uticajan. U većini evropskih država, reč je o marginalnom mediju sa ograničenom brojnošću publike.
Toj slici Rusije u Srbiji delimično doprinose i mejnstrim mediji u Srbiji, naročito oni bliski Vladi, koji vole da predstavljaju Rusiju kao velikog i važnog partnera, samo da bi pokazali da imaju balansiranu spoljnu politiku i da nisu samo prozapadno orijentisani, da Zapad nema monopol nad spoljnom politikom Srbije, da mogu da je balansiraju. Srpski političari su glasni u hvaljenju saradnje sa Rusijom, sa jedne strane kako bi osvojili više glasova i dobili na popularnosti.
Vladajuća elita u Srbiji je ipak prozapadna
RSE: Moskovski Karnegi centar je u julu ove godine objavio tekst u kome navodi da je rukovodstvo u Srbiji spremno da potpiše kakav god sporazum o Kosovu, ako dobije garancije da zbog toga neće izgubiti vlast. Na osnovu čega je napisan ovaj članak?
Samorukov: Ono što vidimo kod vladajuće elite u Srbiji jeste da uprkos svojoj demonstraciji prijateljstva sa Rusijom, ona je ipak prozapadna. Njeni glavni prioriteti su integracije u strukture Zapada, na prvom mestu, integracija u EU. Niko više u Srbiji nije spreman i ne želi da se bori za Kosovo. Za njih je jasno da je Kosovo neka vrsta lanca koja ograničava njihovu slobodu za manevrisanje u međunarodnoj politici. Istovremeno, Kosovo je za njih adut u pregovorima sa EU. Ali, ja zaista mislim da je glavni prioritet aktuelne vladajuće elite u Srbiji prozapadna orijentacija, koji treba da im pomogne u jednom drugom, sebičnom prioritetu – da ostanu na vlasti što je duže moguće.
RSE: Na lokalnim izborima u Moskvi održanim septembra ove godine, vladajuća partija ruskog predsednika Vladimira Putina „Jedinstvena Rusija“ je izgubila skoro trećinu mesta u gradskoj skupštini. Takav rezultat došao je nakon što većini opozicionih političara nije bilo dozvoljeno da se kandiduje i učestvuje na tim izborima i nakon antivladinih protesta ne samo u Moskvi, već i u drugim gradovima Rusije. Da li je to signal neke promene?
Samorukov: Mislim da je to signal jedne ozbiljne krize. Problem je u stvari što opozicioni aktivisti nisu toliko popularni, pre su ljudi spremniji da glasaju za bilo koga ko je protiv aktuelne vlasti. Ljudi su umorni od Vlade, koja je na vlasti već dvadeset godina, i ono što je možda i važnije – u poslednjih pet godina, realan prihod u Rusiji je pao, on pada petu godinu za redom. Da se tako nešto dogodi u bilo kojoj drugog zemlji, pogotovo u tako dugom periodu, ta vlada imala bi ozbiljne probleme u podršci građana.
Kada govorimo o lokalnim izborima, ne samo u Moskvi, već i u drugim regijama, ljudi su spremni da glasaju za bilo koga ko nije u aktuelnim strukturama vlasti. Nisam siguran da trenutno vođstvo u Rusiji ima jasnu strategiju kako da se nosi sa tim, ali isto tako mislim i da nismo ni blizu kolapsa ovog režima. Oni i dalje imaju veliku, široku robustnu strukturu kako bi kontrolisali državu.
Ali, približavamo se nekoj tački, da kažem, izbora. Način na koji su vladali proteklih decenija nije više efikasan, moraće nešto da promene. Meni nije jasno da li će to biti zaokret u veću represiju ili u veće slobode. I dalje ima prostora za izbor bilo koje od ove dve opcije, ne znam samo koliko je režim još uvek fleksibilan kako bi se adaptirao na izmenjene prilike.