Vučić za Glas Amerike: Razumemo stav SAD, ali borimo se za svoje interese

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, objašnjava da nije došao na razgovore u Ameriku da bi menjao još davno donesenu odluku SAD o nezavisnosti Kosova. Vučić ponavlja da nikad ne bi potpisao nezavisnost Kosova.

Glas Amerike: Bili ste na razgovorima sa državnim sekretarom Amerike Majkom Pompeom, imali ste još razgovora ovde u Njujorku. Kažete da ste tražili da Amerika na neki način utiče na Prištinu da ukine takse. Da li ste dobili neki odgovor od američkih zvaničnika?

Aleksandar Vučić: Dobio sam odgovor da pre svega, Amerika se od uvođenja taksi zalaže za njihovo ukidanje. Jer to je ne samo protivpravna mera, več je suprotna međunarodnom javnom pravu, civilizacijskim normama i onome na čemu Amerika počiva, a to je slobodno tržište, slobodan protok robe, kapitala,

usluga, onoga na čemu počiva moderan svet. Da li Amerika može da izvrši snažniji pritisak – uveren sam da može. Da li će to biti slučaj – mislim da sad svi čekaju raspisivanje izbora u Prištini i okončanje izbora. Tamo je situacija takva da imate četiri političke liste koje su oko dvadeset odsto, tako da je teško predvideti konačan ishod i kako će se kretati stvari tokom kampanje. I da se onda izvrši pritisak da bi se krenulo u razgovore. Računajte, ako su 6. oktobra tamo izbori, najverovatnije, u decembru se formira ta vlada u Prištini, i onda bi trebalo očekivati snažniji pritisak za otpočinjanje suštinskog dijaloga između Beograda i Prištine. Ja sam u ime srpske strane rekao da smo mi spremni da razgovaramo čim ukinu takse, jer moraju da postoje elementarni uslovi i poverenje između međunarodne zajednice i svih nas da o nečemu možemo da razgovaramo i da se o tome dogovorimo. A ako vi uvodite takse na način na koji ste ih uveli, onda takvo poverenje apsolutno ne postoji.

Glas Amerike: Posle razgovora sa Pompeom ste rekli da „nije važna politička cena koja treba da se plati, a ljudi u našoj zemlji imaju prilično nežne uši, ne vole da slušaju stvari koje imaju veze sa realnošću, već stvari koje imaju veze sa našim mitovima“. Šta to tačno znači, na koji mit mislite, šta je politička cena, šta to ljudi u našoj zemlji ne žele da čuju?

Vučić: Mi se sve vreme pravimo pomalo blesavi kao da ne znamo o čemu se radi kada pričamo o Kosovu i Metohiji i meni to nije teško da kažem. I kada pogledate, 2000. godine su ljudi govorili „srušimo Miloševića, Kosovo je demokratsko pitanje“. Onda su nam rekli „standardi pre statusa“ i tadašnja vlast u Beogradu i međunarodna zajednica. Onda su počeli da dočekuju Havijera Solanu na crvenom tepihu i sve ostale, da kažu da oni u stvari nisu bombardovali Srbiju, več Miloševića i njegov režim i da je to bio ključni razlog. Onda smo imali 17. mart 2004, prvi veliki pogrom, proterivanje srpskog stanovništva, ubijanje naših ljudi, rušenje i paljenje naših svetinja na KiM – reakcija Srbije je bila nikakva. Iako smo upozoravali da nam je potrebno jedinstvo, čini mi se kao svi građani, onda su se tukli unutar vlasti ko će da bude velika vlast, i onda smo dobili 2008. proglašenje nezavisnosti Kosova. I šta je to što sam ja govorio juče? Amerika je 2008. priznala nezavisnost Kosova. Sve važne zapadne zemlje su 2008. i 2009. priznale nezavisnost Kosova. Je l vi zaista mislite, iako je Srbija danas u boljem ekonomskom stanju, iako je vojnopoliitčki snažnija i ima više poštovanja u svetu nego što je imala tada, da li stvarno mislite da smo mi u mogućnosti da menjamo odluku SAD?

Glas Amerike: To znači da Srbija treba da prizna Kosovo?

Vučić: Ne znači to. To znači da mi moramo da se borimo, ali i da razumemo kakav je stav Amerike. Jer ja ne mogu da prihvatim ono što čitam u našim medijima, neretko u medijima za koje kažu da podržavaju politiku vlade, a o drugima da ne govorim – kritikuju sve što im padne na pamet bez ikakvog promišljanja i ozbiljnijeg pristupa, a to je da je Tramp promenio politiku, samo da ostane ovako sve će biti drugačije. Ljudi, oni su priznali nezavisnost Kosova,

to je njihova politika, neće se promeniti. Ono što mi tražimo to je da se borimo za svoje interese, da izvučemo najviše što možemo za naš narod na KiM i najviše što možemo za Srbiju. To je nešto što ljudi treba da razumeju. Krećemo se po tankoj žici, u okvirima koji su užasno mali, lomljivi, tanki i dajemo sve od sebe, trudeći se i boreći da za zemlju izvučemo najviše. Možda je problem u tome što ja ne želim kao svi drugi, kada se sa nekim sastajem, da izigravam nacionalnog heroja i da kažem sve smo promenili, jer sam se ja takvih gluposti naslušao i kad smo bili u Briselu i kada neki ljudi dođu ovde ili u neke druge zemlje. Ljudi, naša sitaucija je teška, neće biti lakša u narednom periodu, naprotiv, ali smo se borili do sada, pokazali da zemlju možemo da guramo dramatično napred i u ekonomskom i politčkom smislu. Ono što mislim da je dobra posledica svih razgovora koje sam imao u SAD, a možda ću opet doći za mesec dana pa ću imati još razgovora sa svim svetskim državnicima, jeste da su hteli da nas čuju. Da su hteli da saslušaju šta Srbija ima da kaže, šta je to što ne možemo, a šta želimo da radimo, kakva je budućnost Balkana, kako mi vidimo napredak srpske ekonomije, zašto je on važan da nam ne bi odlazili, da nam ne bi svi otišli u Ameriku, Nemačku, Švajcarsku, Austriju itd. Imate sa jedne strane i stvari koje su tu nepomirljive, i u postojećim okvirima radimo ono što možemo. Uslovi su za nas teški, hvala sekretaru Pompeu što me je saslušao i hteo da čuje poziciju Srbije. Imao sam danas razgovore i sa gospodinom Metjuom Palmerom (zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD, prim.nov) i sa gospodinom Dejmonom Vilsonom /izvršnim potpredsednikom Atlantskog saveta, prim.nov) i dobro znate da su to ljudi koji se suštinski bave Srbijom, Balkanom, Kosovom i Metohijom, ti razgovori nisu laki, ali su to razgovori ozbiljnih i odgovornih ljudi.

Glas Amerike: Vi kad razgovarate sa tim ljudima i sami ste svesni da Amerika podržava nezavisnost Kosova i dogovor Beograda i Prištine. U tom smislu, kada se govori o normalizaciji, očekuje se uzajamno priznanje. Kada tražite podršku od Amerike da pritisne vladu u Prištini da ukine takse da bi se otvorio dijalog – šta je krajnji ishod tog dijaloga, šta Vi nudite kao rešenje u tom dijalogu?

Vučić: Slušao sam šta je to što oni nude, a vi znate šta sam ja svojevremeno nudio, ali to niko u svetu nije želeo, da Albanci nisu želeli...

Glas Amerike: Mislite na razgraničenje?

Vučić: Da. A da su razne svetske službe i u Beogradu pronašle mnogo političara koji žele da rade za tuđe, a ne srpske interese.

Glas Amerike: A da li ste tražili podršku u Americi za razgraničenje?

Vučić: Pozicija Amerike je nešto drugačija i nisam mogao po tom pitanju da govorim loše o poziciji SAD. Njihova je pozicija da, ne u tom smislu, naša pozicija je teža ovde nego na drugim mestima. Ukazaću na te razlike između Amerike i Evrope: Nemačka je posebno imala stav – nema razgraničenja, ali nećemo da pričamo o tome šta će biti kranji ishod, to će Srbima izvući tlo pod nogama i Srbi će sami hteti da se sklone iz pregovora što nikako ne želimo. Dakle, ja sam to sad preveo kako to stvarno izgleda. Amerikanci su bili otvoreniji, oni su rekli ne interesuje nas kakav je dogovor, nismo oduševljeni Vučićevom idejom jer smo priznali Kosovo u ovakvim granicama i želeli bismo, i danas to kažu otvoreno, da dođe do obostranog priznanja. Jer oni sve što su hteli da postignu, postigli su 2008. Imali su nikakvu reakciju vlade u Beogradu, saopštenje su izdali, priča o nezavisnom Kosovu je za njih tada završena. Onda se pojavila nešto snažnija Srbija koju gradimo već 6,7 godina i kojoj danas pokušavaju da kažu da na Kosovu i Metohiji je malo od srpskih interesa. Tu sad postoje različite inicijative, nema zvaničnog predloga, ja mogu da kažem da vidim u kom smeru to ide. Mogu da kažem kakvi su mi strahovi i strepnje.

Glas Amerike: Budući da je manje više u Americi makar jasno šta se od Srbije očekuje da uradi - da prizna Kosovo - da li ćete Vi biti taj političar koji će priznati Kosovo?

Vučić: Ja mogu da kažem da sam na to pitanje odgovorio više puta. Možete da razgovarate, možemo da razgovaramo o svemu samo ako je reč o kompromisu. A o tome da Albanci dobiju sve, a Srbija da ne dobije ništa – moj potpis nećete dobiti nikada. Ni moju podršku za to nećete imati. U ovom trenutku sam predsednik Srbije, možda pronađete nekog drugog ko će želeti da bez ikakvog kompromisa, sledeći samo ultimatume, da to prihvati. Zato sam nudio kompromisna rešenja i juče sam o svim različitim opcijama kompromisnih rešenja, nisu u pitanju samo razgraničenja, već smo razgovarali o svemu što se zbivalo, kako je išlo, Halštajnova doktrina, pa dve Nemačke, pa smo kroz različite mdoalitete, koncepcije, mnogo toga smo prolazili u nefgormalnim razgovorima...Ali, ako smem da vam kažem kako ja vidim da će stvari u budućnosti da se odvijaju po ovim pitanjma – čini mi se, ukoliko do toga uopšte bude došlo, jer danas ste u Bijaricu videli da je Evropa lupila politički

šamar Americi zbog takozvane zajedničke bezbednosne politike i zbog, kako kažu, pogrešne Trampove trgovinske politike, da li će Zapad moći da se dogovori između sebe, a ja pretpostavljam da hoće, na kraju krajeva. Ja očekujem veoma teške pritiske na Beograd, neće nam biti lako, ali borićemo se. Ali treba da razumemo da naši pusti snovi nemaju veze sa realnošću. I ko mi kaže da je to sve lako, pitao bih ih što ste pustili braću Mazreku 2000. godine, a što ste pustili pogrom 2004, a što ste pustili nezavisnost Kosova 2008, a što im stavili granicu na Jarinju i Brnjaku itd. A pri svemu tome, danas sam vam rekao, pošto sam vrlo ozbiljan jer znam da ne smem da ugrozim odnose između Srbije i SAD, i neću, znam koliko sam kao pojedinac mali i koliko je Srbija mala u odnosu na SAD, a Srbiju volim svim srcem, a Ameriku poštujem kao veliku i najveću silu. A Srbiju volim i za Srbiju se borim i znam šta je za Srbiju katastrofa. Svaki rat, svaki sukob, svako poniženje, sve to je za Srbiju katasatrofa i sve to sam rekao našim sagovornicima.

Glas Amerike: To znači da ste ih upozorili ukoliko bi bilo uzajamnog priznanja, da bi moglo eventualno, možda da dođe do nestabilnosti u regionu, da ne kažemo i rata?

Vučić: Ne, ja nisam govorio o tome. Naprotiv. Ja sam govorio o mogućnosti o postojanju nestabilnosti ukoliko nema dijaloga, nema razgovora. A o ovakvoj mogućnosti uopšte nisam govorio.

Glas Amerike: Ali dijalog se očekuje da se završi normalizacijom odnosa koja bi podrazumevala i međusobno priznanje?

Vučić: Čekajte, to kažu Amerikanci, Evropljani to još nisu rekli, a mi smo rekli da pod ovakvim uslovima nije moguće. Ja kažem – ako postoji mogućnost da neko drugi te probleme rešava, imate narodnu volju, izaberite nekog drugog.

Glas Amerike: A dokle mislite da će i Amerika i Evropa biti raspoložene da rade na rešavanju problema Kosova?

Vučić: A šta je alternativa?

Glas Amerike: Za sada imate dobru poziciju kod Amerikanaca, imate podršku Amerikanaca, imate podršku Evrope, to znači da se očekuje da Vi nešto uradite?

Vučić: Zato što Amerikanci znaju jednu stvar: znaju da sam čovek za kojeg kompromis nije poraz, da sam čovek koji je racionalan i koji za svoju zemlju i narod izvlači najviše, znaju da sam čovek kojeg više interesuje Srbija nego sopstvena politička budućnost – što nije bio slučaj sa svim prethodnicima. I zato razgovaraju sa mnom i zato sa različitih strana možete da čujete, iako je ranije bilo „ne možemo Vučiću da garantujemo ulazak u Evropu 2025, sad ćete na više mesta da čujete, jer je o tome bilo reči i u Šopronu u razgovoru između Orbana i kancelarke Merkel, videli ste šta je bilo u Bijaricu, videli ste šta se ovde zbiva. U skladu sa svim tim, naša situacija u ovom trenutku je teška, ali za neke stvari za koje su nam ranije govorili da ne možemo da ih dobijemo, već danas sam siguran da možemo da dobijemo. Da li je to nešto što je blizu naših snova ili nečega što bismo mi želeli – ne, svetlosnim miljama je daleko. Ali, da li je nešto više u odnosu na ono što nam je ponuđeno pre 7,8 godina – da, nešto je više.

Glas Amerike: A šta će to Srbija da dobije?

Vučić: A šta ćemo da dobijemo? Vi sada govorite kao da je nešto postignuto, a mi nismo ni počeli dijalog.

Glas Amerike: A šta će Srbija da dobije? Čak neki od Vaših sagovornika pominju kakav će dobitak Srbija dobiti ako reši problem Kosova, da će to ljudi shvatiti, u svojim porodicama i u izvesnosti, mogućnosti i načinu na koji će školovati decu, ili imati opcije da bira šta će kupovati i gde će letovati, da će u odnosu na to, možda, narod pre oprostiti jako tešku odluku o priznanju Kosova.

Vučić: Ja nisam tu da mi neko prašta bilo šta, ja nisam uradio nista loše za svoju zemlju, naprotiv. Evo ja vas pitam, pa kažite građanima ako smete, za šta ste Vi? Da li biste voleli da priznate nezavisnost Kosova? Ja znam kakav bi bio Vaš odgovor i ne očekujem da ga izgovorite javno, samo vam govorim o opštem licemerju u Srbiji, opštem licemerju kod svih nas. Jel Vam to cilj, da prebacite na mene? Nezavisnost Kosova proglašena 2008, pa da ja budem kriv za to? To je smisao?

Glas Amerike: Niko na Vas ništa ne prebacuje, Vi ste predsednik Srbije, Vi učestvujete u pregovorima, Vi ste taj koji donosi odluke o budućnosti Srbije…

Vučić: Jesam, ali ja sam Vas pitao, kažite mi..

Glas Amerike: Jeste, ali ja sam Vas zvala na intervju, to kad budete Vi mene zvali na intervju…

Vučić: Neću da Vas zovem na intervju, ja sam mislio da razgovaramo i da smem da Vam postavim pitanje, najobičnije, ljudsko. Ali u Srbiji, ja to pitanje nikom ne smem da postavim. Sećam se svojevremeno Milošević kada je doneo odluku da, de fakto potpiše kapitulaciju Kumanovskim sporazumom, svih 99 odsto ljudi u Srbiji se radovalo što agresija prestaje, svi su ga napadali zbog toga, iako su se svi radovali. Danas bi svi da očekuju da lepo žive, kada gubimo na taksama 350 miliona dolara, ćutaće ljudi, i već posle dva dana ima da kažu, e Vučiću, obezbedi narodu na Kosovu da ima da jede i da pije, a ne znamo kako ćeš da obezbediš, a ti si nam kriv ako ne obezbediš. Ako nam ne obezbediš mnogo veće plate i mnogo veće penzije, ti si nam kriv, a bićeš nam posebno kriv ako posle vekova, a posebno nakon poslednjih decenija katrastrofalne naše politike oko Kosova, budeš učestvovao u bilo čemu što ne odgovara našim snovima i mitovima. Odgovoriću jos jedanput: neću u tome da

učestvujem, a ako se za nešto budem zalagao, od toga neću da bežim, to će značiti da smo postigli kompromis, a ne to da mi ne dobijemo ništa, a da oni dobiju sve. I nikada neću da se krijem iza bilo koga i uradiću sve da ljudi u Srbiji imaju više letovanja i da ljudi u Srbiji žive bolje i da vide budućnost, iako se više radujem dobrom radu, nego letovanju, ali različiti su ljudi. Vidim da je postalo popularno u Srbiji da radite 3-4 dana, umesto 5 ili 6, ja ne znam šta bih sa sobom da ne radim 6 ili 7 dana.

Glas Amerike: Da, ali isto je postalo popularno da ljudi odlaze iz Srbije, i odlaze medicinske sestre, odlaze lekari, vozači. Odlaze ljudi iz Srbije i navode da im je teško da zive u Srbiji.

Vučić: A jel’ bilo lakše kad ste Vi otišli? Više ljudi je otišlo u tom periodu, nego danas, iako i dalje ljudi odlaze. Globalizacija je takav proces. Manje nam lekara odlazi nego iz bilo koje druge zemlje u regionu.

Glas Amerike: Ali Vas ne zabrinjava da jedan lekar ne može da živi sa svojom platom u Srbiji?

Vučić: Ja ću da Vam odgovorim. Lekari mnogo manje odlaze iz Srbije nego u svim drugim zemljama, nego čak iz nekih zemalja EU. Medicinske sestrre nam odlaze.

Glas Amerike: Ne može lekar bez medicinske sestre…

Vučić: Pustite me da kažem. U prethodne dve godine smo povećali za 10 i 12 odsto kumulativno za 23 odsto plate medicinskim sestrama, ove godine će biti jos 15 odsto što znači 30 odsto u 3 godine. Nominalno, realno to je 23, 24 odsto, imajući u vidu međugodisnju inflaciju. Ako Vi možete da mi kažete, da mi pokažete da je malo da se uveća za 23, 24 odsto za 3 godine, ja ću vam reći da je nemoguće više, ali ja znam da je uvek lako kritikovati i govoriti loše i ono sto smo nasledili je bilo stanje užasno i to danas popravljamo. I te plate koje su bile 329 evra prosečne, danas idu na 500, 510 evra. Sa druge strane, minimalac koji smo zatekli na 16.000 dinara, ići će na, pretpostavljam 30.000 i više od 30.000 dinara. To su ogromne promene, ali ako vi mislite styvarno da mi možemo za 2 ili 3 godine da stignemo Nemačku i Austriju koje su nam 500 godina bežale, ili Hrvatsku koja nam je 200 godina bežala, a stižemo je, a smanjujemo tu razliku, daleko smo još. Smanujemo razliku, za razliku od prethodnog perioda, onda recite da sam kriv. Ja sam ponosan na to što smo uradili i za napedak koji postižemo, i želim da Vas obavestim da očekujem da sledeće godine ponovimo titulu najboljeg u privlačenju stranih direktnih investicija. Dobio sam danas podatak od Jorgovanke Tabaković i Narodne banke da imamo 2 koma 32, čak skoro 40 odsto više investicija nego u 6 ili 7 meseci prethodne godine.

Glas Amerike: Ali to ljudi ne osećaju u svojim novčanicima…

Vučić: To je inače floskula koju ponavljate već 5 godina svuda i na svaki način.

Glas Amerike: Nije floskula ako vidite da se ima para da se radi po Beogradu, da se ima para za neke stvari, a da se nema para za plate.

Vučić: Kako to mislite da nema para za plate?

Glas Amerike: Kažete da je jako teško povećavati plate…

Vučić: Naravno, ali evo povećavamo za 15 odsto medicinskim sestrama. I one opet odlaze. Odlaze zato što dobijaju, zato što se svi tuku za njih, dobijaju veće plate, jer je njihova osnova bila užasno mala, jer smo nasledili plate na 32.000 dinara. Mislite li da je moguće da isplatimo medicinskim sestrama plate od 100

hiljada dinara. Iz čega, kako? Koji to doktor ekonomije može da mi objasni kako. Kažite mi kako, a u svemu smo najuspešniji, ceo svet nas hvali kao što znate. U svemu! Od privlačenja stranih investicija, od izgradnje infrastrukturnih objekata. Pa mi imamo više autoputeva duplo nego sto ima Rumunija koja je 4 puta veća od nas, koja je članica EU, koja je dobila 60 milijardi pod EU. Bugarska koja je dobila 42 milijarde od EU. Pustite te priče ne osećaju! Osećaju ljudi, zadovoljniji su ljudi. Da li su zadovoljni da li žive lepo, pa ne žive lepo i ne može tako lako da se živi lepo.

Glas Amerike: Da, ali jedan deo ljudi vezan za SNS živi lepo.

Vučić: Naročito žive lepo ljudi vezani za Dragana Đilasa i Vuka Jeremića.

Glas Amerike: Ali oni nisu vezani za SNS…

Vučić: Dragan Đilas je najbogatiji, ali nije vezan za SNS.

Glas Amerike: Mislim na ljude vezane za SNS, one koji su zapošljavani preko stranke… Dakle, to su ljudi koji žive dobro. Zar ne?

Vučić: Mislim da najbolje živi Dragan Đilas. I Dragan Šolak. I mislim da dobro

žive i mnogi drugi ljudi. Mislim da ima ljudi u SNS-u koji žive kao obični ljudi pristojnim i normalnim životom. Ali ima i onih koji se ponašaju bahato i arogantno i oni neće biti više na funkcijama. Upravo zato i predviđam Kongres partije da mlađe snage preuzmu vošstvu, kao i oni koji su se pokazali kao odgovorni i ozbiljni.

Glas Amerike: Postoje ljudi čiji se doktorati dovode u pitanje, čije se ponašanje dovodi u sumnju. Pre svega mislim na krivično ponašanje i bahatu vožnju I ništa se ne rešava. Dozvoliću da ćete to rešiti na Kogresu stranke….

Vučić: Nemojte Vi meni da dozvoljavate bilo šta, molim vas da mi ništa ne dozvolite…. Kažite mi to, krivično ponašanje, kakvo je to krivično ponašanje?

Glas Amerike: Ukoliko vozite autoputem i ubijete nekoga na naplatnoj rampi…..

Vučić: Na primer?

Glas Amerike: Ubijete osobu na naplatnoj rampi…

Vučić: Na primer…

Glas Amerike: Na primer Zoran Babić.

Vučić: Na primer, Zoran Babić nije ubio nikoga.

Glas Amerike: Ali, mi to nismo videli.

Vučić: Šta nismo videli?

Glas Amerike: Nismo videli ko je vozio auto. Niste dozvolili da se vidi snimak javne kamere. Sami ste zaključili i rekli: “ja sam video, on nije kriv”.

Vučić: Snimak je užasan, a pošto vidim da izražavate sumnju, ja ću da zamolim nadležne države organe kao predsednik Republike da vam pokaže to. Da vidite kakvim ste se lažima služili svih prethodnih meseci.

Glas Amerike: Ja vas molim, hvala…

Vučić: To ću da uradim, ja Vas molim da izađete na televiziju da se izvinite za sve laži koje smo izgovarali o ovom slučaju. I ništa više. Da li zaista mislite da bih bio budala da pogledam snimak i da vam kažem da je to tako. A da znam da taj snimak postoji koji bi dokazivao nešto drugo.

Glas Amerike: Rekli ste sada javno da ćete dati taj snimak…

Vučić: Ne, rekao sam da ću da ću da učinim sve što je u mojoj moći. Nadam se da sam dobio obećanje od vas da ćete se izviniti za sve neistine koje ste prenosili…

Glas Amerike: Da.

Vučić: Ja ću sa velikom pažnjom i željom da išćekujem vaše izvinjenje. Kao što vidite na čapras divanima i šupljim pričama ne može da se zasniva suština politike. A to je suština politike onih koji bi da sruše uspešniju, pristojnu i moderniju Srbiju. I u tome neće uspeti.

Glas Amerike: Oni će najverovatnije bojkotovati izbore – zato što su nezadovoljni. Razgovori vlasti i opozicije, kako razumemo, baš i ne idu u tom smeru, kao da vlast čini…

Vučić: Vlast mnogo čini.

Glas Amerike: Da li se radi o nekoj izmeni zakona?

Vučić: Prvo, mi smo uradili sve da sačuvamo demokratske zakone. Da li ste saglasni da su to izuzetni zakoni? Da je to vrhunac demokratije…. Jesmo ih sve sačuvali? Sve što žele, mi smo spremni i mimo toga. Ako hoće spremni smo da ih donesemo.

Glas Amerike: Ali..

Vučić: Samo da me pustite da odgovorim na pitanje kada ste me već pitali. Na taj vrhunac demokratije, ako im je u međuvremenu, palo napamet još nešto… I za biračke spiskove i sve laži kako je neko potradao na izborima. Otimao narodnu volju. Sve što je potrebno o Zakonu o finansiranju političkih stranaka postupili smo po njihovom zakonu. Usvojili smo ono što su tražili, uz dve manje izmene, koje su značile da manje para uzimamo narodu i manje dajemo strankama. Jer sam želeo da moja stranka dobija manje novca. Da bi se

ponašao domaćinski i pošteno. A ne kako su se "dosovci" ponašali dok su bili na vlasti. Pa kad su imali ogromnu većinu uzimali ogroman novac za sebe. Što se tiče medija, društvene mreže su najsnažniji medij u Srbiji. Oko 85 odsto ljudi u Srbiji koristi društvene mreže. Što se tiče drugih medija postoji značajnija polarizacija medija i ja nemam problem sa tim. Kao što postoji i ovde u Sjedinjenim Državama - video sam to.

Glas Amerike: Kako se osećate kad ljudi pričaju – “evo ga ovaj na svim kanalima je”?

Vučić: Nikad u životu nisam bio na mnogim od tih kanala.

Glas Amerike: Svi kanali, na primer, prenose vase obraćanje…

Vučić: Na primer?

Glas Amerike: Pink, RTS….

Vučić: Na primer koje obraćanje?

Glas Amerike: Na primer sada kada ste otvarali ovaj deo autoputa.

Vučić: Nažalost, mnogi nisu prenosili. Ili, neki nisu prenosili. A ja mislim da ne postoji važniji događaj za Srbiju od takve stvari. Čudim se kada neko prenosi gluposti pojedinih ljudi koji ne znaju šta bi rekli, ni šta su uradili. Osim što su bogatiji za 500 miliona evra, tri televizijska kanala, deset novina u Srbiji. I opet kukaju. Ajde da uporedimo nešto pošto volim da pričam o tome. Mnogo mi je bilo teže u prvom delu gostovanja. Imam samo jedan uslov oko emitovanja, a to je da mi ne skratite ni reč. To je moja jedina molba. Suština je u sledećem: 2012. godine imali ste KCN 3, možete da mislite moćnu televiziju koja nije bila pod direktnom kontrolom režima Dragana Đilasa, Jeremića, Tadića i ostalih. I nijednu više. Sve ove frekvencije na ovim televizijama o kojima govorite: Pink,

RTS, Hepi, Prva. Sve te frekvencije su njima dugoročno dale Demokratska stranka. Ne Srpska napredna stranka, ili bilo ko od nas. Rukovodstvo RTS-a gotovo u celini od Nenada Lj. Stefanovića do Olivere Kovačević postavila je Demokratska stranka, ili se to desilo u njihovo vreme. To su nekada bili nezavisni eksperti, a danas su to Vučićevi botovi. Što se tiče medijske situacije danas, svi nedeljnici: NIN, Vreme, one novine što su izmislile intervju sa Trampom – pa još dobili i nagradu za to, Nedeljnik, Novi magazine i tako dalje – svi su anti - Vučić. Jesmo li saglasni? I to lupaju gluposti kad stignu, ništa ih ne sekira, nemaju problema. Imate Danas, Blic, koji sigurno ja kontrolišem preko njihovih vlasnika Axel Springer i Ringier-a. Danas ništa ne radi nego svaki dan – ajde nešto loše da kažemo o Vučiću.

Glas Amerike: Kako možete jedan korpus medija da komentarišete sa – ovi pričaju gluposti, a ovi drugi samo čekaju da kritikuju Vučića… Nije li osnovni cilj medija da kritikujući vladu koriguju…

Vučić: Ja sam srećan što…

Glas Amerike: Zašto su to Vama onda gluposti?

Vučić: Zato što jesu gluposti. Zato što slušam da mi objašnjavaju ljudi kako je bilo divno u vreme Borisa Tadića i Dragana Đilasa. Ja kažem da su to gluposti. Ajde da vidimo sad nešto… Jesam li tužio ikoga od njih? Ijednog novinara, urednika, ili novinu? Za million laži…. Ili kada su mi decu stavljali na naslovnu stranu? Nisam. Da li plačem zbog toga što to rade svaki dan? Ne. Samo za sebe zadržavam pravo da odgovorim na njihove optužbe. Ništa ne tražim. Pa i N1 je valjda nešto prenosio. Oni kažu da sam ja najzastupljeniji, iako kažu da nikada nisam tamo otišao. Šta čete, da nema mene, ne bi imali ni program. Što se nas tiče, mi smo spremni o svemu tome da razgovaramo.

Glas Amerike: A sa opozicijom?

Vučić: Uvek sam ja bio spreman…

Glas Amerike: Lično? Sa Draganom Đilasom i Vukom Jeremićem?

Vučić: Oni to nikada nisu tražili od mene. Rekli su da je onaj ko razgovara sa mnom – izdajnik. Ja sam to teškom mukom prihvatio. To je bila teška uvreda za mene, ali ja sam to prihvatio. Njihovu želju poštujem. Zato danas razgovaraju onako kako treba da razgovaraju. Sa druge strane, ja ću sa njima da razgovaram ako to budu želeli kada pređu census, kada bude trebalo da odredim mandatara. A do tada, mi smo spremni za razgovor uvek. Spremni smo i po ovom pitanju da razgovaramo. Siguran sam da o RTS-u uvek sve može da se dogovori precizno kakva pravila da budu, ali to ne zavisi od nas.

Glas Amerike: A o Regulatornom telu za eletronske medije (REM)?

Vučić: Šta o REM-u? Vi biste da rušite nezavisna tela koja su oni postavili. Sve njihove zakone i norme da rušite. Interesantan slučaj, a nikako da se pitamo odakle kanali koji su Đilasovi i odakle te pare. Ali, šta da radimo – sve valjda to tako da dođe. Građani ne moraju da brinu. Svako ima pravo da bojkotuje, posebno oni koji imaju nikakvu podršku naroda i svih njihovih partija zajedno iznosi ispod deset odsto. Tako da mogu da bojkotuju, ili ne moraju. Pravo da vam kažem, meni je svejedno. Voleo bih da izađu na izbore i jasno vide kako i koliko stoje. Ali ono što je najvažnije je da Srbije ide napred, da se ekonomski razvija. I da u teškim uslovima sačuva svoje nacionalne i državne interese.