Reporteri bez granica: Sloboda medija u Srbiji najugroženija u poslednje 22 godine

Vašington/Pariz — 

Medijske slobode u Srbiji dostigle su najniži nivo od kreiranja Svetskog indeksa slobode medija 2002, rekao je u intervjuu za Glas Amerike Pavol Salaj, predstavnik nevladine organizacije "Reporteri bez granica" (RSF) za Evropsku uniju i Balkan.

"Njena ocena i pozicija nisu bili niži u poslednje 22 godine. Taj utisak potrebno je nijansirati, jer smo tokom godina nekoliko puta menjali metodologiju. Ali, mislim da je opšti trend više nego jasan", istakao je Salaj povodom objave godišnjeg izveštaja o globalnom stanju medijskih sloboda koji na Dan slobode medija objavljuju Reporteri bez granica.

Salaj je precizirao da je Srbija rangirana na 98. mestu, od ukupno 180 država, kao pretposlednja u konkurenciji svih zemalja članica i kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji. Lošije kotirana od nje je jedino Albanija na 99. poziciji.

Salaj: Sloboda medija u Srbiji u teškoj situaciji

"Najlošije je plasirana od svih zemalja bivše Jugoslavije i prešla je iz kategorije država u kojoj je stanje u oblasti medija problematično - među zemlje u kojima je sloboda medija u teškoj situaciji. U ovoj državi, koja je kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, novinari se suočavaju sa pretnjama koje generišu politički motivisani napadi - koje čine ili tolerišu političari iz vrha vlasti. Verovatno je najgora vest koja stiže iz Srbije oslobađajuća presuda okrivljenima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine. Sudsku odluku, pogubnu po slobodu medija, nikako ne mogu nadomestiti nastojanja da se procesuiraju okrivljeni u nekim skorijim slučajevima - kao što je podmetanje požara u kući novinara Milana Jovanovića 2018. godine. Osim političkih i pravosudnih izazova, u Srbiji postoji i problem medijske regulacije i protoka kredibilnih informacija", ukazao je Salaj - uz napomenu da se mediji u Srbiji nadmeću i sa veoma izraženom ruskom propagandom.

Ne propustite: Smanjene kazne osuđenima za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića

Glas Amerike: Kakav je bio učinak Srbije tokom godina? Kuda se Srbija kreće u pogledu medijskih sloboda i šta su uzroci?

Salaj: Svi najveći izazovi prethodnih godina su i dalje prisutni. Oni su sistemski. Tiču se se nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima, netransparentne i pristrasne medijske regulacije. Takođe, jedan od razloga je i sveukupni politički ambijent - neprijateljski nastrojen prema novinarima. Tome je, u protekle dve godine, pridodata ruska ratna propaganda. To je nešto što nije sasvim novo u Srbiji, ali potrebno je uzeti u obzir da je Kremlj pojačao napore u širenju svoje propagande u vezi sa ratom u Ukrajini u evropskim zemljama, pa tako i u Srbiji.

Glas Amerike: Šta je potrebno da se učini kako bi se izbegli takvi trendovi u Srbiji? Vidite li način da tako nešto bude ostvareno?

Salaj: Reporteri bez granica su 2022. objavili konkretne preporuke za unapređenje slobode medija i pravo na pristup informacijama. U to vreme bili su upućeni, uoči izbora, političkim partijama koje su se kandidovale. Bile su to sasvim dobre smernice da se poboljša oblast medijskih sloboda u Srbiji. Obuhvataju oblasti - od medijske regulative, bezbednosti novinara i pristupa informacijama. Ove godine Evropska unija usvojila je okvir za slobodu medija, koji definiše obavezujuće standarde i predstavlja merilo i obavezu za buduću članicu Evropske unije - kao što je Srbija. Tako da je potrebno da Srbija primeni naše preporuke koje su usaglašene sa preporukama EU. Takođe, potrebno je da se pripremi i za usvajanje evropskog Zakona o slobodi medija. Štaviše, EU sada raspolaže i standardima za zaštitu novinara, kako od tužbi usmerenih protiv njih, tako i njihove bezbednosti. Dakle, sve su to evropska pravila, koja bi Vlada Srbije trebalo da usvoji i primeni - ako je na iskrenom putu integracija u Evropsku uniju.

Ne propustite: Najviši državni zvaničnici Srbije bez odgovora na preporuke Reportera bez granica

Glas Amerike: Imate li informacije da li je Vlada Srbije do sada razmatrala preporuke RSF-a i zakonodavstvo EU?

Salaj: Delimično su usvojeni, ali je samo mali deo sproveden. U Srbiji postoje novi medijski zakoni, ali se u nedovoljnoj meri bave problemom nesamostalnosti Republičke radiodifuzne agencije. Uvideli smo i napore da se procesuiraju skorije počinjena krivična dela nad novinarima. Međutim, ona iz prošlosti, kao što je ubistvo Slavka Ćuruvije, ostaju nekažnjena. Dakle, radi se o veoma delimičnoj primeni preporuka i pravila.

Glas Amerike: Kao što ste pomenuli - protekle nedelje objavljena je konačna presuda za paljenje kuće Milana Jovanovića. Uprkos tome što su osuđenima smanjenje kazne za godinu dana deluje da u javnosti Srbije prevladava neki vid zadovoljstva - zbog kažnjavanja napadača na novinare. Kakav je stav o tome, deluje li obeshrabrujuće, s obzirom na to da je revidirana prvostepena presuda?

Salaj: Ta presuda ostavlja pomešane utiske i osećanja. S jedne strane, osuđeni su počinioci - uključujući i nalogodavca. S druge, smanjene su zatvorske kazne i zločin je prekvalifikovan, što može da ima implikacije za mogući budući proces u vezi sa naknadom štete Milanu Jovanoviću. Ipak, presuda predstavlja uopšteno - pozitivan signal, u borbi protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima. Radi se o nekoj vrsti napretka.

Balkanski novinari na meti političkih pritisaka

Severna Makedonija i Crna Gora su, prema izveštaju Reportera bez granica (RSF), najbolje kotirane zemlje Zapadnog Balkana. Severna Makedonija je, u odnosu na prethodnu godinu, sa 38. napredovala na 35. poziciju. Crna Gora je nazadovala za jednu, sa 39. na 40. Obe države se nalaze među onima u kojima je sloboda medija na zadovoljavajućem nivou, prema kriterijumima RSF-a.

Drastičnije nazadovanje notirano je u slučajevima Bosne i Hercegovine (sa 64. na 81. poziciju), Kosova (sa 56. na 75.) i Albanije (sa 96. na 99. mesto.)

Pavol Salaj, predstavnik RSF-a, ukazuje međutim da rangiranje država ne odražava u potpunosti adekvatno stanje medijskih sloboda u njima.

„Crna Gora je, uz Severnu Makedoniju, najbolje rangirana država na Zapadnom Balkanu, ali to ne znači da su mnogo različite od drugih zemalja. U njima su izbori doveli do političke promene. Politička opcija, različita od dotadašnje strukture, preuzela je vlast. Takav vid promene važan je za očuvanje slobode medija. I zaista se možemo uveriti u suprotno - kaso što je situacija u Srbiji, gde je Aleksandar Vučić već duže vreme na vlasti. Kao i u Albaniji, gde je isti slučaj već nekoliko godina sa premijerom Edijem Ramom“, objašnjava Salaj za Glas Amerike.

Ne propustite: Dan novinara Crne Gore: Nesmanjeni pritisci, targetiranje “s vrha”, podjele...

Međutim, podvlači i da u njima ima problema.

„U obe zemlje postoje politički i pravosudni pritisci na medije. U Crnoj Gori bili smo svedoci nastojanja da se nezavisnost Javnog servisa podrije primenom novog modela finansiranja. To je bila prilično negativna epizoda - iako je na kraju zakon izmenjen na drugačiji način i stvar je otišla u dobrom smeru. Takođe, važno je što je u Crnoj Gori prošle godine doneta oslobađajuća presuda za novinara Jovu Martinovića - koji je bio na meti lažne optužnice", navodi Salaj - uz podsećanje da je podignuta optužnica i protiv osumnjičenih napadača na novinarku Oliveru Lakić.

Glas Amerike: Koji su preduslovi ispunjeni da bi se ostvarile veće medijske slobode u Severnoj Makedoniji?

Salaj: Govorio sam već o političkim promenama koje su manje-više uobičajene u Severnoj Makedoniji. S druge strane, problem je što dva glavna politička tabora imaju - uslovno rečeno, sopstvene medije, koji služe njihovim političkim interesima. Pozitivan faktor je postojanje snažnih novinarskih udruženja i civilnog društva koja brane slobodu medija. Loša strana je što su mediji i društvo, kako možemo videti, u Severnoj Makedoniji - polarizovani. Na sreću, u Severnoj Makedoniji je počinjen manji broj fizičkih napada na novinare, ali je uprkos tome njihova bezbednost krhka. Pozitivna okolnost je bila zabrana oglašavanja u medijima državnih i lokalnih vlasti. Međutim, novi medijski zakon menja tu situaciju. Dakle, iako Severna Makedonija napreduje po indeksu sloboda, ako pogledate njen sveukupni rezultat, stanje se i u toj zemlji blago pogoršava.

Glas Amerike: Kako onda objašnjavate pomak od nekoliko mesta?

Salaj: Ukoliko država, uprkos negativnim trendovima, napreduje za nekoliko mesta - to znači da je u drugim zemljama zabeleženo drastičnije pogoršanje u medijskim slobodama - u odnosu na tu konkretnu državu.

Sloboda medija širom sveta na udaru vlasti

Glas Amerike: Medijske slobode i u Bosni i Hercegovini su takođe ugrožene - svrstana je među države u kojima su mediji i novinari u teškom položaju. Zbog čega je situacija takva i šta treba učiniti da bi se poboljšala?

Salaj: Uporedio bih, Republiku Srpsku - entitet Bosne i Hercegovine, i Srbiju. Za pad u oblasti slobode medija u Bosni i Hercegovini - u velikoj meri zaslužna je vlast u Republici Srpskoj. Njen predsednik Milorad Dodik, blizak saveznik ne samo Aleksandra Vučića, već i Kremlja, učestalo verbalno napada novinare. Posledica toga su fizički napadi na novinare u Republici Srpskoj. U tom entitetu odnedavno je kao krivično delo ponovo uvedena kleveta - što je definitivno u suprotnosti sa evropskim standardima zaštite novinara od maltretiranja i zatvorskih kazni za klevetu. Povrh svega toga, u Republici Srpskoj sveprisutna je ruska propaganda. Kada govorimo o Bosni i Hercegovini u celini - postoji i hronični problem održivosti javnog televizijskog servisa.

Glas Amerike: U izveštaju je notirano i da se Kosovo suočava sa sužavanjem prostora medijskih sloboda. Zašto se to dešava - pogotovo imajući u vidu da je u izveštajima međunarodnih posmatrača u drugim oblastima beležilo napredak?

Salaj: Kosovo je bilo mnogo bolje pozicionirano u prethodnom izveštaju Reportera bez granica, pa čak i prethodnih godina. To je, opet bilo u vezi sa izborima koji su dovodili do promene vladajuće stranke. Što je predstavljalo izrazitu razliku između Kosova, sa jedne, i Srbije i Albanije - sa druge strane. Međutim, Kosovo je nazadovalo za dvadeset pozicija, što znači i pogoršani učinak u oblasti u medijskih sloboda. To je potrebno sagledati u kontekstu napetosti između Srbije i Kosova. Kosovski novinari pretrpeli su na desetine fizičkih napada. Takođe, vladajuća partija pojačala je pritisak na nezavisne medije. Postojala je neka vrsta administrativnog uznemiravanja privatnog televizijskog kanala "Klan Kosova". Takođe, izabrani direktor televizijskog javnog servisa povezan je sa vladajućim političkim taborom. Dakle, prisutni su bezbednosni i politički rizici, koji su prilično otežali stanje medijskih sloboda na Kosovu.

Ne propustite: Slučaj Televizije Klan Kosova: Nejasnoće u vezi sa dokumentima

Glas Amerike: Albanija se nalazi u istoj grupi zemalja kao i Srbija. Kakve posledice to ima po novinare i medije u toj zemlji?

Salaj: Albanija je poslednjeplasirana od svih članica i kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. U poređenju sa evropskim standardima, tamo je situacija po novinare veoma teška. Prošle godine, u pucnjavi na sedište medija "Top čenel" u Tirani, ubijen je radnik obezbeđenja. To je uticalo na smanjenje indikatora u vezi sa bezbednošću novinara u Albaniji. Međutim, i preostala četiri pokazatelja su takođe u padu: ekonomsko, političko i pravno okruženje, kao i društvene okolnosti. Dakle, sistemski problemi u Albaniji produbljeni su u poslednjih godinu dana. Među najvećim problemima su sukob interesa i uticaj medijskih vlasnika na nezavisnost medija. Tu spada i neodrživost medija - što stvari čini još komplikovanijim, zbog cenzure na internetu i društvenim mrežama, koja je uobičajena. Naravno, ne treba isključiti politički motivisane verbalne napade pripadnika vlasti i opozicije na albanske novinare. Često se nalaze na meti organizovanog kriminala, onlajn kampanja koje promovišu mržnju i klevete. Sve to Albaniju svrstava na poslednje mesto u regionu Zapadnog Balkana.

Ne propustite: Albanija usvojila kontroverzne zakone protiv kleveta