Regionalne i svetske sile od nedavno posvećuju izuzetno veliku pažnju zemljama Zapadnog Balkana, kaže Tim Džuda, novinar poznatog britanskog nedeljnika Ekonomist, koji je tokom 1990-tih izveštavao o ratovima na tlu bivše Jugoslavije, a potom objavio nekoliko knjiga o Srbiji i Kosovu.
U razgovoru za Glas Amerike, Džuda je istakao da Zapad ima dva cilja: održavanje regionalne stabilnosti i minimiziranje ruskog uticaja na jugoistoku Evrope.
Džuda primećuje da su Zapad, a pre svega Evropska unija, pogrešno procenili da mogu da smanje svoje angažovanje na jugoistoku Evrope.
“Nastupio je višegodišnji period dobroćudnog zapostavljanja. Nadam se da tome dolazi kraj. Unija je trenutno obuzeta Grčkom, migrantima, Ukrajinom i svim ostalom problemima. Ideja je bila da region više nije u ratu, te zemlje sada treba da nastave po planu na putu učlanjenja, odnosno da sprovedu poglavlja sa nebrojenim uputstavima, što nije nimalo lako. Ali, posle inicidenta, kao što je bilo nasilje u Kumanovu, Brisel preusmerava pažnju.”
Naš sagovornik kaže da je pozitivno što šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, koja poznaje i prilike i lidere zapadnog Balkana, zajedno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, vodi sve aktivniju politiku u regionu. Ali, takođe upozorava:
“Ostaje problem da zemlje koje se nadaju učlanjenju stiču utisak da je taj cilj veoma dalek, što pospešuje stvaranje atmosfere u kojoj preovlađuje mišljenje da potrebne reforme ne donose nikakvu korist, pa se mogu odlagati.”
Nedovoljno bliska saradnja sa zemljama koje žele učlanjenje u evropski blok takođe otvara vrata za širenje uticaja Rusije, koja ne krije svoju antizapadnu geostrategiju, kaže Džuda.
“Ne treba zanemariti mogućnost stvaranja situacije u kojoj bi jedna od tih zemalja u datom trenutku prihvatila da Rusija stacionira balističke rakete ili radarski sistem na svom tlu. To možda trenutno izgleda nemoguće, ali ne isključuje potrebu da sve zemlje budu na istom putu i kreću se u istom pravcu. Jedan važan korak bi, na primer, bio da Crna Gora krajem godine dobije poziv za članstvo u NATO.”
Treba pratiti još jednu potencijalno destabilizujuću pojavu u regionu, kaže Džuda:
“Nazvao bih to mamcem džihadizma za muslimane iz tog područja. Situacija nije dramatična u smislu da neki naročito veliki broj ljudi iz Bosne, Kosova ili Sandžaka namerava da se pridruži borbi Islamske grupe. Međutim, razvija se latentna mogućnosti slabljenja tradicionalno tolerantnih islamskih struktura i običaja u zemljama Zapadnog Balkana. Takva vrsta erozije nije dobrodošla.”
Povodom priliva hiljada migranata sa Bliskog Istoka, Džuda je rekao da dolazak i prolaz tih izbeglica kroz Makedoniju i Srbiju, predstavlja mnogo manji problem od odliva velikog broja mladih, visokoobrazovanih, ljudi neophodnih za izgradnju demokratskih i tržišno orijentisanih država na jugoistoku Evrope.