Vladimir Putin ima jasnu agendu, on nastoji da podeli Evropu, oslabi NATO i umanji američki uticaj na svetskoj sceni, tvrdi Džefri Gedmin, visoki saradnik Atlatntskog saveta i Instituta za strateški dijalog prestižnog Univerziteta Džordžtaun.
Strateške okolnosti u kojima se svet nalazi, najosetljivije su od kraja Hladnog rata do danas, nastavlja Gedmin. Prema njemu ruski predsednik Vladimir Putin nastoji da zloupotrebi trenutak slabosti Zapadnog sveta:
“Bilo je teških perioda za Zapad i u nedavnoj prošlosti. Setimo se samo burnog i traumatičnog perioda desegregacije i vijetnamskog rata, Votergejta, ubistva predsednika Džona Kenedija. Imali smo i ekonomske šokove, hiperinflaciju, embargo OPEK-a. Dakle nije ovo prvi put da smo u škripcu. Ali ovog puta odigravaju se izuzetno krupne stvari. Populizam i demagogija zahvatili su Evropu i Ameriku. Globalna finasijska kriza iz 2008., koja nije potpuno prevaziđena, poljuljala je poverenje u ukupan sistem. U jeku svega toga pojavio se podmukao, neiskren Vladimir Putin, koji želi da utrlja so u ranu.”
Putin ne veruje u politiku u kojoj su sve strane na dobitku, već nastoji da povrati hladnoratovsku politiku u kojoj jedna strana pobeđuje, dok druga biva temeljito poražena, nastavlja Gedmin:
“U ovim opasnim vremenima postavlja se pitanje do koje granice se može izlaziti u susret strani koja se nasilno meša u unutrašnje stvari drugih zemalja, kršeći povelju Ujedinjenih nacija i sve ono što smatramo bitnim za funkcionsanje međunarodne zajednice i održavanja svetskog poretka."
Zapad ne želi nikakav oružani konflikt sa Rusijom, ističe Gedmin, ali dodaje:
“Mi želimo mir, koji mora da se održi, ali mir po svaku cenu, mir po cenu podele Evrope i podrivanja demokratskih zajednica, ne dolazi u obzir.”
Putinova dva glavna cilja su ukidanje zapadnih sankcija zavedenih Rusiji zbog aneksije Krima i krize u istočnoj Ukrajini, kao i obezbeđivanje trajnog ključnog uticaja na Bliskom Istoku, kaže naš sagovornik.
Gedmin ruskog predsednika naziva oportunistom koji koristi svaku priliku pa i tekuće predsedničke izbore u SAD za ispunjavanje svojih ciljeva:
“I mislim da će bez obzira ko bude izabran za predsednika 8. novembra, nastojati da isteruje svoje interese. Pošto zna da želimo mir, uveren je da može da koristi sadašnju situaciju za sebe.”
Što se tiče spoljnopolitičkih prioriteta dvoje američkih predsedničkih kandidata, Gedmin se prvo osvrnuo na republikanca Donalda Trampa:
“Ako Donald Tramp bude izabran za predsednika prvo treba treba pošteno reći da niko ne zna njegov stav prema spoljnoj politici. On nije nikada izabran na politički položaj, njegovo iskustvo u spoljnoj politici je veoma oskudno. Ako bi se sudilo po onome što je govorio proteklih godinu dana, očigledno je da menja mišljenje i da pokazuje nedoslednost u izjavama. Ako ćemo da sudimo po njegovim savetnicima, i ta slika je nepotpuna. Tramp izgleda ceni autoritarni stil kojim Putin vodi politiku, kao da poredi sopstveni stil tvrdog, snažnog političara. Kako će tačno upravljati pod uslovom da preuzme izvršnu vlast i na koji će način da sarađuje sa Kongresom i saveznicima, za sada uopšte nije jasno.”
O mogućoj pobedi Hilari Klinton, Gedmin je rekao:
“O Hilari Klinton znamo mnogo više. Sudeći po njenoj dosadašnjoj politici ona pripada centrističkim demokratama. Ona veruje u saveze, ona bi ojačala NATO. Biće članova Demokratske stranke koji se zalažu za još jedno resetovanje odnosa sa Rusijom. Verujem da će slediti oštriju politiku od Obamine administracije. Ali svi u obema strankama žele dijalog sa Rusijom, niko se ne zalaže za prekid dijaloga. Svi se slažu da je Rusija važna, dok Vladimiru Putinu neminovno vreme ističe. Dakle dalji razgovor nije sporan, stvar je u sadržaju tih razgovora. Da li će postojati crvene linije u pogledu zemalja-članica NATO-a, i čvršći stav u vezi sa sivim zonama, kao što su Ukrajina i Gruzija, ili će biti usvojena politika popuštanja, što bi Putinu omogućilo širi prostor u kojem može da operiše.“