Uprkos sporadičnom otporu i vestima da ekstremisti Islamske države koriste hiljade civilnih talaca kao živi štit u Mosulu, vojna operacija za preuzimanje drugog po veličini iračkog grada teče dobro, kaže bezbednosni strateg Dejvid Kilkalen, poznat i kao arhitekta američke kontraterorističke operacije 2007. u Iraku, posle koje je došlo do pada nasilja i postepene stabilizacije stanja u zemlji. Kilkalen ovog puta ukazuje na kompleksnost i opasnosti bitke za Mosul u kojoj učestvuju desetine vojnih formacija podržane od strane različitih, čak i suparničkih verskih i etničkih iračkih grupacija, kao i država sa sukobljenim interesima u Iraku.
“Ovo je neverovatno složena borba. Pogledajte samo broj uključenih vojnika. Mosul je opokoljen sa 120,000 hiljada boraca. Uporedite to sa brojevima iz borbi za Faludžu i Ramadi 2004. Ramadi je osvojen sa oko 17,000 boraca, dok se za Faludžu borilo oko 15,000 boraca. Prema nekim procenama u Mosulu ima svega sedam do devet hiljada boraca Islamske države.”
Svaka od desetak i više vojnih grupacija ima svoju zasebnu zonu operacije na prilazima Mosula, dok se u pozadini svega toga nastavljaju etničke tenzije koje podrivaju Irak već duže vreme, smatra Kilkalen.
"Iračka, pretežno šiitska vojska nalazi se južno od grada. Na istoku i severoistoku su Kurdi i Jazidi. Na severozapadu je još jedna formacija iračke vojske, dok se na zapadnim prilazima grada nalaze jedinice Narodnih snaga za mobilizaciju, koje predvodi ozloglašeni komandant iranske Revolucionarne garde, Kasem Sulejmani, odgovorana za smrt više stotina američkih vojnika.“
Zapadna koalicija na čelu sa Amerikom, pruža vazdušnu i pozadinsku podršku, dok su američki vojni savetnici uključeni u pojedine jedinice iračke vojske pred Mosulom, dodaje naš sagovornik.
Turska takođe ima bezbednosne interese u severnom Iraku. Ankara optužuje levičarsku Kurdistansku radničku stranku – PKK, koja deluje i u Turskoj i u Iraku, da koristi pograničnu oblast kao bazu iz koje vrši pobunjeničke napade u Turskoj. U očima Ankare, očuvanje važnog geostrateškog sunitskog entiteta, Mosula, u severnom Iraku, smanjio bi uticaj Teherana u regionu.
Ali, Turska je izazvala gnev Bagdada kada je u decembru uspostavila svoju vojnu bazu nadomak Mosula, kaže Kilkalen.
“Turci nisu stigli do svoje baze bez ikakve dozvole. Problem je u tome što su dozvolu zatražili i dobili od Masuda Barzanija, kurdskog vođe, glavnog rivala bivšeg iračkog predsednika i lidera Patriotske unije Kurdistana, Džalala Talibanija. Što se tiče Bagdada, radi se o suvernitetu Iraka. Turska, pak, želi da očuva uticaj među Kurdima i stvori bezbednosni pojas na svojoj južnoj granici. Sve to nije u skladu sa američkim interesima, ali Ankari je najvažnija strateška bezebednost.”
U međuvremenu, Islamsku državu čekaju nove nevolje - sledi operacija osvajanja Rake, njenog uporišta u Siriji, ističe Kilkalen.
“Uskoro počinje drugi deo operacije, ofanziva na Raku na krajnjem zapadu takozvanog kalifata. Ideja je da se Islamskoj državi otme teritorija koju naziva kalifatom, a istovremeno i primora ekstremiste da beže iz oba grada na otovoreno gde bi bili pobijeni. Međutim, za sada nema znakova da će tako i biti. Mosul je prepun podmetnutih eksploziva, na mostovima su namešteni eksplozivne naprave, u rovovima su smeštena burad sa naftom, koja na udar buknu. Rekao bih da nameravaju da ostanu u gradu i bore se do kraja.”
Kilkalen ne sumnja da će osvajanje Mosula i Rake biti uspešno, jedino je pitanje koliko će bitka da traje - više nedelja ili više meseci. Po njemu sledi mnogo teži posao, politički dogovor o tome ko će upravljati oslobođenim Mosulom.