Milić: Promenjeno geopolitičko okruženje Srbije

Jelena Milić, direktorka Centra za evro-atlantske studije u Beogradu

Direktorka beogradskog Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić izjavila je za Glas Amerike da se prilično promenjene geopolitičke okolnosti reflektuju i na Zapadni Balkan.

"Nemoguće je još sagledati sve posledice Bregzita," ocenila je Milić, koja smatra da bi trebalo uzeti i obzir migrantsku krizu, ali i "revizionističku Rusiju i njenu sve veću ulogu u regionu."

Prema njenim rečima, CEAS je kao "probleme u regionu identifikovao nedovršenu tranzicionu pravdu i nezavršen proces reformi sistema bezbednosti."

"Suđenja pred domaćim sudovima za ratne zločine ne predstavljaju samo moralno, nego i bezbednosno pitanje," napomenula je Milić, "jer se ti ljudi koji nisu osuđeni za zločine mogu iskoristiti za nedemokratsko delovanje."

Milić je podsetila da Evropska unija (EU) nema obevazujuće politike po pitanju reformi sistema bezbednosti i da Unija, u tom smislu, ne može da bude takav akter kakav je NATO.

Treći problem na koji ukazuje CEAS je prevelika politizacija etniciteta u regionu, što može da postane način za artikulisanje neprijateljskog delovanja, ukazala je Milić, koja u Vašingtonu učestvuje na konferenciji Atlantskog saveta.

"Videli smo šta rade u Rusi u Makedoniji, šta još rade u Crnoj Gori. Bojim se da je sever Kosova "iduća priča" i da se na to mora obratiti pažnja," predočila je Milić.

Upitana o značaju Nedelje NATO, koja je nedavno održana u Beogradu, ona je ocenila da je "poslata jasna poruka da SAD i NATO podržavaju evropske integracije Srbije i da vojna neutralnost nije smetnja za saradnju."

Ona je podsetila da su u Srbiji tih dana održane i padobranske vežbe srpskih i američkih snaga i da je Nedelja NATO organizovana uz prisustvo pomoćnika ministara odbrane i spoljnih poslova Srbije.

Milić misli da je ovo trenutak u kojem Aleksandar Vučić i Ivica Dačić mnogo bolje razumeju geopolitiku i koliko su velike priče u pitanju, nego što je to prilično oportuna opozicija i tehnokratizovano civilno društvo.

Osvrćući se na Ruski humanitarni centar u Nišu, ona je upitala zašto je Srbija izložena tolikom pritisku da njegovi pripadnici dobiju diplomatski status.

Milić je naglasila da SAD s razlogom žele da se reši to pitanje, ali je naglasila da to žele i evropski partneri Srbije.

"To je ključna poruka i partnera iz EU. Čuli smo to i od evropskog komesara za humanitarnu pomoć i vanredne situacije i ambasadora EU," precizirala je Milić.

Ona je napomenula da je "Srbija deo Evropskog mehanizma za civilnu zaštitu i da, u okviru tog mehanizma, postoje određeni načini delovanja, koji su u suprotnosti sa onim što Rusija traži od Srbije."

Nije problem kakvo je stanje tog centra sada, dodala je Milić i ocenila da se priča delimično banalizuje izjavama o pet Rusa i 10 Srba.

Konstatujući da je pravo pitanje zašto se na Srbiju vrši pritisak da taj centar dobije diplomatski status, Milić je podsetila na izjavu norveškog ambasadora u Srbiji da bi to značilo da Srbija nema uvid u to šta se i kako transportuje i kako se to radi.

Milić je da su, koliko ona zna, na konferenciju Atlantskog saveta u Vašingtonu pozvani ministri spoljnih poslova zemalja regiona, kao i da se očekuje učešće predstavnika Nemačke.