General Džems Džons: Američko-turski odnosi na istorijskoj prekretnici?

  • Jela Defrančeski

General Džejms Džons, bivši Savetnik za nacionalnu bezbednost u Obaminoj administraciji i bivši Vrhovni komandant NATO-a.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da će Turska proširiti svoju vojnu kampanju protiv kurdskih snaga u istočnoj Siriji i potencijalno severnom Iraku dan nakon što su njegove snage preuzele kontrolu nad gradom Afrin u Siriji.

Meta nove turske ofanzive su nekoliko gradova pod kontrolom oružanih kurdskih jedinica potpomognute od strane američke vojske. Erdogan je rekao da je cilj potpuno eliminisanje, kako se izrazio, “terorističkog koridora”. Ovaj potez Turske u suprotnosti je sa američkom politikom u Siriji i mogao bi da ugrozi američku vojsku i diplomatsko prisustvo u gradovima Manbij i Kobani.

Američko-turski odnosi nalaze se na istorijskoj prekretnici, kaže bivši Vrhovni komandant NATO-a, penzionisani general marinac Džejms Džons.

“Mislim da u bilateralnim odnosima između SAD i Turske vladaju ozbiljni problemi. Nažalost, izgleda da nema poboljšanja. Predsednik Erdogan je već pokazao svoju nezavisnost radeći neke stvari koje nikada ne bih pomislio da bi jedan saveznik NATO-a preduzeo. Kupio je ruski raketni sistem S-40, koji pored ostalog, ne može da se integriše u vojnu arhitekturu alijanse. Moraćemo da vidimo kakav je odgovor NATO-a na tu odluku."

SAD i Turska treba da spreče dalje pogoršanje uzajamnih odnosa, smatra Džons.

“Sjedinjene Države su oduvek bile veliki saveznik Turske, uveliko smo podržavali želju Turske da bude deo Evropske unije. Tokom iračkog rata, Turska je značajno pomagala naše snage. Vojni odnosi su oduvek bili izrazito bliski između naše dve zemlje. Potrebno je da stanemo i pretresemo zašto je nastao spor nas i NATO-a sa Turskom. Situacija je veoma zabrinjavajuća.”

Turska je zabrinuta zbog nedefinisane uloge Kurda u Siriji, kaže naš sagovornik.

“PKK je pokrenula nove napade unutar Turske. Grupa je nedavno najavila da će zbog upada Turske u severni deo Sirije eskalirati svoje napade u samoj Turskoj. Dakle, postoji određeni osećaj da su strateški interesi Turske ostavljeni po strani kada je reč o određivanju konačnog statusa Kurda u Siriji. Turska strana veruje da su njeni interesi zanemareni, dok 2,5 do 3 miliona izbeglica žive unutar njenih granica. Turska očekuje da dobije pomoć drugih zemalja, međutim ostavljena je da sve troškove snosi sama”.

Na pitanje da li postoji atlernativa koja bi išla u prilog Turske, Džons odgovara:

“I jedna i druga strana imaju racionalne argumente. Mislim da treba voditi intenzivne i koliko god dugo bili potrebni pregovore kako bi se povratilo prvobitno stanje. Treba učini sve pre nego što stvari krenu više nego naopako.”