Profesor političkih nauka na Univerzitetu Harvard Stiven Volt pripada grupi akademika, koji predviđaju koreniti preobražaj liberalnog svetskog poretka u multilateralnu konfiguraciju, u kojoj SAD i Kina predstavljaju globalne hegemone, dok Rusija ostaje u kategoriji regionalnih sila.
U red regionalnih hegemona ulaze još Japan i Indija, koje poseduju ubedljive vojne kapacitete, ali i Nemačka, koja po oružanim snagama zauzima tek 16. mesto na svetskoj rang listi.
Slučaj Nemačke eksperti izdvajaju zbog njene ubrzane ekonomske transformacije nakon poraza i pustošenja tokom Drugog svetskog rata.
Oporavak Nemačke započeo je na osnovu američkog sporazuma iz Breton Vudsa, kojim je niz zemalja, ratnih saveznika, kao Velika Britanija i Francuska, pa i bivših neprijatelja, kao Japan i Nemačka, okupljen pod američkom strateškom zaštitom i vođstvom.
Ne propustite: Volt: Geopolitičko takmičenje SAD i Kine uključuje rizik od oružanog konfliktaSavezničke zemlje kao i zemlje koje su izazvale rat, u potpunosti su iskoristile novi svet otvorenih granica i globalne trgovine, u kojem su Amerikanci garantovali bezbednost svima.
Nemačka, pod zabranom naoružavanja, sve svoje resurse stavila je u ekonomski preporod. Do 1989. godine zapadna Nemačka je postala industrijski džin, treća po veličini ekonomija na svetu, odmah iza Japana i Sjedinjenih Država.
Po završetku Hladnog rata, Nemačka je dodatno napredovala. Došlo je do ujedinjavanja dve Nemačke. Svi bivši sovjetski sateliti na istoku i jugoistoku Nemačke pridružili su se NATO-u i Evropskoj uniji. Ukratko, Nemačka je gotovo preko noći bila okružena saveznicima i partnerima.
Zahvaljujući transformaciji Evropske zajednice u Evropsku uniju sporazumom iz Mastrihta 1992, a potom, uspostavljenju Evropske monetarne unije 1999, ekonomski prostor evropskog bloka našao se pod vođstvom Nemačke.
Sve je to pomoglo Nemačkoj da ostvari poziciju regionalnog hegemona, kaže Stiven Volt:
“Nemačka poseduje enormnu ekonomsku moć i uticaj u Evropi. Nemačka ekonomija je veća od ruske, koja nije veća od italijanske ili kanadske”.
Ne propustite: Budućnost Evrope (i sveta) bez Amerike?Međutim, Nemačkoj nedostaju značajnije adekvatne oružane snage, preduslov za status globalne sile, dodaje Volt.
“Nemci su u proteklih 25 godina dozvolili da im vojska atrofira, prvenstveno se oslanjajući na američku zaštitu. Posedovanje uticaja bez strateških snaga, neobična je pojava u međunarodnoj politici i verovatno će trajati samo dok američka podrška ne počne da jenjava“, smatra Volt.
Prema oceni nekih analitičara, Evropska unija koja okuplja 28 država, pružajući osnovu evropske stabilnosti i prosperiteta, takođe ima status regionalnog hegemona.
Volt se, međutim, ne slaže:
“Brisel još nije ovlašćen da članicama bloka izdaje naredbe, pogotovo ne vodećim zemljama. Evropska unija ne poseduje sopstvenu moć, već je proizvod politike uticajnih evropskih zemalja i njihovih prioriteta”.
Rusija, naslednica Sovjetskog Saveza, koja poseduje nuklearno oružje i pretenduje na status supersile, nije dostigla taj nivo, smatra Volt.
On veruje da je Rusija primer suprotan Nemačkoj. Poseduje snažno oružje, ali ne i ekonomsku osnovu za status globalnog aktera:
"Rusija ima uticaj blizu svojih granica, kao na primer u Siriji, u kojoj je uspela da ostvari ograničene ciljeve. Ali, šire gledano Moskva sa teškoćom nameće svoju volju čak u svom najbližem susedstvu, kao što je Ukrajina“.
Rusija je do sada pokazala određenu umešnost u nametanju svojih ciljeva u zemljama, koje su joj važne, kaže Volt, ali i dodaje:
"Kako opasnost od ruskog mešanja postaje sve očiglednija, mnoge zemlje preduzimaju sve efikasnije mere protiv toga”.
U poslednje tri decenije, glavni instrument američke politike prema Rusiji su sankcije, kaže naš sagovornik, koji smatra da je došlo vreme za promenu:
Ne propustite: Fukujama za Glas Amerike: "Čak je i Rusija liberalna u mnogim stvarima"“U Vašingtonu postoji snažan konsenzus u prilog politike oštre konfrontacije sa Rusijom. Mislim da je takva politika kratkovida, jer je rezultirala u jačanju saradnje između Kine i Rusije, što nije dobro ni za SAD, ni za naše saveznike”.
Većina američkih sankcija usvojena je posle ruske invazije na Ukrajinu. Ostale se odnose na slučajeve kršenja ljudskih prava, mešanje u američke izbore, sajber napade, proliferaciju oružja, nedozvoljenu trgovinu sa Severnom Korejom, podršku Siriji i upotrebu hemijskog oružja.
Prema Voltu, Amerika bi trebalo da nađe put ka normalizaciji odnosa sa Rusijom. To bi, pre svega, pomoglo da se Moskva udalji od Pekinga, umesto daljeg podsticanja njihovog udruživanja protiv SAD.