Na vanrednom sastanku u Briselu u petak, ministri spoljnih poslova EU nisu se dogovorili da će sve države članice slati oružje, ali su pozdravili odluku pojedinačnih zemalja da to učine.
Francuska već naoruažva Kurde. Britanski šef diplomatije Filip Hamond kaže da će London takodje verovatno poslati oružje dok je nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer rekao da će Nemačka uraditi “šta god je pravno i politički moguće.”
Hamond je istakao da će današnji zaključci Evropskog saveta “pokazati predanost evropskih zemalja” odgovoru na pretnju ekstremista Islamske dražve, koji su osvojili velike delove severozapadnog Iraka.
Sastanak u Briselu održan je dan pošto je irački premijer Nuri al-Maliki podlegao medjunarodnom pritisku da podnese ostavku.
Nuri al-Maliki se povlači
Irački premijer saopštio je da podnosi ostavku i da će podržati svog naslednika, koga je imenovao irački predsednik. Maliki je prethodno tvrdio da je nominacija Hajdara al-Abadija za novog premijera nelegalna i da će je osporiti pred sudom.
Novi premijer sada ima zadatak da ujedini iračke različite etničke i verske grupe kako bi se uklonila pretnja ekstremista Islamske države, koji napreduju sa severa.
Pojavivši se na televiziji zajedno sa svojim imenovanim naslednikom, irački premijer koji je odslužio dva mandata, odustao je od svoje kontroverzne kandidature za treći. Nuri al-Maliki odlazi sa položaja pošto je izgubio podršku sopstvene partije, kao i većine saveznika u zemlji i inostranstvu.
Maliki je objavio svoju odluku u četvrtak uveče, na sednici partije Dava.
"Danas objavljujem da povlačim svoju kandidaturu u korist našeg brata, doktora Hajdara al-Abadija, kako bi se ubrzao politički proces i formirala nova vlada”.
Mnogi smatraju da je Malikijeva dugogodišnja sektaška politika kriva za krvavu sunitsku pobunu u Iraku. Premijer nije uspeo da postigne dogovor sa Vašingtonom o ostanku kontingenta američkih vojnika u zemlji posle 2011. Nekada moćnu sunitsku manjinu je potisnuo iz vladajuće koalicije, stvarajući nezadovoljstvo, što sada koriste pobunjenici.
Hajdar Al-Abadi ima podršku Sjedinjenih Država, Evrope i susednog Irana. Međutim, ameirčki predsednik Barak Obama je jasno istakao da budućnost Iraka zavisi od Iračana.
"Nastavićemo vazdušne udare da bismo zaštitili svoje državljane i postrojenja u Iraku. Pojačali smo dostavljanje vojne pomoći iračkim i kurdskim snagama koje se bore protiv Islamske države. Najzad, što je možda najvažnije, podstičemo Iračane da se ujedine kako bi se situacija okrenula protiv ISIL-a, pre svega tako što će iskoristiti ogromnu mogućnost koja im je pružena da se formira nova, inkluzivna vlade sa premijerom Abadijem na čelu"
Francuska i Velika Britanija obećale su humanitarnu pomoć iračkim manjinama raseljenim u nasilju, kao i oružje za kurdsku miliciju koja se bori da zaustavi ekstremiste.
"Naravno, podržavamo Kurde i nastavićemo da ih podržavamo, kao što znate, u smislu municije koju dobijaju, gde će Britanija imati ulogu u dostavljanju oružja Kurdima”, izjavio je britanski premijer Dejvid Kameron.
Međutim, ove zemlje nemaju planove da se uključe u sukobe u Iraku.
"Što se tiče učešća u direktnom bombardovanju, to je na Amerikancima, mi ćemo intervenisati samo ukoliko nam Savet bezbednosti UN da ovlašćenje, i ako se stvore odgovarajući uslovi, što trenutno nije slučaj”, kaže Loran Fabijis, šef francuske diplomatije.
Pred novim premijerom Iraka je ogroman zadatak obnove nacionalnog jedinstva, koje je doživelo krah proteklih meseci. On je izrazio uverenje da će se Iračani ujediniti da odbiju napad ekstremista, koji za sobom ostavljaju smrt i uništenje.