Iako pod pritiskom, iranski novinari odbijaju da ćute

  • Araš Arabasadi
Demonstranti na Nacionalnom molu u Vašingtonu u znak protesta protiv iranskog režima, 22. oktobar, 2022. (Foto: AP/Jose Luis Magana)

Demonstranti na Nacionalnom molu u Vašingtonu u znak protesta protiv iranskog režima, 22. oktobar, 2022. (Foto: AP/Jose Luis Magana)

Tokom skoro šest meseci demonstracija u Iranu, režim je koristio izricanje zatvorskih kazni neistomišljenicima, kao i pretnje medijima u inostranstvu. Ali neki eksperti kažu da je ta taktika izgubila svoju moć da ulije strah.

U septembru prošle godine, Mahsa Amini (22) je uhapšena zbog nečega što je Islamska Republika opisala kao “skromna odeća“. Ubrzo je preminula, dok je bila u pritvoru “policije za javni moral”.

Teheran je objavio video za koji tvrdi da prikazuje kako Amini kolabira u pritvoru i okrivljuje taj pad za izazivanje fatalnog srčanog udara. Njena porodica je to osporila u intervjuu za Glas Amerike.

Gotovo odmah, bes se proširio tom zemljom, a osude oštrog odnosa Irana prema Amini i bezbroj drugih poput nje stizale su iz celog sveta. Kao odgovor, Teheran je počeo da zatvara novinare koji su kritikovali režim.

Iranska novinarka i zagovornica slobode medija Jegane Rezaian posmatrala je iz Vašingtona kako iranska vlada pojačava represiju.

“Mi u Komitetu za zaštitu novinara smo u više slučajeva bili u kontaktu sa advokatima koji zastupaju te novinare i njihove porodice. I jednog jutra se probudimo, a našeg izvora nema, jer je advokat uhapšen i odveden u zatvor", kaže Rezaian.

Your browser doesn’t support HTML5

Iranski novinari odbijaju da ćute iako su pod ogromnim pritiskom

Komitet za zaštitu novinara, (CPJ), zabeležio je skoro 100 medijskih hapšenja od kraja septembra – kada su protesti počeli – do početka januara. Od njih, pola su bile žene.

“Na osnovu našeg godišnjeg istraživanja 2022. godine, na kraju godine, ne samo da je Iran postao zemlja sa najvećim brojem zatvorenih novinara na svetu, već je bio i zemlja sa najvećim brojem zatvorenih žena ili žena novinara", ističe Rezaian.

Uhapšeni su optuženi za nejasnu antidržavnu aktivnost i špijunažu, što je zločin koji se kažnjava smrću. Međutim, to se nije dešavalo samo unutar iranskih granica, kako kaže Rezaian. Iran želi da ućutka svoje kritičare u inostranstvu, kao što je novinarka Persijskog servisa Glasa Amerike, Masih Alinedžad.

“Islamska Republika je unajmila tri kriminalca iz istočne Evrope. Bili su jasno deo kriminalne organizacije. Islamska Republika ih je unajmila da me ubiju na američkom tlu", prisetila se Alinedžad.

Ali to je bio samo jedan pokušaj.

“Islamska Republika je pokušala prvo da me otme. FBI je zaustavio otmicu, i optužili su četvoro ljudi, jedna od njih, Nilufar Bahadorifar je sada u zatvoru. Dobila je četiri godine zatvora", kaže Alinedžad.

Ne propustite: Amerikanka osuđena za ulogu u zaveri za otmicu novinarke Glasa Amerike

Ona je nagasila da je neće sprečiti pokušaji Irana da dođe do nje u Sjedinjenim Državama:

“Govorim sebi da imam dve opcije: Da se osećam jadno svakog dana, ili da učinim da se moji ugnjetači osećaju jadno. Iskreno, ja biram drugu opciju i to me čini tako snažnom. Jer vidite, imam samo 45 kilograma, čak i ne nosim oružje, ali oni me se plaše. Plaše se miliona iranskih žena kao što sam ja koje im kažu - ne.”

U Vašingtonu, Rezaian kaže da, iako se Iranci više ne plaše režima kao nekada, pretnje i nasilje ostaju vrlo realni.

“Brinem se za njih. Ali drago mi je da su hrabri, i ne plaše se da kažu istinu. Oni se ne plaše da izveštavaju o svojoj zemlji u njenoj stvarnosti", istakla je ona.

Stalna misija Irana u UN-u nije odgovorila na zahtev Glasa Amerike za komentar. Međutim, Islamska Republika je nedavno saopštila da je pomilovala desetine hiljada Iranaca uhapšenih posle protesta.