Iranski arapski aktivista za ljudska prava, koji se nalazi u egzilu, razotkrio je da su trojica manjinskih arapskih disidenata, koje su iranske islamističke vlasti pogubile prošlog meseca, pokazivali znake mučenja pre nego što su nad njima izvršene smrtne kazne.
U intervjuu dat u sredu iz Londona za Persijski servis Glasa Amerike, istraživač Karim Dahimi rekao je da su disidenti Džasem Hajdari, Ali Kasraji i Husein Silavi imali modrice kada je rođacima pružena kratka prilika da ih vide neposredno pre pogubljenja 28. februara u zatvoru Sepidar na jugozapadu grada Ahvaza. Aktivista za ljudska prava citirao je informacije koje je dobio od rođaka, koje nije imenovao.
Dahimi ima reputaciju verodostojnog izvora o stanju ljudskih prava njegove etničke arapske manjinske grupe Ahvazi koja uglavnom živi u iranskoj provinciji Kuzestan, čiji je glavni grad Ahvaz. Njegova istraživanja citiraju međunarodne organizacije za ljudska prava, poput Abdorahman Boroumand centar iz Vašingtona i iranske Grupe za ljudska prava iz Osla.
Iranska državna novinska agencija Tasnim izvestila u člancima objavljenim 1. marta o pogubljenjima Heidarija, Kasrajija, Silavija i četvrtog iranskog arapskog disidenta Nasera Kafađiana u zatvoru Sepidar u Ahvazu, izrvšenim dan ranije. Sva četvorica osuđena su na smrt zbog navodnih zločina protiv nacionalne bezbednosti u onome što su međunarodnih aktivisti za ljudska prava rekli da su bila nepravedna suđenja zasnovana na priznanjima iznuđenim kroz mučenje.
Dahimi je rekao da su mu rođaci zatvorenika rekli da su iranske vlasti prebacile četvoricu muškaraca u zatvor Sepidar ranije 28. februara. Rekao je da su Hajdari, Kasraji i Silavi prethodno bili u zatvoru Šejban na periferiji Ahvaza, dok je Kafađian zadržan u pritvoru u zatvoru u gradu Dezful, dva sata vožnje severnije.
Aktivista za prava citirao je rođake da su ih vlasti Ahvaza kontaktirale 28. februara, upućujući po jednog člana porodice od četvorice zatvorenika da se okupe na gradskom trgu kako bi bili odvedeni u zatvor Sepidar da vide svoje najmilije poslednji put pre izvršenja. Rekao je da su mu rođaci rekli da su im vlasti dale samo nekoliko minuta za poslednje sastanke, a zatim im je naložio da ostanu u zatvoru oko sat vremena, nakon čega su tela četvorice muškaraca rođacima predstavljena u vrećama, kako bi ih identifikovali.
Ali umesto da tela disidenata predaju porodicama kako bi ih sahranili, Dahimi je rekao da su mu rođaci rekli da su ih vlasti sahranile u neobeležene grobove u delu Ahvazovog groblja Behesht Abad, gde tela vladinih protivnika obično bivaju pokopana nakon pogubljenja. Rekao je da rođaci takođe nisu prijavili da se izdaju umrlice za njihove najmilije.
Glas Amerike ne može samostalno da verifikuje okolnosti pogubljenja i sahranjivanja četvorice iranskih arapskih disidenata, jer joj je zabranjeno izveštavanje unutar Irana.
"Na nesreću, ovo je postalo trend poslednjih godina za avazijske arapske aktiviste čije su smrtne kazne izvršene", rekao je Dahimi. "Iransko pravosuđe i bezbednosne agencije koriste ove diskriminatorne prakse za suzbijanje neslaganja i sprečavanje ljudi da organizuju proteste".
U saopštenju od 12. februara, pozivajući ljude da pozovu Iran da ne pogubi četvoricu muškaraca, londonska grupa za zaštitu prava Amnesti internešenal rekla je da su Hajdari, Kasraji i Silavi štrajkali glađu od 23. januara, ušivajući usne u znak protesta zbog uslovima u zatvorima, zbog uskraćivanja veza sa porodicom i pretnjama predstojećim pogubljenjem. U njemu se navodi da je Kafajian prisilno nestao od aprila 2020. godine.
Grupe za zaštitu prava rekle su da su četvorica muškaraca osuđena na smrt u dva odvojena slučaja.
U jednom slučaju, Kafajian, Kasraji i Silavi uhapšeni su u maju 2017. godine zbog navodne umešanosti u oružani napad u kom su tog meseca ubijena dvojica zvaničnika u policijskoj stanici Ahvaz. Ubrzo nakon njihovog hapšenja, iranska državna TV emitovala je ono što su aktivisti za prava rekli da su prinudna priznanja trojice muškaraca.
U drugom slučaju, Hajdari je uhapšen u novembru 2017. godine nakon povratka u Iran iz inostranstva i osuđen na smrt zbog navodne saradnje sa naoružanim opozicionim grupama. Grupe za zaštitu prava rekle su da je i Hajdari bio prinuđen da prizna.
U svom godišnjem izveštaju o ljudskim pravima u Iranu od marta 2020. godine, Stejt department bivšeg predsednika Donalda Trampa napisao je da se procenjuje da je dva miliona Ahvazi Arapa, u zemljama sa persijskim ili islamističkim vlastima, "nesrazmerno na meti" kroz "proizvoljna hapšenja, produžene pritvore, nestanake i fizičko zlostavljanje".
U izveštaju se takođe kaže da se Ahvazi naširoko žale da je iranska vlada preusmeravala i loše upravlja prirodnim resursima, pre svega vodom, često u korist dobavljača povezanih sa najmoćnijom iranskom vojnom snagom, Korpustim islamističke revolucionarne garde (IRGC).
Administracija predsednika Džoa Bajdena nije komentarisala pogubljenja iranskih arapskih disidenata.
U tvitu od utorka, državni sekretar Antoni Blinken rekao je da su SAD "jasno izrazile (svoju) zabrinutost" zbog situacije sa ljudskim pravima u Iranu i da će "i dalje smatrati odgovornim prekršioce".
Takođe je najavio američke sankcije dvojici zvaničnika IRGC zbog, kako je rekao, "grubog kršenja ljudskih prava" protiv antivladinih demonstranata u 2019. i 2020. godini.
Tekst je originalno objavljen na Persijskom servisu Glasa Amerike.